SB UN o Kosovu i o standardima

Glavna tema jesu standardi na Kosovu, o čemu je govorio odlazeći šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen i predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković-Ivić. Predstavnici članica Saveta prvi put su na sednici bili informisani o toku direktnih pregovora Prištine i Beograda o statusu Kosova, pokrenutih u februaru u Beču.

Posle današnje sednice Saveta bezbednosti, trebalo bi, prema najavi izaslanika UN Martija Ahtisarija, sredinom ili krajem jula, očekivati i otvaranje direktnog dijaloga Prištine i Beograda o budućem statusu Kosova.

Jesen-Petersen: Napredak, ali za Srbe teško

Odlazeći šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen izjavio je na sednici Saveta bezbednosti, da je na Kosovu u toku napredak, ukazavši međutim da je za većinu kosovskih Srba situacija i dalje teška. "Uprkos svim naporima, ostaje činjenica da je za mnoge Srbe na Kosovu situacija veoma teška i da se oni osećaju zbunjeno i izolavano, kao i da ne znaju šta da misle o budućnosti", rekao je Jesen-Petersen u uvodnom izlaganju.

On je ocenio da je Kosovo "sada slika društva u kome je napredak stabilan" i za takvo stanje odao je priznanje premijeru Kosova Agimu Čekuu. Prema njegovoj oceni, novo rukovodstvo na Kosovu pokazuje veću spremnost da dopre do manjinskih zajednica, posebno kosovskih Srba, a kao najnoviji primer je naveo inicijativu kosovskog premijera za osnivanje Saveta za bezbednost manjina.

Zajednica kosovskih Srba zabrinuta je zbog procesa određivanja statusa Kosova, rekao je šef UNMIK-a, ukazujući da je kod mnogih uočio spremnost da razmišljaju kako bi njihov život mogao da izgleda nakon određivanja statusa, čak i ako ishod tog procesa ne bude bude odražavao njihove želje.

Jesen-Petersen je naglasio da, uprkos tome, do njih isuviše češto stiže poruka da se ne zbližavaju sa većinskom zajednicom, što, prema njegovim rečima, "nije dobro za otvorenije i integrisanije društvo koje svi žele da vide".

Kao primer, on je naveo da se često, bez ikakvog dokaza, uzima da je u slučaju zločina nad pripadnikom te zajednice motiv isključivo etnički, navodeći da to nije pošteno prema kosovskom društvu, budući da je sve manje napada. "Uprkos izolovanim incidentima, a oni su zaista izolovani, slika koja se tako predstavlja zaista ne odgovara realnosti. Stoga, pozivam srpske vlasti da rade sa nama i kosovskom vladom da se pribave činjenice o tim događajima, kako ne bismo stvarali klimu straha i dalje izolacije", dodao je šef UNMIK-a.

On je posebno kritikovao kao "izolacionističku" politiku vlasti u Beogradu, ocenivši da one ne žele da daju pristanak za veće angažovanje onih predstavnika kosovskih Srba koji bi želeli da imaju svoj glas u političkim procesima na Kosovu.

"Ne vidim kako kosovski Srbi mogu da naprave adekvatan izbor i donesu prave odluke o njihovoj sopstvenoj budućnosti ako im se ne dozvoljava ni da učestvuju u tamošnjim demokratskim procesima, bilo na centralnom ili lokalnom nivou", dodao je Jesen-Petersen.

Rašković-Ivić: Nezavisnost - povlađivanje Albancima

Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković-Ivić izjavila je u Njujorku da izveštaj šefa UNMIK-a Sorena Jesen-Petersena o ostvarenim standardima ne odgovara realnosti na Kosovu.

U svom obraćanju Savetu bezbednosti, ona je izjavila da se Srbija protivi prekrajanju granica i da umesto toga nudi kompromisni predlog, koji bi Albancima dao suštinsku autonomiju u okviru Srbije. Ona je dodala da nezavisnost Kosova nije kompromisno rešenje već povlađivanje Albancima i kritikovala pojedine predstavnike međunarodne zajednice, uključujući i UNMIK, zbog izjava da je upravo nezavisnost jedino moguće rešenje za Kosovo. Ti stavovi, prema mišljenju predsednice Koordinacionog centra, otežavaju situaciju na Kosovu jer povećavaju očekivanja ali i nervozu albanskog stanovništva.

Ona je ocenila da izveštaj o situaciji na Kosovu koji je uputio odlazeći šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen ne odražava pravo stanje u primeni standarda. Prema podacima srpskih vlasti od oktobra prošle godine, kada je najavljen početak pregovora o statusu Kosova, zabeleženo je najmanje 190 napada na Srbe, a na meti su se posebno našle saobraćajnice koje koriste Srbi iz kosovskih enklava.

"U pokrajini nema pomirenja naroda kao ni povratka raseljenih. Proklamovani cilj međunarodne zajednice da Kosovo bude stabilno, demokratsko i višenacionalno društvo nije ni blizu ispunjenja,“ rekla je Sanda Rašković-Ivić i dodala da je decentralizacija uslov opstanka Srba na Kosovu.

Čeku: Zadovoljstvo i izazovi

Na sednici je ponovo naglašena obaveza vlasti u Prištini da primenom demokratskih standara zaštiti i integriše manjinske, nealbanske zajednice, rečeno je da odluka o statusu Kosova još nije doneta, da je moguće doći do kompromisa u pregovorima o decentralizaciji, a Beograd još jednom pozvan da ohrabri kosovske Srbe da učestvuju u političkom životu Kosova.

Sednici Saveta bezbednosti UN prisustvovao je, bez prava da učestvuje u diskusiji, i kosovski premijer Agim Čeku. On je posle sednice na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom UNMIK-a izrazio zadovoljstvo konstatacijom ukupnog poboljšanja situacije na Kosovu, ističući da su pred njegovom vladom i dalje izazovi implementacije standarda i posebno - integracije srpske manjine.

"Mi takođe mislimo da situacija u kojoj su kosovski Srbi nije dobra. Savet bezbednosti je jasno uočio i mi prihvatamo odgovornost za dobro svih stanovnika. Ali odgovornost za uključivanje kosovskih Srba snosi Beograd, koji ih u tome sprečava. Vlada Kosova je spremna, želi i hoće da o kosovskim Srbima brine kao i o svim ostalim stanovnicima Kosova", rekao je Čeku.

Stavovi svetskih sila

Na Sednici je ponovljeno da status Kosova nije unapred određen, ali da će se rešavati u skladu sa smernicama koje je utvrdila međunarodna Kontakt grupa.

Predstavnik Rusije je, u svom izlaganju, kazao da argumenti da će Priština nakon nezavisnosti Kosova brže implementirati demokratske standarde nisu dokazani. Potrebno je naći kompromis, a međunarodni medijatori trebalo bi da budu upravo to, a ne da se svrstavaju na neku od strana, rekao je predstavnik Rusije.

"Rešenje statusa pokrajine biće univerzalno i imaće uticaj na rešavanje sporova u drugim konfliktnim područjima. Zato je važno da se status reši kroz pregovore, a ne unilateralnim nametanjem rešenja", istakao je predstavnik Rusije. Osim toga, prema njegovim rečima, zadavanje rokova za određivanje kosovskog statusa je kontraproduktivno.

Predstavnik Sjedinjenih Američkih Država rekao je da se mora učiniti sve da bi se došlo do sporazumnog rešenja, ali se nije saglasio sa ruskim kolegom u pogledu određivanja rokova - ističući da bi rešenje trebalo naći do kraja ove godine. "Svako dalje odlaganje produžilo bi nestabilnost, kako je to primetio i izaslanik generalnog sekretara UN", rekao je američki predstavnik.

Predstavnik Austrije je, i u ime EU, naglasio da je primena demokratskih standarda, posebno onih u vezi sa povratkom, pravima manjina i zaštitom kulturne baštine, najvažnija za evropsku buducnost Kosova. Evropska unija očekuje da Priština i Beograd dođu do sporazumnog dugoročnog rešenja, koje promoviše multietničko društvo i u čijoj će implementaciji Evropa imati značajnu ulogu, rekao je on.

Austrijski predstavnik je poručio da je "Evropska unija spremna da po određivanju statusa preuzme odgovornost i pojača svoju ulogu - posebno u oblasti delovanja policije, vladavine zakona i ekonomije, kako bi podržala Kosovo u ostvarivanju evropske perspektive".

Vlada Srbije: Zatvaranje očiju pred ubistvima

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za odnose sa medijima Srđan Đurić kritikovao je večeras Jesen-Petersena zbog stavova o incidentima protiv Srba.

"Odlazeći šef UNMIK-a osporio je danas u Savetu bezbednosti UN stavove predsednice Koordinacionog centra Sande Rašković-Ivić i njeno jasno upozorenje da se Srbi i drugi nealbanci na Kosovu i Metohiji nalaze u veoma teškoj situaciji", rekao je Đurić agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, za vreme same sednice Saveta bezbednosti UN, "dok je Jesen-Petersen olako odbacivao činjenice, stigla je vest da je pronađen mrtav Dragan Popović iz Kline i da je ubijen vatrenim oružjem".

Dodao je da je potom stigla i vest o drugom incidentu - da je u Starom Grackom porušeno i oskrnavljeno više od 30 srpskih nadgrobnih spomenika. "Zaprepašćuje surovost s kojom Jesen-Petersen okreće glavu i zatvara oči kada ubijaju Srbe i kada im se uništavaju svetinje", rekao je Đurić. Opširnije o tim događajima ovde.

Različita viđenja situacije

Premijer Vojislav Koštinica izjavio je u obraćanju poslanicima Skupštine Srbije da su u toku intenzivne diplomatske aktivnosti. On je ponovio da se Vlada, na čijem je čelu, zalaže za poštovanje međunarodnog prava: "Ne može biti nikave selekcije, nikakvih izuzetaka kada je reč o onim osnovnim pravilima na kojima počiva međunarodni pravni poredak koji garantuje stabilnost i mir u međunarodnoj zajednici, a to je teritorijalni integritet i suverenitet postojećih država. To je jednostavno alfa i omega celog međunarodnog poretka. Vlada Srbije je opredeljena za puno poštovanje Rezolucije 1244 SB, koja garantuje suštinsku autonomiju za Kosovo i Metohiju i potvrđuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije nad Kosovom."

Kosovski premijer Agim Čeku je uoči obraćanja Savetu bezbednosti izjavio da nema nikakve realne opasnosti za Kosovo i da je bezbednosna situacija pod kontrolom. On je ocenio da je njegova vlada za 100 dana rada učinila izuzetno mnogo na ostvarivanju standarda i da će se to pokazati tokom današnje rasprave.

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra, kada je privatizacija u pitanju, da je prebacivanje problema na Savet bezbednosti izbegavanje odgovornosti. Njegov stav opširnije ovde.

Prema najavi Ahtisarija, sredinom ili krajem jula treba očekivati otvaranje direktnog dijaloga Prištine i Beograda o budućem statusu Kosova. Nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je da se brzina približavanja razgovora o političko-pravnom statusu Kosova povećava sa ocenom da dva pregovaračka tima imaju nepopustljive stavove i da su nespremni za kompromis. Ivanović smatra da će Ahtisari i međunarodna zajednica videti da je sastajanje lidera delegacija beskorisno gubljenje vremena. "Ahtisari bi već posle današnjeg zasedanja u kratkom periodu, posle jednog ili dva sastanka na najvišem nivou, mogao da predloži rešenje. To znači da bi SB UN već u septembru, ili možda do novembra, odlučivao o tom pitanju", ocenio je Ivanović.

Drašković: Ne gasiti evropska svetla u Srbiji

(FoNet)

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković, koji učestvuje na plenarnom zasedanju Interparlamentarne skupštine vojne organizacije zemalja EU, Zapadnoevropske unije, u Parizu, rekao je da "evropska svetla u Srbiji" može da pogasi samo nasilna odluka moćnih da na teritoriji Srbije proglasi nezavisnu državu Kosovo.

"Retrogradne političke snage preuzele bi, verovatno, vlast u Beogradu, a za te snage Evropska unija, SAD i NATO su neprijatelji", rekao je Drašković i upozorio da bi pobedom tih snaga sadašnja spoljna politika Srbije bila dramatično promenjena i da bi, po zakonu spojenih sudova, ceo region doživeo opasne potrese. Drašković je dodao da je glasanja na izborima u Srbiji unutrašnja stvar zemlje, ali da je to "da li će moćne države našeg sveta doneti odluku o razbijanju i ponižavanju Srbije, isključivo pitanje spoljne politike međunarodne zajednice prema Srbiji".

Šef diplomatije Srbije ponovio je da Srbija traži međunarodne garancije za prava Srba na Kosovu i poštovanje međunarodno priznatih granica Srbije. "Na šta, od ovo dvoje, nemamo pravo? Neka se to kaže, umesto što se sve uvija u maglu, da ono što pripada svim narodima i državama u svetu ne mora baš da pripadne i Srbima i Srbiji", rekao je Drašković.

Pojedina objašnjenja da Albanci na Kosovu imaju pravo na svoju državu na isti način na koji je to pravo dobio i narod Crne Gore, Drašković je nazvao nasiljem i nad istorijom i nad pravom, navodeći da je Crna Gora nekada bila međunarodno suverena država a da Kosovo to nikada nije bilo. "Pravo pitanje glasi: hoće li status Kosova biti rešen po sili prava ili po pravu sile? Odgovor, nažalost, ne zavisi od Srbije. Mogu reći samo to da, eventualnu, presudu sile o proglašenju Kosova za međunarodnu suverenu državu Srbija neće prihvatiti, ni uz nagrade, ni uz kazne", rekao je Drašković.

Govoreći o spoljnoj politici Srbije, Drašković je izrazio uverenje da su potencijali Srbije "za let ka Briselu" respektabilni, a da izvan Evropske unije Beograd želi posebne partnerske odnose sa drugim državama, pre svega sa SAD i Rusijom. Drašković je spoljnu politiku Beograda slikovito opisao kao avion čiji je trup Evropska unija, motor iz Srbije, a krila iz SAD, Rusije i drugih zemalja. Šef diplomatije Srbije je takođe rekao da je Srbija najveća i centralna država zapadnog Balkana, da su najbolji odnosi sa svim susedima njeno strateško opredeljenje, a posebni odnosi sa Crnom Gorom, uzajamna istorijska i potreba i obaveza. Drašković je takođe govorio o saradnji sa Haškim tribunalom i naveo da je potpuna saradnja sa tim sudom moralna i nacionalna obaveza Srbije i dodao da "samo jedan čovek neće i ne može pomračiti evropsku budućnost Srbije". "Ipak, kada bih ja bio Evropska komisija, presudio bih da je budućnost jedne države i osam miliona njenih građana važnija od jednog begunca od poternice", rekao je Drašković.

Drašković je izjavio i da je prekid pregovora sa Evropskom unijom ojačao promiloševićevske snage u Srbiji i pozvao je evropske zemlje da njihove obaveštajne službe pomognu da Ratko Mladić bude uhapšen. "Ako Vlada Srbije neprestano ponavlja da čini sve da uhapsi Mladića, ne vidim zbog čega ta potraga ne bi bila ojačana predstavnicima obaveštajnih službi evropskih zemalja. Logično je da bi tada potraga bila uspešnija", rekao je Drašković novinarima.

Obe strane u SAD

Predsednik i premijer Kosova Fatmir Sejdiju i Agim Čeku sastali su se juče s državnom sekretarkom SAD Kondolizom Rajs u Vašingtonu. "Želimo da Kosovo postane normalna zemlja", rekao je Čeku posle sastanka i dodao da su on i Sejdiju uverili Kondolizu Rajs da su sposobni da vode stabilnu, demokratsku zemlju, ali da je Kosovu potrebna pomoć SAD.

Koordinatori pregovaračkog tima Beograda za razgovore o Kosovu, Leon Kojen i Slobodan Samardžić, sastali su se u Vašingtonu sa zvaničnicima Stejt departmenta, s kojima su razmotrili proces decentralizacije na Kosovu. Kako prenosi BBC, Kojen i Samardžić su juče razgovarali s pomoćnikom državnog sekretara SAD Denom Fridom i njegovom zamenicom Rozmari di Karlo. Na sastanku je rečeno da rešenje za decentralizaciju treba da osigura srpskoj zajednici na Kosovu miran i slobodan život, bezbednost, slobodu kretanja i povratak, prenosi BBC.

Ocenjeno je i da razgovore o decentralizaciji treba nastaviti u okviru procesa pregovora o temama neutralnim u odnosu na status, odnosno čije rešavanje ne zavisi od odluke o statusu Kosova.

A savetnik Komisije za evropsku bezbednost i saradnju u Predstavničkom domu SAD Robert Hend izjavio je za Glas Amerike da će administracija i Kongres SAD svakako reagovati na kršenja ljudskih i verskih prava na Kosovu. On je precizirao da je to bila jedna od tema nedavne rasprave Helsinške komisije Kongresa SAD i napomenuo da već ima pozitivnih koraka nekih albanskih lidera na Kosovu. "Nadam se da će manjinske zajednice testirati te pozitivne korake jer će jedna pozitivna akcija izazvati drugu, mada do toga, nažalost, još nije došlo. Situacija s manjinama na Kosovu je veoma teška", rekao je Hend i dodao da Helsinška komisija, bez obzira na ishod razgovora o statusu Kosova, ne prihvata sadašnje stanje ljudskih prava na Kosovu.

Beriša: Možemo sa Srbima, ne i sa Srbijom

Predsednik Skupštine Kosova Kolj Beriša izjavio je da kosovski Albanci mogu da žive s kosovskim Srbima, ali ne i sa Srbijom. Beriša je Beti rekao da je kosovska strana spremna da predstavnicima manjina, a posebno kosovskim Srbima, ponudi rešenja u skladu s najvišim standardima međunarodne zajednice. "Kosovskim Srbima, institucije i građani Kosova u prvom redu garantuju slobodu kretanja ljudi i roba na celoj teritoriji Kosova, ali žele da i Albanci i druge zajednice imaju slobodu kretanja u celom regionu", rekao je Beriša, dodajući da su Albanci zainteresovani da zaborave prošlost, okrećući se budućnosti.