"Tolimir tražio hemijsko oružje"

U nastavku uvodne reči na suđenju za zločine u Srebrenici i Žepi, tužilac Piter Mekloski je navodio ključne vojne dokumente, transkripte presretnutih razgovora i video snimke iz Srebrenice jula 1995, kojima će narednih meseci dokazivati direktnu vezu svakog od sedmorice optuženih sa događajima opisanim u optužnici. Među njima je i izveštaj generala Zdravka Tolimira koji traži upotrebu hemijskog oružja.

Nakon što je juče primetio da se "kriminalna naređenja u ratu po pravilu izdaju usmeno", Mekloski je danas ukazao na nekoliko izuzetaka od tog pravila. Jedan od najupečatljivijih jeste izveštaj koji je 21. jula 1995. general Zdravko Tolimir iz Žepe poslao generalu Radomiru Miletiću, tadašnjem vršiocu dužnosti načelnika Glavnog štaba Vojske RS.

Tolimir traži pomoć za razbijanje nekih uporišta Armije BiH i izražava mišljenje da bi bilo "najbolje da se to obavi korišćenjem hemijskog oružja." U istom izveštaju Tolimir ide i dalje i predlaže udare na kolone izbeglica koje napuštaju Žepu, jer bi se tako, kako je smatrao, "muslimanski borci prisilili na brzu predaju." Zdravko Tolimir je optužen zajedno sa još dvojicom članova Glavnog štaba Vojske RS, Radomirom Miletićem i Milanom Gverom, ali je, za razliku od njih, i dalje u bekstvu.

Iz dokumenata Vojske RS koji su u posedu Tužilaštva, prema Mekloskom, proizlazi da je general Miletić bio "ključna osoba u lancu informisanja predsednika Radovana Karadžića" o svemu što se dešava u Srebrenici i oko nje, a da je general Gvero bio "oči i uši Ratka Mladića u srebreničkoj operaciji."

Ključni dokument koji se odnosi na komandanta Zvorničke brigade Vinka Pandurevića, prema tužiočevim rečima, jeste njegov vanredni borbeni izveštaj od 15. jula 1995, u kojem navodi da je izložen žestokim napadima Drugog korpusa Armije BiH, a da "dodatni teret predstavlja veliki broj zarobljenika raspoređenih po školama u zoni odgovornosti brigade." U tom trenutku, u školama na širem području Zvornika, bilo je nekoliko hiljada zarobljenika koje su čuvali pripadnici Pandurevićeve brigade, dok je njegova inžinjerijska jedinica kopala masovne grobnice u Orahovcu, na brani Petkovci i drugim stratištima u tom regionu.

Ljubomir Borovčanin, koji je u srebreničkoj operaciji komandovao združenim snagama MUP-a Republike Srpske, 13. jula 1995. je, zajedno sa beogradskim novinarom Zoranom Petrovićem Piroćancem, bio u Kravici, upravo u vreme masakra u skladištu lokalne poljoprivredne zadruge. Videli su gomilu leševa na ulazu u skladište i čuli pucnjavu iz automatskog oružja, ali sve što je zapovednik snaga MUP-a u toj prilici učinio bilo je da jednog pripadnika svoje jedinice, koji se opekao na užarenu cev automata, odveze u Dom zdravlja u Bratunac. Istog dana posle podne, u presretnutom razgovoru sa komandantom Drinskog korpusa Radislavom Krstićem, Borovčanin na pitanje: "Kako ide?", odgovara: "Ide dobro, nemam problema."

Ljubiša Beara, koji je u srebreničkoj operaciji učestvovao kao načelnik službe bezbednosti Glavnog štaba VRS, akter je više presretnutih razgovora čije je delove danas citirao tužilac. Među njima je i poznati razgovor sa generalom Krstićem od 15. jula 1995, u kojem se Beara žali da ima još "3.500 paketa koje mora da raspodeli", ali nema ljudi koji mogu to da mu obave. Prema tužiocu, "paketi" su zarobljenici, a "raspodela" je likvidacija, što su sledećeg dana na farmi u Branjevu i u Domu kulture u Pilici "odradili" pripadnici Desetog diverzantskog odreda.

U toj je "raspodeli", prema tužiocu, značajnu ulogu igrao i načelnik bezbednosti Drinskog korpusa Vujadin Popović, koji je 16. jula, na dan pogubljenja na Branjevu i Pilici, hitno tražio 500 litara dizel goriva, kako "ne bi stao posao koji odrađuje." Zahtev je iznet u presretnutom razgovoru i ubeležen u dnevnik dežurnog oficira Zvorničke brigade, a Popović je uredno potpisao priznanicu za 500 litara dizela koji su, po tužiocu, bili neophodni za autobuse kojima je više od hiljadu zarobljenika iz škole u Kuli u grupama od po 50 prevoženo do stratišta na Branjevu.

Direktnu vezu optuženog Drage Nikolića sa događajima iz optužnice tužilac je danas ilustrovao evidencijom ljudstva i kretanja vozila Vojne policije Zvorničke brigade između 13. i 17. jula 1995. Tu je pedantno zabeleženo da su se pripadnici Vojne policije, pod komandom Nikolića, tih dana kretali uglavnom između mesta zatočenja zarobljenih Muslimana i lokacija njihovog pogubljenja.

Nakon tužioca, uvodnu reč je započeo američki advokat Džon Ostojić, branilac Ljubiše Beare, koji će svoje izlaganje nastaviti i završiti sutra pre podne. Posle njega, govoriće branilac Drage Nikolića, a na kraju će se sudu obratiti i optuženi Milan Gvero, izjavom bez polaganja zakletve.