Tadić još čeka odgovor

Istovremeno, i radikali i DSS i dalje demantuju da oni tako nešto i planiraju, govoreći da su oni sarađivali samo u izboru predsednika Skupštine. Pregovori Demokratske stranke i DSS-a i dalje su u zastoju i nema najava da će, uprkos želji zemalja EU da se sastavi reformska vlada, ta poruka imati efekta. Podsećamo, G17 plus je već istupio iz pregovora zbog izbora Tomislava Nikolića.

B92 je razmatrao nekoliko mogućih scenarija za dešavanja do 14. maja, kada ističe rok za formiranje vlade. Ukoliko DSS i radikali do petka ne podnesu zajednički predlog za mandatara, predsednik Srbije ima nekoliko mogućnosti.

Prva je da mandat da Božidaru Đeliću iz Demokratske stranke, koji je u pregovorima figurirao kao jedini zvaničan kandidat za premijera. Đelić bi imao rok da sastavi vladu do 14. maja. Ukoliko ne bi skupio podršku 126 poslanika, Tadić bi morao da raspiše izbore.

Međutim, i dalje postoji opcija da se DS, DSS, Nova Srbija i G17 ipak dogovore da formiraju vladu u predviđenom roku. Ovu dilemu ponovo je postavio za skupštinskom govornicom novoizabrani predsednik parlamenta Tomislav Nikolić: "Gospodine Šutanovac, kome da čestitamo, saznali ste nešto novo, je l' smo stvarno dobili vladu? Da čestitamo odmah?"

Ukoliko se radikali ipak odluče da koaliciji DSS-NS daju manjinsku podršku uz oročene izbore na jesen, onda postoji mogućnost da Tadić njima da mandat.

Aleksandar Vučić, visoki funkcioner radikala, nalazi se u Hagu i moguće je da od lidera traži zeleno svetlo za čvršću saradnju sa DSS-om i NS-om.

Traže se čvrsta uveravanja

U Ustavu, u članu 127, piše da predsednik Srbije mora samo da sasluša mišljenja predstavnika svih parlamentarnih stranaka, ali nema obavezu i da predloži mandatara, već da raspiše izbore.

Bivši predsednik Ustavnog suda, Slobodan Vučetić, tvrdi da, koja god opcija da skupi skupštinsku većinu, predsednik je dužan da da mandat.

"Sama činjenica da je predsednik Tadić uputio zvanično pismo radikalima, DSS-u, NS-u i SPS-u, da, ako imaju svog kandidata za predsednika vlade, odnosno obezbeđenu većinu za formiranje vlade, njega obaveste do petka", kaže on.

"Sam predsednik Republike je time jasno stavio do znanja da će biti određen za mandatara onaj kandidat koji predsedniku pruži čvrsta uveravanja da iza njega stoji parlamentarna većina", kaže on.

Poslednja mogućnost jesu novi izbori, koji bi mogli biti održani najranije za trideset dana, odnosno u junu, ili najkasnije za 60 dana, odnosno u julu.

Nikolić: Nije kasno, ali nije verovatno

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izjavio je da nije kasno da predsednik Srbije radikalima poveri mandat za sastav vlade, ali je dodao da "nije realno da stranke koje su podržale njegov izbor za predsednika Skupštine Srbije imaju zajedničkog kandidata za premijera".

"Ako poveri mandat SRS-u, dobiće odmah, i ime mandatara i program, i videćemo odmah da li taj program ima 126 poslanika", rekao je Nikolić novinarima u Skupštini Srbije.

Nikolić je odbacio navode da je delegacija SRS-a otišla u Hag da sa liderom te stranke Vojislavom Šešeljom pregovara o vladi.

Šta ko misli

Šef poslaničke grupe DSS-a Miloš Aligrudić predsednikovo saopštenje dobio je gostujući u emisiji Poligraf TV B92.

On je ponovio da nije bilo razgovora između Koštuničine stranke i radikala, ali nije mogao da odgovori da li je takva mogućnost otvorena.

Predsednik SPS-a Ivica Dačić slaže se da bi većina koja je podržala Tomislava Nikolića u parlamentu trebalo da napravi i novu vladu, jer je, kako kaže, to u državnom interesu. Dačić, kao ni Aligrudić, ne isključuje mogućnost novih izbora.

On je pozvao SRS i DSS da pokažu odgovornost prema interesima države u ovom trenutku i potrebi političke stabilnosti, kao i da se pronađe odgovarajuće rešenje za formiranje nove vlade Srbije.

"Naravno, alternativa tome su jedino izbori i mislim da tu dilemu i agoniju koja traje već nekoliko meseci treba što pre razrešiti", rekao je lider SPS-a.

Lider G17 plus Mlađan Dinkić ponovio je da neće da pregovara o novoj vladi sa strankama demokratskog bloka sve dok je Tomislav Nikolić predsednik parlamenta. Dinkiću nije jasno zbog čega je stranka Vojislava Koštunice podržala Nikolićev izbor.

Jovanović: Demonstracije za vladu SRS-DSS-SPS

Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović najavio je danas da će ta stranka pozvati građane na demonstracije širom Srbije, ako novu vladu budu formirali Demokratska stranka Srbije, socijalisti i radikali.

"Nemam nikakvu sumnju da ćemo dobiti veliku podršku našeg društva za to, jer ono ima mnogo veće demokratske potencijale od onih koji u ovom trenutku postoje u republičkom parlamentu. Nećemo nemo posmatrati uništavanje zemlje", rekao je on na konferenciji za novinare.

Jovanović je zatražio od predsednika Srbije Borisa Tadića da ne poverava mandat parlamentarnoj većini koju čine, DSS-NS, SRS i SPS, već da ga poveri funkcioneru Demokratske stranke Božidaru Đeliću ili da raspiše nove izbore.

Prema njegovim rečima, Tadić ne mora da poveri mandat parlamentarnoj većini, niti to sme da uradi zbog zemlje čiji je predsednik.

"Otvaranje mogućnosti za formiranje te vlade direktno je suprostavljeno obavezama predsednika. Tadić mora sačuvati Srbiju, a to znači da uskrati mogućnost formiranja vlade koja bi realizovala politiku koja je Srbiju uništila 1999. godine", naveo je on.

"Tadićev poziv ispravan, ali zakasnio"

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Jovan Teokarević smatra da je poziv koji je Boris Tadić uputio novoformiranoj skupštinskoj većini - ispravan, ali zakasneo.

Docent Fakulteta političkih nauka i urednik Evropskog foruma smatra da je predsednik Srbije i lider DS-a Boris Tadić još pre dva meseca trebalo da uputi poziv radikalima da formiraju vladu.

"Problem je što je sada između DSS-a i DS-a iskopan još dublji rov nepoverenja, iz kojeg se - čak i ako se njihova zajednička vlada formira u sledećih nekoliko dana, u šta je prilično teško poverovati - ne stvara osnova za verovanje da te dve stranke mogu da rade zajedno i dobro na korist svih građana Srbije", rekao je Teokarević za B92.

On kaže da su pritisci evropskih institucija očekivani i podseća da je Evropska unija do sada u Srbiju uložila preko milijardu i 200 miliona evra.

"To je najava jedne politike tihih sankcija, formalno neobjavljenih od strane evropskih institucija. Ta politika će se nastaviti ukoliko izbor predsednika Skupštine stvarno predstavlja kraj jednog perioda 'poslepetooktobarske Srbije', i ako će najviše državne funkcije ponovo početi da dobijaju pripadnici prethodnog režima", kaže Teokarević.