Jun bez inflacije

Inflacija od početka godine iznosi 5,7 odsto, saopštio je Zavod za statistiku. Cene robe u junu bile su 0,1 odsto niže nego u maju, a usluge su poskupele 0,2 odsto. Troškovi života u Srbiji u junu ostali su na nivou majskih, pa su od decembra prošle godine u proseku povećani 5,9 odsto.

Cene poljoprivrednih proizvoda niže su 1,9 odsto, a kretanje cena povrća i voća je uobičajeno za tekući period, navodi Zavod i dodaje da su industrijski prehrambeni proizvodi u junu poskupeli 0,9 odsto. Cene industrijskih neprehrambenih proizvoda u proseku su niže 0,6 odsto, a na nivo tog indeksa najviše je uticalo smanjenje cena derivata nafte. Pića su poskupela u proseku jedan odsto, a cene ostalih proizvoda nisu se bitnije menjale, dodaje Zavod za statistiku.

Guverner Radovan Jelašić kaže da će ubuduće centralna banka i Ministarstvo finansija zajedno brinuti o rastu cena: "Sledećih nekoliko dana treba da sednemo sa Vladom, ministrom finansija, i da nam kažu koje cene i kada će da ih podižu. Posle toga ćemo zbrojiti njihov i naš deo inflacije, pa ćemo je moći tako i targetirati. Takođe, videće se ko je i uspeo da uradi svoj posao."

Prevremeno isplaćena četvrtina duga MMF-u

NBS danas je Međunarodnom monetarnom fondu prevremeno isplatila 190 miliona evra, što je četvrtina duga Srbije toj međunarodnoj finansijskoj instituciji.

U septembru ili oktobru će biti isplaćena druga četvrtina duga MMF-u, a rokovi otplate ostatka duga zavisiće od stanja deviznih rezervi NBS, rekao je na konferenciji za novinare guverner NBS Radovan Jelasić. Vlada Srbije, prema njegovim rečima, nije zatražila novi finansijski aranžman sa MMF-om jer je procenjeno da u nova zuduženja ne treba da se ulazi do parlamentarnih izbora.

Inflacije u prvoj polovini ove godine je, kako je naveo Jelašić, iznosila 5,7 odsto, dok je bazna inflacija bila 3,7 odsto. Eventualna relaksacija monetarne politike, kako je dodao, biće razmatrana u septembru i zavisiće od očekivane inflacije u četvrtom kvartalu, investicionog programa Vlade Srbije i kretanja administrativnih cena.

NBS sprečavala jačanje dinara

Vrednost evra u odnosu na dinar pada zbog velike ponude te valute na tržištu, kaže guverner Narodne banke Radovan Jelašić. On nije saopštio koja će biti donja granica evra, uz napomenu da sve zavisi od ponude i potražnje.

Danas je prvi put za poslednjih šest meseci centralna banka intervenisala kupovinom deviza da bi sprečila značajni dnevni pad evra i utvrdila srednji devizni kurs od 84,9 dinara za evro.

Da bi se kupo jedan evro, za to je danas bio potreban jedan i po dinar manje nego pre mesec dana. Kurs evra kreće se od 86 do 86,70  dinara.

Guverner Radovan Jelašić kaže da kurs zavisi od ponude I potražnje, a šta to znači u praksi, objasnio je i sopstvenim iskustvom, jer je pre nedelju dana i sam  kupio evre: "Misleći da će doći do dodatne apresijacije, ali ja sam se prešao, i danas imamo značajnu ponudu deviza. Moj savet građanima je da čuvaju dinare, jer će deviza biti na pretek."

BDP Srbije raste

Bruto domaći proizvod Srbije u prva tri meseca ove godine iznosio je 250 milijardi dinara, što je za 6,3 odsto više nego u istom periodu 2005, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Zavod za statistiku objavljuje rezultate tromesečnog obračuna BDP-a u stalnim cenama, gde se kao bazna uzima 2002, izvedenog po proizvodnom pristupu.

NBS zapretila bankama

Narodna banka Srbije će reagovati na nekorektno ponašanje pojedinih banaka koje su povećanje kamatnih stopa na odobrene kredite pravdale merama NBS, najavio je guverner NBS Radovan Jelašić.

On je na konferenciji za novinare kazao da će iduće nedelje NBS pokrenuti krivične postupke protiv odgovornih lica u bankama koje su iznosile netačne podatke u pismima koje su slale svojim klijentima.

Centralna banka namerava da iskoristi svoja zakonska ovlašćenja po osnovu supervizije poslovanja banaka, a od oktobra ove godine moći će i novčano da kažnjava banke.

Jelašić je podsetio da NBS nije odredila obaveznu rezervu po stopi od 60 odsto za sve devizne depozite i kredite, kako su to navodile banke, već samo za kratkoročne, odnosno devizne depozite i kredite primljene iz inostranstva s rokom otplate do dve godine.

Banke, na koje se NBS žalilo oko 3.000 građana, a najviše njih na HVB i Rajfajzen banku, u pismima su navodile samo efektivne stope, bez prikazivanja koliko su uvećane nominalne kamatne stope na osnovu kojih će se obračunavati kamata na ostatak duga.