Više "privremenog" novca za NIP

Kao se navodi u saopštenju, izmenama će biti pokriveni svi troškovi projekata u okviru Nacionalnog investicionog plana do 31. marta. Time će se dati zakonski okvir da se potroše dodatne četiri milijarde dinara iz NIP-a. Prema oceni stručnjaka, srpska ekonomija će izgubiti dva kvartala, odnosno pola godine, jer političari ne mogu da formiraju vladu.

Kako još nije usvojen budžet, NIP se sprovodi kroz privremeno finansiranje. U okviru NIP-a trenutno se radi na oko 250 projekata, među kojima su zaobilaznica oko Beograda i rekonstrukcija kliničkih centara.

U Ministarstvu finansija objašnjavaju da je za ostvarenje tih radova do kraja marta potrebno 19 milijardi dinara, četiri milijarde više nego što je prvobitno opredeljeno.

Ekonomski novinar Milan Ćulibrk smatra da nije uobičajeno da Vlada menja Uredbu o privremenom finansiranju jer je ona doneta kao krajnja nužda u nemogućnosti da se izglasa budžet.
"Mislim da je ovo verovatno prvi put u istoriji da se Uredba o privremenom finansiranju menja. Posebno me brine najava da će biti potrošeno mnogo više novca nego što je prvobitno bilo planirano", kaže on.

"Voleo bih da čujem od nadležnih, od v.d. ministra finansija Parivodića, da objasne šta se u međuvremenu promenilo da bi zbog realizacije planiranih projekata u okviru NIP-a moralo da se izdvoji 4-5 milijardi više nego što je to bilo kada je doneta Uredba krajem decembra", rekao je Ćulibrk.

Analitičari kažu da se odlaganjem formiranja Vlade usporava privredna reforma, a investitorima šalje poruka da je Srbija nestabilna država.

Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu, kaže da je privremeno finansiranje tehničko pitanje i da će se svi poslanici složiti.

"Neće se valjda desiti da se ne slože oko toga da treba da prime plate. To je tehničko pitanje i ja tome ne bih pridavao neki značaj, mnogo su važnija neka koncepcijska pitanja, da dobijemo vladu koja može i da vlada i da kreira reforme", kaže Zec.

Kako se finansira država bez vlade?

Novac iz državne kase se do 31. marta troši na osnovu Uredbe o privremenom finansiranju. Ukoliko se do tada ne formira vlada, kako koordinator Ministarstva finansija Milan Parivodić kaže za B92, novi parlament bi mogao da usvoji zmene Zakona o budžetskom sistemu i da se privremeno finansiranje nastavi.

"Ono što je važno to je da će država sigurno funkcionisati. Prihodi države su redovni, država redovno isplaćuje sve svoje prinadležnosti, sve oblike davanja koje ima prema svima koji prema zakonu imaju prava da naplaćuju, i tako će biti. Nema nikakvog razloga za zabrinutost građana po tom pitanju", kaže on.

Međutim, kandidat Demokratske stranke za premijera Božidar Đelić navodi za B92 da privremeno finansiranje ne bi trebalo da bude produženo "leks specijalisom" jer je prioritet da se do kraja marta formira vlada.

"Nisu prihvatljive ideje o promeni Zakona o buđžetskom sistemu, pa da se onda ili nastavi privremeno finansiranje ili da se izglasa neki budžet, na primer onaj koji je ponudila prethodna vlada", kaže on.

"Ako postoji većina za takvu promenu u Zakonu, to znači da postoji većina za vladu, pa hajde onda da formiramo vladu i napokon počnemo da radimo u interesu građana", kaže on.

Dinkić: Izmena nije dobra

Bivši ministar finansija Mlađan Dinkić ocenio je da odluka Vlade Srbije nije dobra i da je to znak da treba ubrzati pregovore o formiranju vlade.

Dinkić je rekao da mu nije jasno zašto se sada povećavaju izdaci za NIP za četiri milijarde dinara, kada je u prvom mesecu potrošena samo jedna milijarda dinara, a prošle godine devet milijardi.

"Ukoliko je ova izmena odluke o privremenom finansiranju budžeta urađena kako bi se popravile neke greške koji su oni napravili planirajući je, onda to može imati podršku, ali nikako se ne sme potrošiti 19 milijardi za tri meseca. To bi bilo zaista previše, imajući u vidu da nije bilo novih projekata koje je Skupština odobrila", rekao je Dinkić.

"Ja mislim da nije dobro da se bilo kakva odluka o investiranju donosi sada u okviru odluke o privremenom finansiranju iz budžeta, već da je potrebno što pre formirati vladu kako bi se NIP usvojio u okviru novog budžeta", rekao je Dinkić novinarima posle razgovora sa šefom danske diplomatije Perom Stigom Melerom.

Dinkić je dodao da privremeni budžet očigledno nije dobro planiran i upozorio da će dodatna potrošnja negativno uticati na privredu. On je naglasio da G17 plus neće dati zeleno svetlo za bilo kakvu odluku o nastavku privremenog finansiranja posle 31. marta, ako u međuvremenu ne dođe do ozbiljnih razgovora o formiranju vlade.

"Ne želimo nikome da dajemo blanko zeleno svetlo da troši novac neefikasno i na štetu građana", rekao je on.

Dinkić je rekao da se u nekim javnim preduzećima povećavaju plate bez dozvole vlade.

Naveo je da je iz Elektroprivrede Srbije stigao neopravdan zahtev za povećanje cene struje za 20 odsto kako bi se pokrila povećanja plata.

On je ocenio da to samo govori da jedna stranka nema kapacitet da vodi celu vladu, što se sada dešava, i da treba formirati novu vladu.

Ostale odluke

Vlada je danas utvrdila i osnovicu za obračun i isplatu plata za zaposlene koji dolaze u neposredan kontakt sa pacijentima u psihijatrijskim ustanovama.

O tome više u posebnoj vesti.

Na sednici Vlada je donela odluku da dodeli mesečna primanja sportistima i trenerima, osvajačima medalja i nosiocima svetskih rekorda u olimpijskim sportovima.