"Posle Telekoma nove investicije"

Beograd -- Premijer najavljuje nove investicije u RS, ostaje pitanje da li je Telekom Srpske preplaćen ili je to dobar poslovni potez.

Činjenica da je Telekom Srbije kupio Telekom Srpske izazvala je dosta reakcija u javnosti. Analitičari u Srbiji se ne slažu kada je u pitanju ocena tog ekonomskog koraka Srbije u regionu. Jedni smatraju da je Telekom Srpske preskupo plaćen, dok drugi smatraju da je ulaganje u regionu optimalna politika Telekoma Srbije. Treći smatraju da iza ekonomskog poteza snažno stoje politički interesi.

Međutim, ekonomski potezi "preko Drine" verovatno neće biti tu zaustavljeni jer premijer Srbije Vojislav Koštunica najavljuje nove investicije Srbije u Republici Srpskoj. "U periodu koji je pred nama sve više i više investicionih ugovora biće potpisivano u Beogradu i Banjaluci", kaže on.

"Snažan privredni razvoj Srbije i Republike Srpske naš je zajednički cilj i zajednički interes, a to je i interes celog regiona, i mi taj cilj na najbolji način ostvarujemo", navodi se u izjavi Koštunice.

"S premijerom Republike Srpske Miloradom Dodikom utvrđeni su pravci ekonomskog povezivanja dve privrede i Srbija će se veoma brzo pokazati kao najvažniji regionalni investitor. Prirodno je da Srbija zauzima mesto koje nam pripada, a Telekom Srbija je već postao regionalni lider", navodi se u izjavi.

Skupa ili dobra investicija?

Telekom Srbija je za preuzimanje Telekoma Srpske ponudio 646 miliona evra, dok je drugi ponuđač, Telekom Austrija, ponudio 150 miliona evra manje.

Generalni direktor Telekoma Srbija Draško Petrović kaže da je planirani prihod Telekoma Srpske u 2007. godini oko 200 miliona evra, uz profitnu stopu od 20 odsto, i da bi najveći deo investicije mogao da se isplati samo iz profita za desetak godina.

Ekonomski konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević iznenađen je cenom koja je plaćena za 65 odsto državnog kapitala Telekoma Srpske i smatra da je to preuzimanje preskupo plaćeno.

On je, takođe, iznenađen što se preduzeća u većinskom vlasništvu države zadužuju i ulaze u velike kupovine. "Očekivao bih da mi pospešimo privatizaciju javnih preduzeća da bi postigli njihovo uspešnije poslovanje i bolje servise korisnicima", kaže on.

"Mi znamo da i sam Telekom ima dosta problema, da su u njemu pomešani i fiksna i mobilna telefonija, da su njegovi rezultati ispod optimalnih i da ima veliki broj zaposlenih", navodi Kovačević.

"Cena koju je srpski Telekom platio je 40 odsto veća nego ona koju je ponudio jedini drugi ponuđač. To, inače, znači da nije bilo velikog interesovanja", smatra on.

"Izuzetno je važno da Telekom kotira na berzi - ta cena je 40 odsto veća nego najviša postignuta cena na berzi, a 140 odsto veća od najniže postignute cene na berzi za isti Telekom", kaže ona.

"Tako da mi se čini da je tih 35 odsto bolji pokazatelj kolika je njegova vrednost i da je ovih 65 odsto, koje je Telekom Srbije kupio, preskupo plaćeno", rekao je Kovačević.

Petrović: Uvećana vrednost Telekoma

Međutim, direktor Telekoma navodi da kupovina Telekoma Srpske omogućuje da Telekom Srbija postane "značajan regionalni operater na čitavom Balkanu".

"Pravi se naša velika telekomunikaciona mreža u regionu, gde već danas imamo 7,5 miliona korisnika fiksne i mobilne mreže, sa ciljem da u naredne tri ili četiri godine pređemo neverovatnu cifru od 10 miliona korisnika, koliko danas ima Telekom Austrija“, navodi Petrović.

"Ovom investicijom značajno je uvećana vrednost Telekoma Srbija. U odnosu na finansijsku transakciju iz kraja 2002, danas Telekom Srbija vredi šest puta više ili, bolje rečeno, preko 3,5 milijardi evra“, navodi on.

"U pitanju je strateška odluka, koja za cilj ima balkanske, pa i evropske integracije", kaže Petrović i dodaje da se ta kompanija nije vodila političkim, već isključivo ekonomskim interesima, ali i strategijom otvaranja puta drugim srpskim preduzećima, navodeći da su tako i na tržište Srbije ulazila strana preduzeća jedna za drugim.

On je rekao da te investicije ne plaćaju građani Srbije iz svog džepa, već da to ide u korist i građana Srbije i svih građana BiH. "Finansijsku podršku će pružiti konzorcijum banaka, na čelu sa jednom od najvećih svetskih banaka, čije će ime uskoro biti saopšteno", kaže Draško Petrović.

Petrović je u Vestima B92 obećao bolje mrežu i jeftinije telefoniranje, navodeći da je ovom kupovinom Telekom dobio pravo da radi na teritoriji čitave BiH. On kaže da je plan da se integriše komunikacioni put Beograd-Banjaluka-Sarajevo.

Na pitanje šta je sa problemima koje korisnici imaju u Srbiji, on je rekao da su problemi u Srbiji danas minimalni. "Mi smo obećali investicije i to je urađeno u poslednje tri godine. U roku od poslednjih nekoliko godina uvećali smo kapacitet za 30 odsto u celoj Srbiji", rekao je on.

"Kupovina Telekoma Srpske donosi konkurentnost i na lokalnom tržištu", kaže Petrović. On obećava da Telekom Srbije neće prestati sa investiranjem u samoj Srbiji, ali nije otkrio detalje poslovnog plana za iduću godinu.

On je naveo da Srbija ima bolji telekomunikacioni kapacitet od Bugarske i Rumunije, koje ulaze u Evropsku uniju. "U mobilnim servisima, mi smo neprikosnoveni lider", zaključio je Petrović.

Hiber: Logična kupovina

Bivši predsednik Upravnog odbora Telekoma Srbije Dragor Hiber kaže da je sadašnje vlasničko stanje kompanije, u kom je država većinski vlasnik, privremeno, jer će ubrzo doći do privatizacije Telekoma i ne vidi to kao prepreku za kupovinu Telekoma Srpska.

"Logično je da Telekom bira optimalnu politiku u pripremi te privatizacije i zato smatram da je logična kupovina kompanija u regionu. Pravo pitanje je da li treba kupovati neku mrežu u regionu. Načelan odgovor je - da, a konkretan - da to zavisi od niza pokazatelja", kaže on.

Na pitanje da li je Telekom Srbije sredio stanje "u svom dvorištu" pre nego što je krenuo da ulaže u region, Hiber dodaje da je tačno da Telekom Srbije nije završio svoje investicije u Srbiji.

"Potrebno je mnogo investirati i poboljšati usluge u fiksnoj telefoniji, nastaviti sa poboljšanjem usluga u mobilnoj telefoniji i, što je za budućnost navažnije, razviti usluge širokopojasnog interneta", smatra on.

"Značajne investicije u te oblasti predstoje i to na nivou prethodnih tri ili četiri godine. Ipak, to nisu investicije koje isključuju investicije u okolna tržišta. Nije moguće reći da nema dobrih investicija u Srbiji jer su pare potrošene u Republici Srpskoj. To su dva odvojena polja", smatra Hiber.

O ovoj temi čitajte i na stranicama ekonomskog portala B92 Biz.

Politička odluka?

Međutim, osim ekonomske, postavlja se i pitanje političke isplativosti ovakvog ulaganja države Srbije.

Naime, predstavnici drugog ponuđača, Telekoma Austrija, ocenjuju da je ta kompanija izgubila na tenderu za državni kapital Telekoma Srpske samo zbog toga što je kupovini prethodila politička odluka.

Dragor Hiber pretpostavlja da je politika specijalnih veza između Srbije i Republike Srpske uticala na to da menadžment Telekoma dobije podršku u Vladi Srbije za ovaj posao. On se, međutim, iskreno nada da to nije bio glavni motiv i veruje da su se ekonomski i politički motivi jednostavno poklopili.

Ekonomista Miroslav Prokopijević smatra da to što Telekom Srbije kupuje telekomunikacionu kompaniju iz Republike Srpske predstavlja politički potez u predizbornoj kampanji u Srbiji.

"Usluge Telekoma Srbije na domaćem tržištu su u katastrofalnom stanju, telefonske veze su loše, u centru Beograda ne može da se dobije ni ISDN priključak, a kompanija se upušta u trgovinu napolju, umesto da poboljša usluge", rekao je Prokopijević, ocenjujući da je ta kupovina "tragično loš poslovni potez i ekonomski besmislen", pošto je kompanija plaćena čak 40 odsto više od maksimalne vrednosti na berzi.

"Ekonomska bratska pomoć"

Ni politički analitičar Dušan Janjić ne isključuje političke motive u ovoj transakciji. U pitanju su veliki ulozi, kaže Janjić i dodaje da je taj ulog povećan kada je premijer Srpske Milorad Dodik pomenuo mogućnost održavanja referenduma o nezavisnosti tog bosanskohercegovačkog entiteta.

Međutim, političari iz Srbije taj argument ne smeju da koriste preko određene granice, kaže on: "Glavni rizik je da se ne pretera u ova dva domena, da se zapravo ta ekonomska bratska pomoć, koja je i politički motivisana, ne pretvori u veliko razočaranje naroda Republike Srpske u Srbiju zbog pljačke, a toga ima", kaže on.

"Drugo, da se ne pretvori u ozbiljnu pretnju interesima Kontakt grupe, jer i oni imaju interese u RS. Vi ste videli već ovu kiselu reakciju Austrijskog Telekoma, koji je učestvovao. Ali, mnogi su se povukli jer su hteli da izbegnu političke probleme i želeći da sačuvaju za sada dobar odnos sa Beogradom", kaže on.

"Ali, ako se Beograd upusti u privatizaciju, ne daj bože, rafinerija ili nešto drugo, onda će se suočiti sa velikim ruskim interesima i tu počinje taj kritičan momenat", smatra on.

Janjić ukazuje da će Republika Srpska iduće godine biti poprište velikih ekonomskih interesa jer u tom entitetu predstoji privatizacija nekoliko velikih državnih monopola, među kojima su Telekom, rafinerije, a ulazi se i u ozbiljnu rekonstrukciju putne mreže.