Osma godišnjica NATO bombardovanja

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica prisustvovao je parastosu žrtvama tromesečnog bombardovanja u crkvi Svetog Marka u Beogradu koji je služio episkop hvostanski Atanasije, a u jutarnjim časovima su održane liturgije i u ostalim crkvama SPC.

Povodom godišnjice, predstavnici Beograda položili su cveće na spomen obeležja žrtvama. Zamenik predsednika Skupštine Beograda Zoran Alimpić položio je cveće na grob trogodišnje devojčice Milice Rakić, na Batajničkom groblju.

Glavni arhitekta grada Đorđe Bobić cveće je položio na spomen-obeležje sedamorici pripadnika Gardijske brigade i trojici pacijenata Kliničko bolničkog centra "Dragiša Mišović", kao i na spomen obeležje poginulim radnicima RTS-a.

Porodice poginulih radnika RTS koji su poginuli 23. aprila 1999. obeležile kod spomen obeležja "Zašto" u Tašmajdanskom parku, osam godina od pogibije svojih najmilijih u NATO bombardovanju.

Žanka Stojanović, majka jednog od poginulih radnika televizije Beograd, Nebojše stojanovića, rekla je da su sve porodice nastradalih obeležene i oštećene. "Ubice naše dece kreću se slobodno oko nas. Postavljam pitanje, svim nadležnima, žašto je to tako?".

Ona je kazala da se Dragoljub Milanović, direktor RTS-a u vreme NATO bombardovanja, sada slobodan čovek, pošto je osuđen na 10 godina, od kojih je samo dve odležao u zatvoru.

"Zahvaljujući takvom odnosu pravosuđa, Milanović se sada slobodno šetka od Požarevca do Beograda", rekla je Stojanovićeva.

Podsetimo, 24. marta 1999. Severnoatlantski vojni savez je počeo vazdušne napade na tadašnju SRJ. Akcija NATO-a je usledila posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu. Bombardovanje je počelo nešto pre 20 sati na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane. Jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.

U bombardovanju koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.

Tačan broj poginulih nikada nije objavljen, a procene se kreću između 1.200 i 2.500 ljudi. I procene materijalne štete su različite i kreću se od 30 do 100 milijardi dolara.

Bombardovanje je zavšreno 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i potpisavanjem Kumanovskog sporazuma, kojim je vlast na Kosovu preuzela međunarodna vojna uprava.

"Firer" govorio na skupu u Beogradu

Na Trgu Republike danas je održan miting na kojem je pred stotinak građana, između ostalih govorio i Goran Davidović zvani Firer, koji je u novosadskom sudu, u slučaju "Nacionalni stroj", osuđen na godinu dana zatvora zbog širenja nacionalne mržnje.

Liberalno demokratska partija saopštila je tim povodom da je nedopustivo da se u 21. veku u Srbiji održavaju javni neonacistički skupovi.

U saopštenju LDP se precizira da je to još jedan dokaz radikalizacije političke scene Srbije i logična posledica namernog poništavanja rezultata 5. oktobra i nastavljanja Miloševićeve politike svim sredstvima.

LDP zatražila je da se utvrdi ko je i zašto ovakav skup dopustio i da krivci za tako nešto budu sankcionisani.

Inicijativa nevladinih organizacija Vojvodine prethodno je zatražila od nadležnih da zabrane taj skup u Beogradu.

Vojvođanske NVO u saopštenju ocenjuju da se "najstrašniji deo problema ne krije u Davidoviću i njemu sličnim", već u činjenici da oni za svoje delovanje imaju podršku predstavnika "nekih politički moćnih grupa u Srbiji".

Očigledno je da u Srbiji postoji veoma moćna vertikala retrogradnih i opasnih ideologija, čiji vrh u društvu čine uvažene organizacije i pojedinci, kaže se u saopštenju.

Zahvalnost za bombardovanje SRJ

Politički lideri na Kosovu danas su, u obraćanjima javnosti povodom osme godišnjice početka sukoba SRJ i NATO-a, ocenili da je taj datum zapravo početak rešavanja kosovske krize.

U poruci predsednika Kosova Fatmira Sejdijua navodi se da je početak bombardovanja nagovestio rađanje slobode za narod Kosova.

"Posle gotovo osam godina u slobodi, Kosovo se nalazi na pragu krunisanja naše volje za nezavisnost i suverenost... Kosovsko pitanje se sada nalazi u Savetu bezbednosti, gde treba da bude nađeno rešenje za albansku većinu, ali i za manjinske zajednice: nezavisnost zemlje koja će služiti svim građanima", rekao je Sejdiju.

U poruci predsednika opozicione Demokratske partije Kosova Hašima Tačija kaže se da su NATO i međunarodna zajednica pre osam godina stali u zaštitu Kosova u najtežim danima.

"Demokratski svet i NATO, kao najsnažnija alijansa zemaljske kugle, dali su istorijski doprinos oslobađanju Kosova, čineci da 24. mart 1999. bude početak nove epohe za Kosovo", ocenio je Tači.