Hoće li biti lustracije u Srbiji

Formiranjem komisije, Zakon o lustraciji četiri godine posle donošenja konačno bi počeo i da se sprovodi. Pitanje lustracije aktuelizovano je na insistiranje LDP-a, a vrhunac je doživelo na sednici Skupštine, kada je nekadašnji član JUL-a i tvorac zakona o terorizmu uoči 5. oktobra Zoran Balinovac, u Skupštini, kao vladin izaslanik, pokušao da predstavi izmene zakona o Vladi i državnoj upravi.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić, međutim, podsetio je da će o tome tek biti obavljene konsultacije između šefova poslaničkih grupa, ali i Vlade i parlamenta.

"Jedna stvar je zakon, druga stvar je što imamo elemente koji se tiču i pravosuđa i mnogih drugih službi. Često, kada se govori o lustraciji kod nas, govori se o ljudima koji su se ogrešili o kriminal i moral, i tu već imamo seriju zakona koji mogu i moraju da se primenjuju", kaže on.

"Ako je pitanje da se naše drušvo iščisti od onih koji su kršili zakon, mi već u velikoj meri imamo zakonski aparat", rekao je Đelić.

Ministar pravde Dušan Petrović je najavio da će Vlada Srbije insistirati na primeni svih zakona, ali i na promeni onih za koje se utvrde problemi u njihovom sprovođenju.

"Uradićemo sve što je moguće da javni život u Srbiji ozdravi, da država bude zdravija nego što jeste, zato smo i ušli u vladu", kaže ministar pravde.
"Zakone koje je moguće primenjivati, primenjivaćemo, zakone za koje utvrdimo da iz bilo kojih razloga nisu takvi i da mogu predstavljati normativni okvir - menjaćemo. Hoćemo da menjamo Srbiju, da postane civilizovana evropska zemlja", kaže Petrović.

Član Predsedništva Liberalno-demokratske partije Ivan Andrić kaže da je LDP spreman da, kao opozicija u parlametu, predloži kandidata za lustracionu komisiju.

On je na konferenciji za novinare rekao da tu komisiju treba da čine tri sudije Vrhovnog suda, tri pravna stručnjaka, zamenik republičkog javnog tužioca i dva poslanika - jedan iz vladajuće većine, a drugi iz opozicije.

Andrić je kazao da nekoliko poslanika LDP-a ispunjava uslove za članstvo u toj komisiji.

Prema njegovim rečima, uporedo sa sprovođenjem lustracije neophodno je doneti i zakon o otvaranju dosjea. LDP će sledeće nedelje podneti Skupštini predlog tog zakona koji su sačinile stručne, nevladine organizacije.

Zakon o lustraciji u Srbiji usvojen je još 2003, ali nikada nije primenjen. Naime, posle parlamentarnih izbora 2003. komisija koja bi trebalo da sprovodi zakon, ostala je bez dva člana iz redova poslanika. Prethodni saziv skupštine nove članove nikada nije predložio, niti izabrao.

Osim toga, Komisiji za lustraciju nikada nisu obezbeđena ni sredstva iz budžeta ni prostor za rad.

Sudije: Zakon nije primenljiv

Iako neki od najviših predstavnika vlasti najavljuju da bi lustracija u Srbiji uskoro mogla biti sprovedena, u Društvu sudija Srbije sumnjaju da bi oni koji su kršili ljudska prava mogli biti lustrirani, jer kako ocenjuju, postojeći zakon nije primenljiv.

U Društvu sudija navode da, osim lošeg zakona, ne postoji ni društvena klima niti sistem vrednosti koji su preduslov za sprovođenje lustracije.

Pravosuđe u Srbije misli da ne treba da bude predmet lustracije. Od 2000. godine do sada provereno je, kako kažu, dve trećine sudija, bilo da su birani prvi put, bilo da su napredovali u viši sud, kažu u Društvu sudija.

Sudija Omer Hadžiomerović kaže da ne postoji saglasnost u društvu o tom, pre svega, moralnom pitanju, ali navodi i da je zakon loše napisan.

"Kada saberete funkcije, to je šest-sedam hiljada ljudi, a predviđena je jedna komisija. Neka neko objasni kako će jedna komisija da lustrira 7.000 ljudi i koliko dugo. Ako ih samo po jedan dan... Koliko godina je potrebno, pomreće svi do tada, uključujući i komisiju", kaže on.

U Društvu sudija Srbije ne veruju da će biti sproveden opšti reizbor sudija. Kako navode, to nije političko, već stručno pitanje, i ističu da je bolje menjati sistem nego neke ljude.

Različita iskustva

Sudije u Srbiji pozivaju se i na iskustva Španije i Portugalije, koje su nakon fašističkih režima uspele da izgrade dobro pravosuđe bez lustracije. O iskustvima u Španiji govori sudija Migel Karmona Ruano.

"Svako je ostao ne svom mestu i potrudili  smo se da dobro spovedemo tranziciju iz diktature ka demokratiji. Svakako, na početku nije bilo lako jer je bilo onih koji su teško prihvatali novi zakon. Ipak, uspeli smo", kaže on.

"Vrhovni sud je doneo dobre odluke, kao i Ustavni  sud, sve to bez lustracije koja je uvek delikatna stvar", rekao je Ruano.

Sa druge strane, u Českoj je zakon o lustraciji na snazi već 16 godina. Sudije i tužioci nisu se u velikoj meri našli pod udarom zakona o lustaciji, ali je taj zakon pratio opšti reizbor nosilaca pravosudnih fuknicija, kaže češki tužilac Jan Pelikan.

"Osnovni uslov je bio da ne mogu biti izabrani za tužioca ili sudiju ako su kršili zakon i nisu radili kao nezavisne sudije ili tužioci. Moram da kažem da je većina otišla sama ne čekajući odgovor da li će biti ponovo izabrani. Uglavnom se radilo o predsednicima sudova ili šefovima odeljenja", rekao je Pelikan.