Jočić: Plakate su politički stav

Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić rekao je na proslavi Dana policije da će MUP pravosudnim organima proslediti izveštaj o jučerašnjim skupovima ospred zgrade B92.

Na pitanje zašto policija nije sprečila lepljenje plakata, on je rekao da su ti skupovi bili uredno prijavljeni.

"Vrlo sam srećan što nije došlo do incidenta, jer nije bio samo taj događaj, već i dve utakmice visokog rizika. Na tom političkom događaju, zapravo bila su dva najavljena događaja, SRS-a i LDP-a, izražena je jedna politička manifestacvija. MUP nije taj koji određuje kaznu, ali će sigurno pravosudnim organima dati izveštaj o jučerašnjem danu", rekao je Jočić.

Dragan Jočić tvrdi da policija nije mogla da uhapsi učesnike lepljenja plakata jer nije imala razlog da tako nešto uradi.

"Ne radi se o krivičnom delu, ja sam vam rekao da je reč o najavljenom skupu, poslanici imaju imunitet, mogu se na njega pozvati, a postupak je takav da policija podnosi svoj izveštaj, a pravosudni organi dalje procesuiraju stvar", rekao je Jočić.

Božidar Ðeliæ (FoNet)

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić smatra da je policija morala da reaguje i spreči lepljenje plakata sa natpisom Bulevar Ratka Mladića.

Đelić smatra da celo društvo mora jasnije da razluči šta je dobro, a šta loše, ali da konačno rešenje problema leži u dovršetku saradnje sa haškim tribunalom i hapšenjem i sprovođenjem u Hag Ratka Mladića.

"Saradnja sa Haškim tribunalom je jedan od pet ključnih principa delovanja ove vlade. Neko ko je na optužnici ne može na taj način da bude promovisan i samim tim policija mora da reaguje."

"Država mora, kao i svi njeni organi, da završi saradnju sa Haškim tribunalom, a to je da se general Mladić uhapsi i izruči tribunalu i da naši organi, naša vlada dokaže uverljivo i našim partnerima u Evropi i tribunalu da mi radimo sve što treba da do te saradnje dođe. I to je sve jer sve drugo je samo politička borba", objasnio je Đelić.

Svilanović: Podržavanje zločina tragično

Goran Svilanović kaže da je podržavanje ratnih zločina nešto najtragičnije što može Srbiji da se desi u ovom trenutku.

Taj događaj je jedan od prvih testova pred kojima je nova vlada, rekao je funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. "Verujem da ljudi samo rade svoj posao, treba samo ohrabrenje od vlade da rade svoj posao, ako to ohrabrenje dobiju, državni službenici će raditi svoj posao, to znači da će obraditi, u skladu sa zakonom, i to što se događa s lepljenjem plakata", kaže Svilanović.

"Ako na bilo koji način osete da postoji politička pukotina, verujte da će samo da zaćute i da se sklone jer oni nisu dužni da rešavaju političke probleme. Vlada treba da podrži ministra pravde u nastojanju da tu stvar svede na događaj koji bi bio obrađen kao i svaki drugi", rekao je Svilanović gostujući na TV B92.

Svilanović je pozvao Srpsku radikalnu stranku da stavove iznese u Skupštini i da ne zloupotrebljava mlade za svoje političke akcije.

On je upozorio mladiće koji su lepili plakate sa imenom haškog optuženika da tako kvare međunarodni imidž Srbije. "Ne sumnjam u njihova patriotska osećanja, ali ne dopuštam njima da sumnjaju u moja ili vaša patriotska osećanja. Možemo da izražavamo ljubav prema zemlji, ali treba da vodimo računa o tome šta konkretno postižemo. Niko se u svetu neće obradovati tom događaju, svi će Srbiju doživeti gorom nego što ona u ovom trenutku jeste", rekao je Svilanović.

Liht: Razlike poželjne, duboke podele nezdrave

Posle svega što se u proteklih mesec dana dešavalo u Skupštini Srbije, nije bilo realno očekivati da podeljenost u društvu i duh netolerancije nestanu, ocenjuje Sonja Liht. Običan građanin je u velikoj nedoumici, nije mu jasno šta se s politikom i u politici dešava, a političke elite su pre svega te koje takvoj atmosferi doprinose.

"Naravno, u svakoj demokratiji postoje razlike, razlike u politikama, razlike u ideologijama, razlike u mišljenju, to je normalno, čak poželjno. Ali, praviti duboke podele, čak neprijateljstva, između onih koji su u različitim strankama ili onih koji imaju drugačiji pogled na to kuda Srbija treba da ide i kako da se razvija, to je već vrlo nezdravo", kaže ona.

Konfuziji, osećanju neprijateljstva i izgubljenosti doprinosi i karakteristična terminologija koji se u svakodnevnom životu ponovo čuje. Samo tokom jučerašnjeg dana, na javnom mestu govorilo se o "okupacionom režimu", "antisrpskom režimu"" i "režimlijama", a skandirano "Aco, Srbine" i "Ustaše". Prema mišljenju predsednice  Beogradskog fonda za političku izuzetnost, u demokratiji je sloboda izražavanja apsolutno zagarantovana i protiv toga se ne sme ići.  

"Druga je stvar što takvi izrazi i takav govor, čak i ako ne pripadaju u pravom smislu reči jeziku mržnje, stvaraju vrlo lošu atmosferu, direktno su protiv nacionalnog interesa zemlje. Oni koji tako govore u biti pokazuju da im nije stalo do države, da im nije stalo do nacije i da im nije stalo do toga šta će biti sa Srbijom. Dakle oni nisu patriote", kaže Sonja Liht. 

Nezadovoljstvu onim što se na javnoj sceni dešava treba dodati i socijalnu strukturu stanovništva. Milion ljudi u Srbiji nema posao, a kada se uzmu u obzir njihove porodice, kako ocenjuje Sonja Liht, to znači da je najmanje 3,5 miliona ljudi u stalnom stresu.