"Akcioni plan" protiv gojaznosti

Od 6,5 milijardi ljudi, čak milijardu čine oni sa viškom kilograma. SAD su dugo na prvom mestu po procentu gojaznih. Međutim, američki profesor Beri Popkin ukazao je da njihov broj raste i u drugim zemljama, razvijenim, ali i nerazvijenim. Popkin upozorava vlade širom sveta na hitnost rada na strategiji suzbijanja te savremene bolesti.

U Srbiji je sve češća pojava da se ljudi zbog viška kilograma obraćaju Savetovalištu za pravilnu ishranu i dijabetes. Samo u Domu zdravlja Stari grad dnevno se javi između 30 i 50 osoba različite starosti kaže nutricionista-dijetetičar Živkica Nedeljković: "Dolaze nam čitave porodice, i iz dana u dan ih je sve više, kako gojaznih, tako i onih s poremećenim lipidima, s dijabetesom, hiptertenzijom".

Blizu 60 odsto odraslih osoba u Srbiji ima problema sa viškom kilograma, a gojaznost je sve prisutnija i kod dece. Šećerna bolest, povišeni pritisak, bolesti žučne kese, česti su pratioci gojaznosti.

Danica Milenković iz Savetovališta za dijabetes ističe da je neophodno praćenje porasta gojaznosti, međutim, za takav projekat neophodna su znatna finansijska sredstva: "Koliko znam, planirana strategija ne postoji. Mi ne možemo da sprovedemo, a bilo bi dobro da možemo, šira praćenja u društvu, recimo u raznim radnim organizacijama, u školama, da na neki način steknemo uvid koliko možemo da pomognemo".

O ozbiljnosti potrebe rada na suzbijanju gojaznosti govori podatak da je u Velikoj Britaniji donet zakon o zabrani prodavanja loše brze hrane i o uklanjanju iz škola automata sa slatkišima i nezdravim napicima. U Americi ta zabrana stupa na snagu naredne godine.

Neke zemlje članice Svetske zdravstvene organizacije potpisale su akcioni plan koji, između ostalog, podrazumeva da se oporezuju nehranljive namirnice, kao i da se zabrani njihovo reklamiranje u vreme kada deca gledaju televiziju.

Srbija još uvek nije potpisala taj dokument.