Srbija u Partnerstvu za mir

U govoru na sednici Severnoatlantskog saveta Tadić je rekao da ulazak Srbije u Partnerstvo za mir predstavlja samo prvi korak u procesu koji će kulminirati potpunom integracijom regiona u NATO. On je današnji dan označio kao početak novog poglavlja u istoriji demokratskih sloboda jugoistočne Evrope.

"Ovo je kraj izolacije, ne samo za Srbiju, već i druge zemlje u regionu – Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Hteo bih da kažem da je Balkan bio deo problema u prošlosti, posebno u jezivoj deceniji devedesetih", rekao je on.

"Nove inicijative i novi odnosi sa NATO-om će doprineti stabilnosti i prosperitetu regiona u budućnosti. I dalje imamo neke probleme u regionu, ali smo optimistični da ćemo ih rešiti i da ćemo doprineti stabilnosti Evrope. To je naš plan", rekao je Tadić.

"Kraj izolacije znači da ponovo imamo saveznike, i smatram da je to važno za Srbiju. Trenutno sprovodimo reforme u sistemu odbrane i ekonomiji i činimo sve da postanemo moderna evropska država", kazao je Boris Tadić.

Potpisivanju pristupanja Srbije programu Partnerstvo za mir prisustvovali su ambasadori zemalja članica NATO-a, ambasador Srbije u NATO-u Branislav Milinković, kao i ministar odbrane Zoran Stanković.

Isti sporazum danas su u Briselu potpisale i Bosna i Hercegovina i Crna Gora, koje su zajedno sa Srbijom, iako nije bilo tako očekivano, na samitu NATO-a u Rigi pozvane da uđu u program Parnerstvo za mir.

Shefer: Novo poglavlje, ali Hag...

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer složio se s predsednikom Tadićem da današnji događaj predstavlja početak novog poglavlja u odnosima NATO-a i Srbije. On je ponovio da Srbija mora da završi saradnju sa Haškim tribunalom.

"Gospodine predsedniče, čestitam vam u ime svih članica NATO-a. Prošli smo dug put, još od događaja 1999, i nadam se da će 2007. biti godina novog početka za Srbiju i region", rekao je Shefer.

"NATO u potpunosti podržava napore UN-a da se nađe rešenje za status Kosova i nastavićemo da ohrabrujemo sve strane u tom procesu da budu što konstruktivnije", rekao je on.

"Alijansa takođe očekuje od Srbije da u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim sudom u Hagu. To je i dalje je pozicija NATO-a, bila je pre Rige i ostaje i posle Rige. Mi ćemo pažljivo posmatrati napore koje po ovom pitanju Srbija čini", kazao je Shefer.

Tadić je istakao da je moralni imperativ da se svi haški begunci, a posebno Ratko Mladić, lociraju, uhapse i izruče Hagu. Srbija 21. januara izlazi na izbore i nadam se da će nova demokratska vlada biti apsolutno posvećena izručivanju svih optuženih za ratne zločine, rekao je Tadić.

"Vi znate i ja znam da smo imali problem u vezi sa pridruživanjem Partnerstvu za mir zbog saradnje sa Haškim tribunalom. Podvlačim da će Srbija sarađivati sa Tribunalom kako bi se ovaj proces završio", rekao je Tadić.

"To znači da ćemo uhapsiti sve optužene i poslati ih u Hag. Tako mi vidimo saradnju sa Hagom. Tako vidimo naša pravila i vrednosti. To ne činimo zbog budućeg članstva u Evropskoj uniji i NATO-u, već zbog naših vrednosti, naše zemlje i naših građana", kazao je on.

Ojačavanje i osavremenjivanje

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš izjavio je ranije da će ulaskom Srbije u program NATO-a biti ojačana međunarodna vojna saradnja. Ponoš je dodao da vojska Srbije neće dobiti besplatnu opremu, već mogućnost da razmenjuje znanje i iskustvo.

"Sve će to biti opuštenije i komotnije, u smislu da ćemo imati pristup nekim školama kojima do sada nismo imali pristup. Imaćemo pristup i bilateralnim fondovima, u oblastima saradnje takođe", kaže on.

Vojnopolitički komentator Politike Ljubodrag Stojadinović ocenio je da je najveća korist od ulaska u Partnerstvo za mir u činjenici da je Srbija tako postala partner moćnih saveznika. Stojadinović je, govoreći u Novosadskoj novinarskoj školi, ocenio i da ulazak u Partnerstvo za mir znači i da se Srbiji više neće ponoviti vlast koja ju je uvela u bombardovanje 1999.

"Značajno je pre svega to što je Srbija tako, simbolički, izašla iz geta, iz izolacije, i to je veliki podstrek demokratizaciji Srbije i udarac za one snage koje se zalažu za izolaciju. Bez demokratizacije društva nema ni reforme vojske. Ne možemo vojsku da pravimo na osnovu ideja koje sugerišu snage iz prošlosti, da budemo zatvoreni i izazivamo čitav svet", kaže on.

"Naša vojska, koja će biti redefinisana na osnovu ideja koje već ima Generalštab, mora da bude potpuna negacija stajaće vojske jer rat više nije pozicioni, ne postoje više front i pozadina. To je pre svega rat protiv terorizma", kaže Stojadinović.

Pristupanjem Partnerstvu za mir, Srbija može ostvariti bolju saradnju sa susednim državama u pogledu bezbednosti u regionu.

Koliko će biti iskorišćene ta i druge mogućnosti koje se pristupanjem NATO programu otvaraju zavisi samo od Srbije, kaže Zoran Dragišić, sa Fakulteta civilne odbrane.

"Treba imati u vidu da je Partnerstvo za mir zapravo program u koji stupaju države, a ne vojske. Najveći deo programa je civilne prirode, tako da svi segmenti našeg društva mogu imati koristi od pristupanja pogramu Partnerstvo za mir. One koristi koje su, po mom mišljenju, odmah vidljive jesu mogućnost da pristupimo obrazovnim programima i da pokrenemo našu vojnu industriju. Naravno da ne govorimo o svim političkim koristima od tog programa – pre svega, on podrazumeva da se Srbija prepoznaje kao jedna stabilnija država".

Posle današnjeg prijema u Partnerstvo za mir, predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković zvanično je zatražio prijem Srbije u status pridruženog člana Parlamentarne skupštine NATO-a, u kojoj je do sada imala status posmatrača.