Mesić: Srbija, Hrvatska i izbeglice

On je, posle predstavljanja istraživanja UNHCR-a "Održivost manjinskog povratka u Hrvatskoj", novinarima rekao da se deo izbeglica, koji su za vreme hrvatskih vojno-policijskih akcija "Bljesak" i "Oluja" otišli u Srbiju i BiH, ne vraća jer su izloženi "indoktrinaciji i pogrešnim informacijama" o tome šta se u Hrvatskoj, zapravo, dešava i šta bi za njih bilo najbolje.

On je dodao da je u Srbiji najjača stranka SRS, čiji predsednik u Hagu odgovara za ratne zločine, a da njegov zamenik Tomislav Nikolić i dalje pominje granicu velike Srbije na liniji Virovitica-Karlovac-Karlobag, što deluje na ljude, ne samo u Srbiji, već i u Hrvatskoj.

Rekavši da su dve zemlje prisiljene da sarađuju, Mesić očekuje da će "Srbija, ipak, doživeti katarzu i shvatiti pogubnost Miloševićeve velikosrpske agresivne politike, koja je nanela štetu ne samo Hrvatima i Bošnjacima, nego i Srbima u Hrvatskoj, ali i u Srbiji".

"Srbija ne može ostvariti svoj put u Europu, ako ostane pri ovako retrogradnoj politici kakva se tamo danas nudi", ocenio je hrvatski predsednik.

Mesić je konstatovao da je puno toga već rešeno na tom području, posebno problemi obnove kuća, izdavanje dokumenata i poboljšanja sigurnosti područja povratka, ali da još puno toga tek treba učiniti kako bi povratak bio održiv i kvalitetan, posebno naglasivši potrebu privrednog razvoja.

Mesić je ocenio da je međunarodna zajednica mogla učiniti i više za povratak izbeglica u Hrvatsku, pre svega oko razminiranja i infrastrukturnih projekata, dodajući da Hrvatska svima obnavlja kuće i stvara okvir za ulaganja u područja povratka, ali kao država ne može da gradi pogone i aktivira privredu.

On je istakao da će značajnija ulaganja početi kad ta područja budu razminirana, kritikujući međunarodnu zajednicu što oko toga nije učinila više, kao i oko obnove i izgradnje infrastrukture.

Šta je učinjeno i šta još treba

Istraživanjem "Održivost manjinskog povratka u Hrvatskoj", autora Milana Mesića i Dragana Bagića iz Odelenja zagrebačkog Filozofskog fakulteta za sociologiju, koje je predstavila zagrebačka kancelarija UNHCR-a, obuhvaćeno je oko 120.000 povratnika, najvećim delom srpskih.

Prema zvaničnim podacima, do 2007. registrovano je oko 124.000 povratnika srpske nacionalnosti. Mađutim, procene OEBS-a i UNHCR-a pokazuju da u Hrvatskoj, zaista, živi oko 80.000 povratnika, dok su se ostali vratili u zemlje gde su izbegli ili "cirkulišu između dve zemlje".

Od oko 120.000 registrovanih izbeglica, stvarni povratnici čine oko 43 odsto, zatim 40 odsto živi izvan granica Hrvatske, većinom u Srbiji, oko šest odsto nije su u potpunosti vratilo, već povremeno boravi u Hrvatskoj, dok ih je 11 odsto u međuvremenu umrlo.

Istraživanje sadrži podatke o tome šta je učinjeno i šta još treba učiniti da bi se stvorili preduslovi za povratak u Hrvatsku. Ocenjeno je da će proći još dve ili tri godine da bi se došlo do kraja procesa povratka.

Prema istraživanju, Srbi povratnici ističu da niko nije imao problema s regulisanjem državljanstva, ali je zaposleno samo osam odsto radno sposobnog stanovništva, dok samo dva odsto onih koji poseduju poljoprivrednu zemlju od nje i živi.

Šezdeset odsto ih smatra da povratnici nisu dovoljno zastupljeni u javnim službama. Svaki drugi povratnik u Hrvatskoj se oseća sigurnim, a 11 odsto otvoreno izjavljuje da se boji za svoj život.