Pad evra i polemika oko izvoznika

Ministarstvo privrede upozorava da takav kurs šteti izvozu i najavljuje da će od Vlade tražiti pomoć za izvoznike. Centralna banka odgovara da je njen zadatak da smiruje inflaciju i da na pad evra ne utiče ona, nego velika količina deviza na tržištu. U međuvremenu, iako evro pada već skoro dva meseca, uvozna roba nije pojeftinila.

U Ministarstvu privrede kažu da je poslednjih godina izvoz rastao ne samo zbog bolje ponude proizvoda, već i zbog visokog kursa evra. Sada, kad dinar jača u odnosu na strane valute, ministar privrede Predrag Bubalo smatra da će izvoznici biti na gubitku. Posebno zato što su u međuvremenu porasle cene sirovina i energenata.

Ministar Bubalo najavljuje da će predložiti Vladi da im odobri stimulacije kako bi im bili smanjeni gubici. Bubalo kaže da je evro, umesto što je pao, morao da poraste bar za pet do šest odsto, koliko je iznosila inflacija od početka godine.

Narodna banka, s druge strane, saopštava da se izvoz ne može povećavati preko kursa i da njega određuje velika ponuda deviza na tržištu. Osim toga, centralna banka mora da brine isključivo o inflaciji, a ne o izvoznicima, niti o bilo kojoj drugoj interesnoj grupi, kaže se u saopštenju.

Da bi se pomoglo izvoznicima, Bubalo će predložiti Vladi da za njih uvede stimulacije. S tim se slažu i neki od velikih izvoznika, ali podržavaju i centralnu banku, koja pokušava da smanji inflaciju. Izvoznicima je, kako kažu, veći problem inflacija nego kurs.

U Narodnoj banci ocenjuju da Bubalov zahtev ugrožava tržište, pošto upravo tržište određuje koliki će biti kurs. Centralna banka poručuje da je njen zadatak da brine o inflaciji, a ne o izvoznicima, uvoznicima ili o bilo kojoj drugoj interesnoj grupi. S druge strane, ekonomista Miodrag Zec kaže da je trenutna situacija izazvana veštački i da može da traje samo dok imamo priliv od privatizacije i veliku ponudu deviza.

U prodavnicama cene iste

...nasuprot evru

Iako evro na kursnim listama polako pada već skoro dva meseca, uvozna roba nije pojeftinila. Pojedine prodavnice bele tehnike, kompjutera, nameštaja i ostale robe široke potrošnje i dalje obračunavaju evro po starom kursu, umesto da sada snize cene svojih proizvoda. U Ministarstvu trgovine kažu da se cene formiraju slobodno i nema načina da se trgovinama naloži da snize cene.

Novi klima uređaj sigurno će rashladiti nečiji dom, ali će pre isporuke morati da se plati po paprenim cenama. Građani primećuju da nije došlo do pojeftinjenja, ali nemaju mnogo izbora. U prodavnicama kažu da nisu spustili cene samo za najskuplje proizvode jer im je tu zarada ionako mala. Za ostalu robu, tvrde, prate kretanje evra. "Naravna stvar da pad evra pratimo i mi, tako da nema nekih nešto značajnijih promena cena, ali prati se evro", kaže Slaviša Marković iz "Tehnomarketa".

Pomoćnik ministra turizma Srđan Srećković kaže da, sem za cene koje su pod direktnom kontrolom Vlade, država nema mehanizam kojim može da diktira cene. Stvar je poslovne politike trgovaca i proizvođača kolike će cene da odrede.

"Ono što svi treba da razumeju jeste da su današnji proizvodi koji se nalaze u maloprodajnim objektima nabavljani pre dva, tri, četiri meseca, dakle po onom većem kursu, koji je iznosio 87 ili 88 dinara. Ukoliko se na našem tržištu bude pokazalo ono što treba - da postoji konkurentska situacija, bilo bi logično da u narednih nekoliko meseci dođe do pada cene uvoznih proizvoda za nekoliko procenata", kaže Srećković.

Zoran Bošnjak iz Udruženja potrošača kaže da građani treba da prave selekciju proizvoda: "Jedino što možemo da uradimo mi sami, kao potrošači, jeste da prilikom izbora proizvoda sa police, sa rafa u prodavnici, sami pravimo selekciju prizvoda za koje znamo da su bili jeftiniji ili, ako nisu bili, da su visoko zavisni od uvoza i trebalo bi da im se sa padom evra spusti cena."

Ekonomisti procenjuju da i narednih meseci treba očekivati da dinar ostane stabilan, pa ako već nema pojeftinjenja, neće biti ni poskupljenja robe široke potrošnje.