Evropska unija s 27 članica

Nemačka, koja je od Finske preuzela predsedavanje Unijom, biće zadužena za 27 zemalja. Za građane Srbije to znači da sada imaju dve države manje u koje mogu da putuju bez viza, iako će vize, makar u početku, biti besplatne.

Ulaskom te dve zemlje u EU Sofija je postala najbliži glavni grad jedne članice Evropske unije. Ipak, da bi kroz njega građani Srbije samo prošli, od Nove godine je potrebna viza. Dobra vest je da će bugarske vize biti besplatne, makar dok nove članice ne uđu u šengenski sistem, što se, prema najavama neće dogoditi pre 2008.

Iz Ambasade Bugarske u Beogradu najavljuju da će procedura izdavanja viza trajati do sedam dana, a da će za vađenje tog dokumenta biti potrebna uobičajena dokumentacija, kao što su  pasoš, fotografije, potvrda rezervacije hotela i osiguranje.

Kako je nedavno rekao bugarski konzul Stefan Dragoev, Bugarska neće izdavati tzv. kolektivne vize, kao što to na primer radi Grčka.

Prema rečima Krasena Jurukova, drugog sekretara Ambasade Bugarske u Beogradu, ta zemlja će kao nova članica EU podržati evrointegracije Srbije.

"Bugarska je veoma zainteresovana za to da se procesi evroatlantskih integracija Srbije odvijaju maksimalno brzo. Mi želimo da imamo stabilnog suseda i želja nam je da ekonomska pitanja dominiraju u našim odnosima", rekao je on.

Svečanost u Bukureštu...

U ponoć, kada je Rumunija zvanično postala punopravna članica EU, nebo nad Bukureštom se upalilo od spektakularnog vatrometa i lasera, na slavlju kojem je prisustvovalo na desetine hiljada Rumuna.

Predsednik Trajan Basesku je na Trgu univerziteta odbrojavao 10 sekundi do ponoći, do ulaska Rumunije u evropsku porodicu. "Rumunija je ušla u EU pošto su Rumuni to želeli, zahvaljujući njima se zemlja vratila evropskoj porodici", rekao je on i dodao da to isto žele i Rumuni iz Moldavije, iz Ukrajine, Srbije, Mađarske i širom sveta.

Rumune su nekoliko minuta pre ponoći pozdravili predsednik Evropskog parlamenta Žosep Borel i ministri spoljnih poslova Nemačke, Austrije, Danske, Mađarske, Bugarske.

Desetak minuta pre ponoći, nad Trgom univerziteta na nebu su se pojavili motivi laserske svetlosti plave i žute boje, simbolima EU, uz himnu Unije, "Odu radosti" iz IX simfonije Ludviga van Betovena i Rumunske rapsodije Đorđea Eneskua.

Pred sedištem Vlade sinoć je održana ceremonija podizanja zastave EU, uz vojne počasti i intoniranje himne EU. Na ceremoniji su učestvovali predsednik Trajan Basesku, premijer Kalin Popesku Taričeanu i Žozep Borel, evropski komesar za proširenje EU Oli Ren i drugi evropski zvaničnici.

U svim gradovima prestonicama županija danas su podignute zastave EU i održane manifestacije kojima se obeležava ulazak Rumunije u EU.

...i u Sofiji

Bugarska je u ponoć postala članica EU, što su proslavile hiljade ljudi okupljene na centralnom trgu u Sofiji, gde su uz vatromet, pesmu i slavlje dočekali i Novu godinu.

Vatromet je obasjao nebo nad zgradom bivšeg sedišta Komunističke stranke na Trgu Aleksandra Batenberga, a na ulicama glavnog grada odjekivala je himna EU.

U obraćanju naciji nekoliko minuta pre ponoći, predsednik Bugarske Georgi Prvanov nazvao je ulazak te zemlje u EU nebeskim trenutkom.

"Dan koji pozdravljamo, 1. januar 2007, nesumnjivo će se naći među najznačajnijim datumima naše nacionalne istorije. Ali neka nam bude jasno, uspeh nas kao nacije, u budućnosti, ne zavisi od evropskih fondova i sredstava, već od našeg rada", rekao je Prvanov.

Plave i žute zastave EU vijorile su se tokom večeri glavnim gradom Bugarske.

Bugarska je ranije sinoć zatvorila dva reaktora u svojoj jedinoj nuklearnoj centrali u Kozloduju kako bi se prilagodila zahtevima EU.

Radovanje i strah

Stanovnici Bugarske i Rumunije različito gledaju na kraj svog dugog putovanja ka Evropi.

Tako se u Transilvaniji, domu grofa Drakule, jedni raduju većem broju turista, dok druge plaši mogućnost odstupanja od tradicionalnog načina života.

Čobanina i drvoseču iz tog dela Rumunije, na primer, brine najava izgradnje autoputa, kojih u Rumuniji praktično nema. "Bolje bih, sa svojim ovcama, živeo bez autoputa i kamiona", kaže čobanin.

"Ne znam šta ćemo da radimo ako ovde izgrade autoput. Bićemo prinuđeni da prodamo konje, pa ćemo gladovati", kaže drvoseča.

Od Nove godine, Evropska unija je postala bogatija i za jedno pismo jer su pristupanjem Bugari svoju ćirilicu uvrstili u zvanična pisma Unije.

Pozdravi Štajnmajera

Ministar inostranih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer uputio je danas pozdrave novim članicama Evropske unije Bugarskoj i Rumuniji, ali ih i pozvao da nastave napore da bi se potpuno i uspešno uključile u EU.

"Ulaskom u EU za Rumuniju i Bugarsku ispunjava se mnogo željeni povratak u Evropu koji je počeo padom Gvozdene zavese. To je povod za veliku radost za Rumuniju i Bugarsku, ali i za sve nas, za 25 članica EU", navodi se u Štajnmajerovom saopštenju.

On je, međutim, upozorio na da je ostao dug put do pune integracije dve zemlje u evropske strukture. "Obe države to će koštati još dosta napora, ali on će obezbediti da ulazak Bugarske i Rumunije u EU bude uspeh od kog će profitirati i 25 dosadašnjih članica", naveo je Štajnmajer.

Šta čeka Rumuniju

Rumunija sa 22 miliona stanovnika postaće sedma najbrojnija država članica Unije. Ekonomski rast te zemlje među najvećim je u Evropi - skoro osam odsto

Za razliku od gradova u unutrašnjosti Rumunije, gde su ulice prohodne i gde čak mogu da se sretnu konjske zaprege, za ulazak u Bukurešt potrebno je više od sat vremena. U tom gradu od skoro dva i po miliona stanovnika, ima čak dva miliona automobila, a saobraćajne gužve su tokom celog dana.

Automobili su novi, a najviše ima marke "dačija". Prosečna plata Rumuna je 350 evra, a svega pet odsto njih je nazaposleno, što je na nivou Španije. Pri pomenu članstva u Evropskoj Uniji, građani Rumunije odmah navode veće plate i bolji posao.

I pre nego što su je postala članica Unije, ispred  druge po veličini zgrade na svetu, paralamenta Rumunije, pored nacionalne zastave vijori se i zastava Evropske unije.

U 2007. godinu Rumunija ulazi sa inflacijom od pet odsto. Pre sedam godina, odnosno  1999. godine kada su započeli pregovore o članstvu u Uniji, infalcija u Rumuniji bila je 50 odsto.

Ekonomski analitičari iz Rumunije ukazuju, međutim, na činjenicu da po ulasku u Uniju građane očekuju i neke neminovne promene: "Rumuni su već spremni za ulazak u Evropsku uniju, oni to zaista sa nestrpljenjem čekaju. Međutim, ja nisam sigurna da su oni svesni kako se te promene neće odmah odrazitj na njihov život i kako ih za početak čekaju proskupljenja, kao što je veća cena struje. Iz Brsela su već poslali jasna uputstva šta treba da uradimo", kaže Liza Diačonu, novinarka Radija Rumunija.

Rumunija je od pre više 10 godina postala meta stranih investitora. Godine 2006. u tu zemlju uloženo je devet milijardi evra, a po ulasku u Uniju, prema najavama, te investicije, kao i pomoć Brisela trebalo bi da bude još veća.

Stručnjaci kažu da su Rumuni dobro uradili domaći zadatak koji im je dao Brisel i da je članstvo bilo očekivano, ali da je činjenica da će ta zemlja i dalje biti među siromašnijim članicama Unije i da se može očekivati da će mnogi Rumuni posao potražiti u drugim zemljama, pre svega, Irskoj i Engleskoj.