Broj pušača u Srbiji u opadanju

Ipak, u poslednjih šest godina broj pušača je opao za pet odsto. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje u svetu umre četiri miliona pušača, a najveći broj umrlih je iz zemalja u razvoju, u koje spada i Srbija.

I odrasli i mladi u Srbiji sve češće se odlučuju da prestanu da puše. Od 2000. do 2006. deset odsto muškarca, oko tri odsto žena i  pet odsto mladih od 15 do 19 godina bacilo je duvan.

Iako nas stručnjaci i dalje označavaju kao pušačku naciju, svest građana o štetnosti duvana je sada na mnogo većem nivou u odnosu na period od pre samo nekoliko godina.

Podaci iz prošle godine govore da je svaki drugi odrasli stanovnik svestan štetnih posledica duvanskog dima, dok je pre šest godina na taj način razmišljala samo trećina stanovništva. Lekari ističu da je napredak rezultat kampanja za borbu protiv pušenja.

"To ne smeju da budu jednodnevne kampanje, već kontinuirane. Svaki dan više godina, i onda ćemo tek imati prave rezultate", objašnjava direktorka instituta Batut Tanja Knežević.

Ministarstvo zdravlja je tokom cele prošle godine vodilo kampanju za borbu protiv pušenja, koja je dala dobre rezultate, pa se tako nastavlja i ove godine.

Prvi korak su bilbordi povodom Nacionalnog dana borbe protiv pušenja, koji podsećaju da je duvan kao dinamit i da pušenjem ne ugrožavate samo sebe nego i one u vašoj okolini.

Dan bez duvanskog dima

Nacionalni dan bez duvanskog dima obeležava se sutra, pod sloganom "Jedan pušač, mnogo žrtava".

Dim koji udiše nepušač sadrži više od 4.000 štetnih materija i smatra se štetnijim od tzv. glavnog dima, navodi beogradski Zavod za javno zdravlje. Dim koji nepušač udiše sadrži mnogo veću koncentraciju toksina i nikotina jer ne prolazi kroz filter cigarete, a čini 85 odsto dima koji pasivni pušač udiše.

Prema nedavno obavljenim istraživanjima zdravlja stanovništva u Srbiji, utvrđeno je da je od 2000. godine broj pušača manji za pet odsto, da je izloženost nepušača duvanskom dimu na radnom mestu manja za 5,3 odsto, a izloženost dece dimu 14 odsto.

Strategija za smanjenje pasivnog pušenja podrazumeva smanjenje kontakta s pušačima, pre svega edukacijom, jer zakonska regulativa nije od velike koristi u privatnim kućama i automobilima, navodi se u saopštenju.

Agencija SAD za zaštitu životne sredine proglasila je duvanski dim najvećim zagađivačem vazduha u zatvorenom prostoru i svrstala ga u A klasu kancerogenih materija za ljude jer sadrži otrovne materije poput benzena, benzopirena, ugljen-monoksida, amonijaka, formaldehida, cijanovodonične kiseline, acetona, akroleina, nikotina.

Smatra se da je 50 odsto dece u svetu izloženo duvanskom dimu, zbog roditelja pušača i bliskih odraslih osoba, a ugrožena su i pre rođenja ako je majka pušač.

Evropski komesar traži zabranu pušenja u celoj EU

Komesar za zdravstvo Evropske unije najavio je danas da će se zalagati za "sveobuhvatnu zabranu" pušenja na javnim mestima u svih 27 zemalja članica Unije.

"Na kraju krajeva, trebalo bi da postoji ta sveobuhvatna zabrana, i ja ću biti spreman da je branim, ne samo pred ministrima zdravstva, već i pred ministrima finansija, zato što to donosi i ekonomske pogodnosti", rekao je komesar Markos Kiprijanu televiziji Rojters.

Ranije danas Evropska komisija je objavila radni dokument o životnoj sredini bez duvanskog dima, ali u tom dokumentu nije precizirano da li će Brisel ići tako daleko da insistira na potpunoj zabrani pušenja na javnim mestima u svim zemljama članicama.

Kiprijanu nije želeo da se izjašnjava o rokovima za eventualnu zabranu, ali je prokomentarisao: "Što pre, to bolje."

Vlade, nevladine organizacije, potrošači i proizvođači duvanskih proizvoda iz svih 27 članica EU, biće pozvani da do 31. maja iznesu svoje predloge za zabranu pušenja, a Komisija bi svoje konačne preporuke trebalo da objavi početkom 2008. godine.

Kiprijanu, i sam bivši pušač, izjavio je, međutim, da u tom periodu konsultacija neće pregovarati sa predstavnicima duvanske industrije.

"Zašto bih? Ne vidim šta se time postiže. Oni prave proizvode koji ubijaju, stvar je jednostavna", rekao je Kiprijanu.

Prema podacima EU, 650.000 Evropljana umire svake godine od bolesti povezanih sa konzumacijom duvana. Taj broj uključuje i oko 19.000 nepušača koji postaju žrtve pasivnog pušenja.

Irska je u martu 2004. postala prva zemlja u svetu u kojoj je uvedena zabrana pušenja u pabovima, restoranima i na drugim mestima na kojima su zaposleni u zatvorenom prostoru izloženi duvanskom dimu.

Kiprijanu je pozvao sve članice EU da slede taj primer.

"U okviru prve faze, bio bih veoma srećan da vidim kako sve zemlje slede primer Irske, a kada se to desi, postojaće i mogućnost da se
zakoni još više unaprede i prošire", rekao je evropski komesar.

Zakone o zabrani pušenja slične onima u Irskoj uvele su i Italija, Švedska i Škotska, kojoj bi do kraja godine trebalo da se pridruže i ostali delovi Velike Britanije.

Pojedine članice EU, poput Nemačke, protive se zabrani, dok se neke zemlje, među kojima su Belgija i Francuska, zalažu za ograničenu zabranu, ili njeno postepeno uvođenje.

"Prihvatam da postoje kulturološke razlike... Spreman sam da prihvatim pristup korak po korak, ali samo ako postoji privrženost da dođemo do sveobuhvatne zabrane", rekao je Kiprijanu.

U Francuskoj će u četvrtak stupiti na snagu zabrana pušenja u kancelarijama, prodavnicama, školama i bolnicama, dok je kafićima, barovima i restoranima za uvođenje te zabrane ostavljen rok do 1. januara 2008.