Dosadašnji diplomci dobijaju master

Rektorski savet Konferencije univerziteta Srbije na jučerašnjem sastanku odlučio je da se diplome osnovnih studija, završenih po ranijim propisima, izjednačavaju s diplomama novih, master studija. Konferenciju čine predstavnici i državnih i privatnih fakulteta.

Nekadašnje osnovne studije, po obimu gradiva i trajanju, istovetne su sadašnjim školovanju na nivou master, odnosno četvorogodišnjem studiranju, ocenila je Konferencija.

Ova odluka odnosi se na sve one koji su završili državne, ali i privatne fakultete po starom zakonu, izjavio je za Politiku Srećko Šekeljić iz Saveza studenata Beograd, a odluku je potvrdio i prorektor Beogradskog univerziteta dr Aleksandar Lipkovski.

Prema Bolonjskoj deklaraciji, koju Srbija počinje da primenjuje, osnovne studije mogu trajati tri ili četiri godine, a magistarske, koje se sada zovu master, jednu ili dve godine. To je predviđeno Zakonom o visokom školstvu, koji je stupio na snagu krajem 2005. 

O razvoju visokog školstva, primenjivanju bolonjskog procesa i mobilnosti studenata u regionu, razgovaraju danas u Ljubljani i rektori univerziteta jugoistočne Evrope, o čemu možete čitati u posebnom tekstu.

Svi s fakultetom mogu da se prijave

Dovoljno za master

Po rečima Šekeljića, kada ova odluka zaživi, to će značiti da svi oni koji su na domaćim univerzitetima stekli zvanje "diplomirani”, mogu podneti zahtev matičnim fakultetima kako bi se njihova stara diploma poništila i kako bi automatski stekli zvanje "mastera". Ova odluka se odnosi na sve diplomce četvorogodišnjih, petogodišnjih i šestogodišnjih studija.

Ovim je prihvaćen zahtev studenata-prorektora Univerziteta u Beogradu, Univerziteta u Kragujevcu i Univerziteta umetnosti. Oni su se zalagali da se dosadašnje zvanje „diplomirani” izjednači sa zvanjem "master" po novom sistemu školovanja.

Prema rečima akademaca, radno opterećenje na pređašnjim osnovnim studijama bilo je daleko veće od opterećenja na novim studijama prvog stepena ("bačelor") i više odgovara petogodišnjim master studijama. Oni su isticali i da su prema godinama trajanja stare osnovne studije bliže novim master (pet) nego bačelor studijama (tri godine).

Naime, uz, uglavnom, četvorogodišnje slušanje nastave, dosadašnji sistem studiranja je predviđao i jednogodišnji apsolventski staž, pa su osnovne studije, za većinu studenata, trajale minimum pet godina.

To vreme je, po starom sistemu, bilo dovoljno za 11 odsto studenata da diplomiraju, a 19 odsto studentske populacije završavalo je studije čak osam godina pošto su upisali fakultet.

I u Hrvatskoj su zakonom izjednačeni stari diplomci sa novim masterima.