Srbija - EU: Još jedno poluvreme

Odluka srpske izvršne vlasti da zaoštri odnose sa predstavnicima Evropske unije zbog navodno prevelikog pritiska kojem je izložena Srbija zbog neispunjavanja svojih međunarodnih obaveza, naišla je na oštre kritike predstavnika međunarodne zajednice i opozicije.

Pozivima Beogradu da se uozbilji i počne da ispunjava međunarodne obaveze priključio se američki ambasador Majkl Polt. On smatra da će se Srbija, ako izabere da pogrešno protumači zajedničke odgovornosti kao pritisak ili uslovljavanje, izgubiti u nekonstruktivnoj retorici. Na taj način, kaže Polt, put tranzicije će biti teži, a čekanje Srbije na integraciju će biti duže: "Odluke koje rukovodstvo ove zemlje mora da donese u predstojećim mesecima predstavljaju izazov. Ako želite da se angažujete u istinsko partnerstvo sa evroatlantskom zajednicom, naći ćete spremne partnere."

3:0 za Finsku

Poslednji slučaj srpskog inaćenja pokazao je šef Vladine kancelarije za saradnju sa medijima Srđan Đurić.

Na opaske portparola evropskog komesara Olija Rena, inače Finca, da je dobro da Koštunica nije prebacio odgovornost na Brisel i za poraze fudbalera Srbije i Crne Gore na Svetskom prvenstvu, Srđan Đurić je, podsećamo, odgovorio sledećim rečima: "Za razliku od naše reprezentacije, Finska se nije ni plasirala na Svetsko prvenstvo, a ne sećam se i kada joj je to poslednji put uspelo.”

Prilikom poslednjeg susreta fudbaleri Srbije i Crne Gore izgubili su od Finaca sa 3:0, a srpski fudbaleri će protiv iste reprezentacije igrati i tokom predstojećih kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.

Ljajić: Naša politička težina je mala

Da je kabinet Vojislava Koštunice odabrao loš način komunikacije sa Briselom slaže se i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić. On je u Kažiprstu B92 rekao da nam nije u interesu, niti da smo u prilici, da zaoštravamo odnose sa EU: "Evropska unija uvek ima mehanizme pritiska. Bilo je tu teških reči. Naravno, kada ste jaki, moćni i snažni i kada vi odlučujete, neće vas dotaći nikakva teška izjava koja dolazi odavde, ali svaka teška izjava iz Brisela, i te kako će se osetiti. Mi moramo da konačno shvatimo našu specifičnu političku težinu, našu snagu i da naše interese uskladimo sa našom realnom političkom snagom, a ona danas nije velika."

Savetnik premijera za međunarodne odnose Vladeta Janković nije želeo da komentariše novonastale odnose Beograda i Brisela. Da se sa Evropskom komisijom ne komunicira na sarkastičan način, slaže se i funkcionerka Demokratske stranke Gordana Čomić. Ona smatra da je Vlada Srbije poslala Evropskoj uniji "bahatu poruku" kojom je pokazala nedostatak svesti o sopstvenoj odgovornosti za prekid pregovora o pridruživanju.

"2007. suštinska za zapadni Balkan"

Naredna godina biće od suštinskog značaja za zapadni Balkan, navode u EU i SAD. Lideri Evropske unije i SAD su u deklaraciji sa samita u Beču dodali da će se i dalje raditi na ostvarivanju bezbednosti i napretka regiona, a da će biti iskorišćeno iskustvo uspešne transatlantske saradnje. "Nastavićemo da sarađujemo u cilju stabilizacije zemalja tog regiona, podrške njihovim evropskim i evroatlantskim perspektivama i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Nastavićemo da radimo s NATO-om i OEBS-om kako bismo osigurali bezbednost i napredak regiona. Kada je reč o Kosovu, nastavićemo da obezbeđujemo zbližavanje svojih stavova u tekućim pregovorima kako bismo promovisali dugotrajan status koji poštuje principe Kontakt grupe", navodi se u deklaraciji.

Lideri EU i SAD su naveli i da će razviti odnose s nezavisnom Crnom Gorom kao suverenom i nezavisnom državnom i pozvali su Srbiju i Crnu Goru da nastave direktan i konstruktivan dijalog o svojim budućim odnosima. Kada je reč o zapadnom Balkanu, lideri SAD i EU su naveli da su usaglaslili poruke kako bi podržali proces rešavanja budućeg statusa Kosova, uz blisku saradnju sa specijalnim izaslanikom Ujedinjenih nacija za Kosovo Martijem Ahtisarijem i UNMIK-om. "Tražili smo promovisanje ustavne i policijske reforme i, u saradnji s NATO-om, reformu odbrambenih snaga u Bosni i Hercegovini i konsolidaciju demokratije u Srbiji i Crnoj Gori. Istakli smo da je za integracije u evropske i evroatlantske strukture neophodna saradnja s Haškim tribunalom", navodi se u izveštaju. Lideri EU i SAD su odlučili da pojačaju saradnju u promovisanju mira, ljudskih prava i demokratije u svetu, u suočavanju sa izazovima, uključujući bezbednost, u jačanju napretka i promovisanju strateške saradnje u oblastima energije i razvoja.