Uskoro privatizacija NIS-a

Kako je izjavio ministar privrede Predrag Bubalo, strateški partner bi za tri godine mogao da postane i većinski vlasnik. Bubalo je na okruglom stolu Ekonomist magazina o privatizaciji NIS-a rekao da bi Vlada na sednici iduće nedelje trebalo da usvoji strategiju privatizacije NIS-a, koju su predložili savetnici Meril Linč i Rajfajzen investment.

Za NIS su, kako kaže, zainteresovani OMV, MOL, Helenik petroleum, PKN Orleon, Motor Oil, Petrol, kao i ruski Lukoil. Prema dosadašnjim saznanjima, Vlada bi na tenderu ponudila 34 odsto NIS-a,  a bivši i sadašnji radnici NIS-a stekli bi prava na ukupno 8 odsto kapitala.

Ministar Bubalo kaže da će u sledeće tri godine strateški partner moći da otkupi najviše 49 odsto NIS-a, uz obavezu dokapitalizacije. Nakon toga može da postane i većinski vlasnik. To bi omogućilo upravljanje kompanijom, ali će država i dalje zadržati zlatnu akciju, odnosno pravo veta: "Mi smo u dosadašnjim razgovorima sa potencijalnim strateškim partnerima naveli da će biti obavezne investicije u rafinerije, idemo logikom da, ako tu ulože, neće ih zatvarati." Ministar nije saopštio detalje privatizacije, odnosno očekivane iznose obavezne investicije.

Bivša ministarka energetike i predsendica Centra za visoke ekonomske studije Kori Udovički smatra da pre privatizacije treba ukinuti monopol, koji NIS-u omogućava da jedini uvozi naftu. Na monopolu NIS godišnje zaradi 300 miliona evra godišnje, kaže Udovički, što bi  se prenelo i na budućeg kupca. "Ukoliko ne nameravamo da uvedemo konkurenciju i koncesije, bolje je ne privatizovati. Svaki litar benzina u Srbiji košta četiri dinara više nego da je uvezen. Uredba iz 2001. zabranjuje uvoz i, pomnoženo sa prometom, to Srbiju godišnje košta 160 miliona evra."

Poređenja radi, od 10 naftnih kompanija u regionu, sem rumunske, devet je privatizovano tako što je država strateškom partneru najpre prodala manjinski paket, da bi posle tri do 10 godina postao većinski vlasnik. Država je jedino još većinski vlasnik u hrvatskoj kompaniji INA, čija je privatizacije počela 2003. godine.