Čestitke i kritike za Petersena

Saopštenje koje je stiglo iz kancelarije predsednika Kosova Fatmira Sejdiua objedinjava stavove institucija u Prištini, albanskih partija i većinske javnosti na Kosovu prema odlazećem šefu UNMIK-a. U saopštenju se čestita Petersenu na uspešnom poslu i želi mu se uspeh u narednim zaduženjima, ali se navodi i nada da po njegovom odlasku neće nastati vakuum na čelu UNMIK-a.

Lider opozicione Demokratske partije Kosova Hašim Tači rekao je da bez obzira na Petersenov odlazak, političke partije nastavljaju saradnju s međunarodnom zajednicom.

U reagovanju na odluku Petersena da krajem juna napusti mesto šefa UNMIK-a, najviše emocija je pokazao predsednik reformističke partije Ora Veton Suroi, koji je izjavio da je Petersen vanrednom energijom svoje aktivnosti usredsredio na samo jedan cilj, a to je da Kosovo uđe u proces pregovora, postigne stalan status i ostvari težnje građana. "Želim da se javno zahvalim Petersenu, koji je gotovo dve godine, ostavljajući po strani porodične obaveze, bio toliko fokusiran na Kosovo da je povremeno bio čak njegov najveći građanin", rekao je Suroi.

Petersen kaže kako planira da se posveti porodici, radu u nevladinom sektoru i pisanju knjige o svom dvadesetepetogodišnjem diplomatskom radu. Ostvarenje Petersenovih namera potvrdiće rasprostranjeno uverenje da fotelja međunarodnog administratora na Kosovu nije samo jedan od najdelikatnijih položaja u međunarodnoj nomenklaturi, već i najkraći put do penzije, za B92 javlja Ismet Hajdari.

"Izgovor"

Povlačenje Petersena nije iznenađenje za kosovske Srbe. Član srpskog pregovaračkog tima Goran Bogdanović ocenjuje da su porodični razlozi za povlačenje sa funkcije šefa UNMIK-a samo izgovor i dodaje kako Srbi očekuju da će Petersenov naslednik na Kosovu imati više hrabrosti da se suoči sa stvarnim problemima. 

"Petersen je na Srbe na prostoru Kosova i Metohije ostavio loš utisak, važio je za čoveka koji je preneo možda najviše kompetencija iz oblasti koje, po nama, nije imao pravo da prenese na institucije samouprave. Važi i za čoveka koji ništa nije uradio posle 17. marta 2004. i važi za čoveka koji je sav trud uložio da dođe do situacije da kosovski Srbi bukvalno ne shvate da je Kosovo i Metohija deo Srbije", kaže on.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da odluka Petersena da napusti funkciju šefa UNMIK-a sugeriše da je status Kosova već određen, naglašavajući da je to protivno zvaničnim stavovima i Kontakt grupe i Martija Ahtisarija.

Maljići: Petersen radio po preporukama UN

Politički analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići ocenio da je Petersen za vreme svog mandata samo izvršavao ono što je o Kosovu odredila međunarodna zajednica, u prvom redu Savet bezbednosti UN i Kontakt grupa. "Pogrešna je percepcija, ne samo kada je reč o Petersenu, već i o drugim administratorima, da oni mogu da ostvaruju politiku na Kosovu na svoju ruku. Oni su mogli imati neke subjektivne mogućnosti delovanja samo u okviru mandata koji su dobili od faktora koji su ih imenovali", rekao je Maljići.

"Ako je bilo preferenci Petersena za albansku stranu, onda su one, u suštini, bile deo njegovog mandata jer su Kontakt grupa i međunarodni faktori pre dve godine odlučili da unaprede status Kosova i da ga vode prema rešavanju", objasnio je Maljići.

Štampa: Šta je uzrok odlaska Petersena

Nemački mediji danas izveštavaju o odluci Petersena da se povuče sa mesta šefa UNMIK-a i nagoveštavaju da je ona možda u vezi s njegovim naglašenim proalbanskim držanjem.

Velt ukazuje na to da se u Prištini odlazak šefa UNMIK-a posmatra kao faktor rizika kada je reč o pregovorima o statusu Kosova. Navodi se da je on razvio odnos velikog poverenja s kosovskim političarima i da bi njegov uticaj mogao da bude značajna podrška u napornim, do sada uglavnom neuspešnim, pregovorima. Ali, upravo taj odnos mogao bi da bude i razlog za odlazak", ocenjuje Velt. Citira se izjava koju je za taj list dao šef biroa Međunarodne krizne grupe u Prištini Aleksandar Anderson, da je Petersen želeo da Kosovo dovede do ivice nezavisnosti, čime je produbio provaliju između UNMIK-a i Beograda.

Velt podseća da je prošle nedelje glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte oštro kritikovala UNMIK smatrajući da podstiče klimu u kojoj se svedoci albanskih zločina ne usuđuju da daju iskaze.

Podseća se da je Petersen bivšeg premijera Kosova, optuženog za ratne zločine, Ramuša Haradinaja nazvao prijateljem i partnerom, a da je Hjuman rajts voč kritikovao i njega i UNMIK jer su zakazali u rasvetljavanju albanskih nemira u martu 2004. "Možda je Petersen otišao predalako svrstavajući se na jednu stranu, možda su ga na povlačenje podstakli izuzetno osetljivi krugovi koji se bave pregovorima o Kosovu, koji teku mukotrpno i koje Marti Ahtisari već krajem jula želi da pretvori u pregovore o ključnom pitanju statusa Kosova", zaključuje Velt.

Frankfurter rundšau, pozivajući se na izvore UN u Prištini, navodi da Petersenov naslednik neće biti imenovan, već da će do kraja procesa određivanja statusa Kosova UNMIK voditi dosadašnji zamenik, Amerikanac Stiven Šuk. List smatra da se odlazak Petersena dobro uklapa u planove Kontakt grupe, koja želi da od kraja jula predstavnici Beograda i kosovskih vlasti direktno pregovaraju o međunarodno-pravnom statusu Pokrajine.

List podseća na to da je Petersen stalno bio kritikovan zbog proalbanskog držanja, posebno zbog bliskosti s Haradinajem. "Uz podršku Petersena, Haradinaj je uspeo i da svog najbližeg saradnika Agima Čekua postavi na mesto premijera. Ali, odlazak Petersena neće biti kraj dosadašnje navodne proalbanske politike. On je, u saglasnosti s centralom Ujedinjenih nacija i SAD, ušao u savez sa onim albanskim političarima koji, zbog bliskosti sa ekstremistima, mogu da obezbede sigurnost, iako - doduše - sigurnost od samih sebe", smatra list.

Jesen-Petersen: Imaću naslednika

Odlazeći šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen izjavio je u Briselu da će imati naslednika još godinu dana na Kosovu i ocenio da će kosovski Albanci, ako ispune ono što od njih očekuje međunarodna zajednica, doći do toga da se "ispuni njihov san".

Jesen-Petersen je, posle razgovora s generalnim sekretarom NATO Japom de Hopom Sheferom, rekao da je uveren da će rešenje za status Kosova biti nađeno do kraja godine, a da će taj "svoj san" kosovski Albanci moći da ostvare na najbolji način ako zaštite manjine.

On je rekao da će njegov naslednik na položaju šefa UNMIK-a još pola godine obavljati posao, dok se ne postigne rešenje za Kosovo, a da će u idućih šest meseci narede godine rukovoditi postepenim povlačenjem misije UN i prepuštanjem te misije Evropskoj uniji ili ko već za to bude nadležan.

Istorija

Soren Jesen Petersen peti je šef UNMIK-a koji odlazi sa Kosova. Pokrajinu napušta prognozirajući da će Kosovo do kraja godine postati nezavisno.

Prvi administrator Ujedinjenih nacija bio je francuski aktivista za ljudska prava Bernar Kušner. Kako je na Kosovo stigao nedugo po završetku rata i povlačenja srpskih snaga iz pokrajine, njegov mandat obeležen je masovnim povratkom kosovskih Albanaca u njihove kuće i odlaskom više od 200 hiljada Srba sa Kosova. Tokom prve dve godine funkcionisanja misije UN koja je na Kosovo poslata da "obezbedi miran i normalan život svih stanovnika" više od hiljadu ljudi je nestalo a isto toliko je ubijeno. Na meti najekstremnijih Albanaca našli su se Srbi i Albanci za koje se verovalo da su bili lojalni srpskim vlastima

Kušnera je na Kosovu zamenio danski diplomata Hans Hekerup koji je ostvario najviši stepen saradnje sa Beogradom,  sa srpskim vlastima potpisao sporazum o saradnji i uspeo da obezbedi učešće Srba na prvim posleratnim parlamentarnim izborima koji su održani 17. novembra 2001. godine. Unutar UN-a Hekerupu se, navodno, zameralo da previše često koristi godišnji odmor. Upravo je sa odmora i javio centrali u Njujorku da će se, zbog privatnih razloga pre roka povući sa mesta prvog čoveka UNMIK-a.

Posle Hekerupa na Kosovo je stigao Nemac Mihael Štajner. U pokrajinu je došao sa reputacijom poznavaoca regiona. Štajner je naime bio nemački ekspert u Kontakt-grupi tokom sukoba u SFRJ a potom i jedan od visokih izaslanika međunarodne zajednice u Bosni. Štajner nije uspeo da značajnije unapredi saradnju sa Beogradom ali je za vreme njegovog mandata formirana prva kosovska vlada, Ibrahim Rugova postao predsednik Kosova, a prvi Albanci optuženi su pred Haškim tribunalom. U Štajnerovo vreme međunarodna zajednica otvara pitanje standarda na Kosovu kao preduslova za razgovore o budućem statusu. I Štajner je sa Kosova otišao pre roka. Prethodno se oženio Albankom.

Finac Hari Holkeri nastavio je tradiciju pa se i on sa Kosova povukao pre isteka mandata. Holkeri je bio šef UNMIK-a 17. marta 2004. godine kada se dogodio najžešći napad na Srbe posle NATO bombardovanja. Iako je oštro osudio taj incident Holkeri je ostao dosledan politici svih UN administratora da po svaku cenu izbegnu sukobe sa albanskom većinom. Pre nego što je zbog lošeg zdravlja Holkeri napustio Kosovo iz tamošnjih institucija izašli su malobrojni Srbi.

Poslednjeg šefa UNMIK-a Danca Sorena Jesena Petersena kosovski političar Veton Suroi opisao je kao najvećeg Kosovara. Jesen Petersen je bez ustezanja govorio o nezavisnosti Kosova a napuštajući pokrajinu dao je i prognozu da će ona biti ostvarena do kraja godine. Od kosovskih Albanaca čini se da mu je najomiljeniji bio Ramuš Haradinaj. U izveštaju SB UN glavna tužiteljka Karla del Ponte oštro je kritikovala UNMIK zbog podrške tom haskom optuzeniku a kao ličnost koja mu pruza posebnu zastitu imenovala je Petersena. Tokom njegovog mandata održani su drugi parlamentarni izbori na Kosovu ali ovoga puta bez učešća Srba. Jesen Petersen je prilično loše sarađivao s Beogradom koji je optuživao za preveliki uticaj na kosovske Srbe. Bice upamćen i po tome što je primorao građane Kosova, uključujući i Srbe u enklavama da izmire zaostale račune za struju. Sa Kosova odlazi pre isteka mandata i to u Afriku.

Zanimljivo je da je uz svakog UN administratora na Kosovu uvek stajao po jedan Amerikanac kao zamenik. Petersenovu ulogu na Kosovu privremeno preuzima američki general Stiven Šuk. U obavestenim krugovima nagađa se da bi Šuk mogao ostati na tom položaju duže nego što se očekuje pa možda i do odluke o konačnom statusu pokrajine.