Verbeke na čelu misije SB UN

Misija Saveta bezbednosti treba da proceni situaciju na terenu pre rasprave o budućem statusu Kosova, a posetiće krajem nedelje Beograd i Prištinu. U delegaciji će biti ambasadori ili njihovi zamenici svih 15 zemalja-članica Saveta bezbednosti.

Misija UN u Beograd bi trebalo da doputuje u četvrtak, 26. aprila, a u Prištinu u petak, 27. aprila, ali tačan program posete još nije saopšten.

Pristinski list "Zeri" piše danas, pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore, da će delegacija Saveta bezbednosti UN dva dana boraviti na Kosovu i razgovarati sa najvišim zvaničnicima Prištine, predstavnicima međunarodnih misija, a posetiće i neke sredine na Kosovu.

Misija UN u Beograd, gde će se sastati sa najvišim srpskim zvaničnicima, dolazi iz Brisela, a posle Prištine odlaze u Beč gde će razgovarati sa specijalnim izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem, piše "Zeri".

Iz belgijske kancelarije u Prištini najavljeno je da će misija imati tri prioriteta: da se na licu mesta i iz prve ruke informiše o ostvarivanju Rezolucije 1244 i standarda, da se sastane sa predstavnicima institucija i političkih partija i pripadnicima manjinskih zajednica, i da razgovara sa predstavnicima međunarodnog prisustva na Kosovu i zvaničnicima u Briselu.

Misija UN dolazi u Beograd i Prištinu na inicijativu Rusije koja se protivi nametanju rešenja za Kosovo koje nije prihvatljhivo za obe strane i insistira da se pre odlučivanja o statusu Kosova proveri kako se sprovodi Rezolucija 1244, uključujući i povratak izbeglica.

Najviši srpski zvaničnici insistiraju da misija UN obiđe i srpske enklave na Kosovu i ambasador Srbije pri UN Pavle Jevremović zvanično je u sedištu UN preneo prošle sedmice preneo takav zahtev.

Tadić: Sila nije argument

Boris Tadić kaže da se Srbija neće odreći interesa u vezi s Kosovom, ali da se za njih neće boriti silom.

Predsednik Srbije odbacio je da argument u rešavanju statusa Kosova može da bude sila, bilo da se radi o pretnjama nacionalista u Srbiji da Kosovo treba braniti oružjem, bilo da je reč o glasovima iz međunarodne zajednice da Kosovu treba dati nezavisnost kako bi se izbeglo nasilje.

"Pre nekoliko dana je jedan od zvaničnika međunarodne zajednice tvrdio da je pretnja novog krvoprolića jedan od najjačih argumenata u prilog brzoj nezavisnosti. To je za mene neprihvatljivo jer to je ponovno podsticanje politike nasilja koju smo, nadam se, napustili krajem prošlog veka", kaže Tadić za slovačku Pravdu.

"Srbija ne može da se odrekne prava da štiti svoje interese i svoj narod na Kosovu. Kada bi to učinila, ne bi bila normalna zemlja. I tu vidim prostor za kompromis", kaže Tadić i naglašava da je vreme da se povuče crta pod istorijske nesporazume i pođe od toge da i Albanci i Srbi imaju legitimne interese.

Tadić je rekao da zemlje koje podržavaju plan Martija Ahtisarija nisu dobro sve sabrale kada tvrde da će to rešenje doneti stabilnost. "Tim korakom možete da donesete stabilnost za 1,5 do dva miliona Albanaca na Kosovu, ali istovremeno ćete je oduzeti od osam miliona građana Srbije. A bez stabilne Srbije neće biti stabilan ni Balkan", kaže Tadić.

Koštunica: Misija UN novi početak

Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je danas da dolaskom Misije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Srbiju počinje novi ciklus rešavanja uređenja Kosova.

"Neuspeli Ahtisarijev predlog ostavljamo iza sebe, a ruska inicijativa da Misija Saveta bezbednosti počne sveobuhvatnu procenu ispunjenosti standarda postaje realna osnova za novi pregovarački proces", navodi se u izjavi Koštunice.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije sada najveći akcenat stavlja na pitanje masovnog i neodložnog povratka 200.000 prognanih Srba.

"Moramo poći od najjednostavnijeg pitanja, zašto 40.000 Srba ne može da se vrati u Prištinu i da normalno živi u svojim kućama. Misija SB UN, pre svega, mora da odgovori na ta pitanja i obezbedi da se u novim pregovorima najpre reši pitanje povratka svih prognanih", ocenio je predsednik Vlade Srbije.

"Na pretnje terorista da će izazvati nasilje ako Pokrajina ne dobije nezavisnost postoji samo jedan odgovor koji bi morao da bude zajednički stav i Srbije i Rusije i svih država SB UN, posebno njenih stalnih članica, a to je da je međunarodna zajednica jača od ucena i pretnji terorista i da je sposobna i odlučna da obezbedi mir u Pokrajini i kazni sve koji se usude da posegnu za nasiljem", naveo je Koštunica.

"Neprihvatljive pretnje nasiljem"

Šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović ocenio je da su neprihvatljive pretnje nasiljem ako Pokrajina ne dobije nezavisnost. Popović je za Politiku rekao da su Srbi na Kosovu uplašeni, da svakodnevno žive u strahu, a posebno kada "neko govori da nezavisnost treba brzo dati da ne bi došlo do nasilja".

"Da li ti ljudi koji to govore možda pozivaju Srbe da treba da se isele? To je kontraproduktivno, situacija treba da se smiri i upozore svi oni koji pozivaju na nasilje da prestanu sa tim", rekao je on.

"Pojavljuju se grupe u crnim uniformama, s maskama, koje zaustavljaju vozila i pretresaju ih. Ne znam zašto neki zatvaraju oči pred tim jer to može da eskalira u veliku agresiju. Ipak se nadamo da će Kfor i UNMIK voditi računa o tome i ispuniti ono što im je dato u zadatak", rekao je on.

"Tirana će priznati Kosovo"

Albanija će među prvima priznati bilo kakvu formu nezavisnosti Kosova jer procenjuje da samo takvo rešenje doprinosi stabilnosti regiona i u budućnosti otvara vrata punijoj saradnji sa Srbijom, izjavila je Edit Hardži, zamenica šefa albanske diplomatije.

"Što se priznavanja tiče, ne mogu da prejudiciram da li ćemo biti prvi ili drugi, ali svakako ćemo priznati", rekla je Edit Hardži za Politiku.