Šta bi građani Srbije s Kosovom

Međutim, kako pokazuju rezultati istraživanja agencije Stratedžik marketing, dve trećine građana smatra i da Vlada treba da zaštiti nacionalne interese. Istovremeno, iako velika većina smatra da je članstvo u Evropskoj uniji važan cilj za Srbiju, gotovo polovina građana nije spremna na popuštanja oko Kosova zarad tog članstva.

Istraživanja javnog mnjenja potvrdila su veliku nepomirljivost stavova Srba i Albanaca o tome kakav status Kosovo treba da ima. Ipak, kada se budućem statusu Pokrajine dodaju određeni elementi kojima se poboljšava status nealbanskih etničkih zajednica, pokazalo se da je spremnost građana Srbije na kompromis prilično velika, kod Albanaca dosta manja, a kod Kosovskih Srba najmanja.

Iako je letos oko 45 odsto građana Srbije strahovalo da je za status Kosova najrealnije rešenje nezavisnost, istraživači javnog mnjenja ukazuju da se ta slika od jeseni prilično promenila. 

Srđan Bogosavljević iz Stratedžik marketinga kaže da je sve više onih koji misle da je autonomija u okviru Srbije realnost. "Čini mi se da je to direktna posledica referendumskih kampanja", kaže on.

Istovremeno, iako je dve trećine anketiranih izjavilo da bi glasalo za ulazak Srbije u EU, broj doslednih tom stavu pada otprilike na polovinu ako bi integracija Srbije na bilo koji način bila uslovljena statusom Kosova. Prema analizi Stratedžik marketinga, one koji nisu spremni na kompromis čine birači Srpske radikalne stranke, Socijalsitičke partije Srbije, a  delimično i glasači takozvane narodnjačke koalicije. Uzroci tih kontradiktornosti leže u nedovoljnoj informisanosti građana, kaže Bogosavljević.

"Građani nisu u stanju, pogotovu u zemlji kao što je Srbija, siromašnoj zemlji, da sede i podvlače olovkama ono što je Ahtisari doneo, šta je koji političar rekao. Oni hvataju u letu, a bore se svakodnevno sa svojim problemom preživljanja. Dakle, oni na najdirektnije pitanje: 'Hoćeš da daš Kosovo?' kažu: 'Pa neću da dam Kosovo.'", kaže Bogosavljević. 

Neusaglašenost javnog mnjenja u Srbiji oko toga šta bi trebalo činiti po pitanju budućeg statusa Kosova, prema proceni Bogosavljevića, rezultat je i odsustva ozbiljnih političkih poruka.