Međunarodni dan ljudskih prava

Za obeležavanje dana ljudskih prava odabran je 10. decembar jer je na taj dan 1948. proglašena Univerzalna deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima. Prvi član te deklaracije glasi: "Svi ljudi rođeni su slobodni, s jednakim dostojanstvom i pravima".

Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević kaže za B92 da kada se govori o ljudskim pravima u Srbiji u najopštijem smislu, napretka svakako ima.

"Kada je 40 nevladinih organizacija 1998. htelo da obeleži pola veka Deklaracije o ljudskim pravima jedva smo našli salu da održimo skup, a od svih političara je došao samo Zoran Živković, gradonačelnik Niša. Danas se očigledno političari 'ne boje' tog pitanja jer je to tema i u izbornoj kampanji."

Dimitrijević kaže da su u međuvremenu propisi postali bolji jer je i politički stav postao bolji, ali da poštovanje ljudskih prava ide sporo i teško. "Treba ne samo poboljšati sudstvo u smislu da imamo sudije svesne tog pitanja, već treba uspostaviti i poverenje u odnosu na sud jer veliki broj žalbi ide na Evropski sud za ljudska prava. Ali, i to je veliko dostignuće jer je taj sud do pre nekoliko godina bio nedostupan."

Dimitrijević smatra da je najvažnije ono što treba sami građani da urade, van fraza, a to su kultura ljudskih prava, ophođenje i poštovanje ljudskog dostojanstva.

Okupljanje na Trgu Republike

U Srbiji je Međunarodni dan ljudskih prava obeležen okupljanjem na Trgu Republike, gde su oni koji smatraju da su im ljudska prava ugrožena poslali poruku da svi ljudi moraju imati jednaka i neotuđiva prava i da niko ne sme biti diskriminisan u društvu.

Studenti s hendikepom su objasnili koliko problema imaju s gradskim prevozom, rekavši da su im gradski autobusi nepristupačni, tako da imaju samo jedno vozilo koje mogu da koriste:

"Koristimo jedan kombi, ne možemo u autobus, nedostupni su nam objekti".

"Dešava se da nas izbace ili da čekam prevoz, smrzavam se, a ne mogu da uđem u normalan autobus".

Goran Pavlović, predstavnik Udruženja studenata s hendikepom, kaže da se prema osobama s hendikepom mnogi odnose sa sažaljenjem. "Mi nećemo to. Hoću sam da zaradim, da mi društvo pruži mogućnost da se osećem korisno, a ne da sedim u kući", kaže on.

Tamara Kaliterna iz organizacije Žene u crnom ocenjuje da u Srbiji postoji diskriminacija, a da su ugroženi osnovno pravo na život, i pravo na slobodan izbor.

"Ugroženo je pravo na jednakost. Ljudi se dele na osnovu nacionalnosti, po tome odakle su, kako razmišljaju, koliko novca imaju. Mislim da smo tek na početku borbe za ljudska prava", kaže ona.

"Vlada ograničava vladavinu prava"

Fond za humanitarno pravo je povodom Dana ljudskih prava saopštio da Vlada Srbije ozbiljno ograničava uspostavljanje vladavine prava time što ne hapsi haške optuženike koji se skrivaju u Srbiji.

Vladavinu prava, kaže se u saopštenju Fonda, Vlada ograničava i time što ne sprovodi reforme u policiji, vojsci i bezbednosnim službama, što utiče na Tužilaštvo za ratne zločine da sprečava utvrđivanje istine u vezi sa učešćem institucija Srbije u planiranju, naređivanju i izvršenju zločina u oružanim sukobima u SFRJ, što ignoriše svoju obavezu da porodicama žrtava iznese istinu o sudbini njihovih najbližih.

Nagrada Konstantin Obradović

Beogradski centar za ljudska prava svake godine uručuje nagradu Konstantin Obradović, za unapređenje kulture ljudskih prava. Ove godine dobitnik je Ivan Čolović.

Vojin Dimitrijević objašnjava da se žiri odlučio za Čolovića jer on svojim delima i radom unapređivao kulturu ljudskih prava i doprineo razbijanju nekih mitova koji i danas postoje u Srbiji.

"Čim je neko protiv Vlade, on je strani agent, on je za nezavisnost Kosova, čuli smo razne pretnje tokom referenduma o ustavu. Na razobličavanju upravo tih stvari radio je Ivan Čolović, pa smo smatrali da on treba da dobije tu nagradu, tim pre što takvi ljudi skupljaju nagrade i odlikovanja, a mi nećemo da im ih damo, umesto toga ih dajemo nekim poslenicima provincijskog značaja", kaže Dimitrijević.

"Ljudska prava nisu na željenom nivou"

Na Kosovu se krše prava čoveka, počev od neobezbeđenja struje građanima, ali OEBS nema kompetencije da rešava pitanje Kosovske elektro-korporacije, danas je u Prizrenu izjavio Horst Deneke, direktor prizrenske kancelarije OEBS-a.

On je ukazao na to da i mnogo nezaposlenih na Kosovu znači kršenje elementarnog ljudskog prava, prava na rad, a time i na životnu egzistenciju.

Nizom manifestacija i deljenjem propagandnog materijala, nevladin sektor i OEBS u Prizrenu su danas obeležili Međunarodni dan prava čoveka.