Roan o broju srpskih opština

Kako tvrdi izvor B92, svrha posete Albera Roana Beogradu je da se pronađe kompromis između dve ponude u kojima Srbi traže formiranje 14 opština, dok su Albanci ponudili tri. U međunarodnoj zajednici srpski zahtevi ocenjeni su kao nerealni, ali će od albanske strane biti traženi ustupci u smislu da oni povećaju broj opština za još 3-4 gde za to postoji realna mogućnost.

U prilog tvrdnji o nerealnim zahtevima navodi se da su Srbi tražili da se zbog spomenika i hotela koji tek treba da bude izgrađen formira opština Kosovo Polje, kao i da Velika Hoča dobije opštinu zbog manastira koji se nalaze u njenoj blizini.

Međunarodna zajednica smatra da će zaštita manastira i crkava biti regulisana posebnim zakonom i da to nisu dovoljni razlozi da se formira opština. U Kontakt grupi, prema saznanjima B92, većinski je stav da će krajnji rezultat pregovora biti neki oblik nezavisnosti, čemu se protivi Rusija koja odbija pominjanje termina nezavisnost. Ideja da će o statusu Kosova odlučivati Generalna skupština UN-a u međunarodnoj zajednici se ocenjuje kao nerealna, dok se kao realna opcija pominje da će odluku doneti Savet bezbednosti, jer u međunarodnoj zajednici ne veruju da može doći do kompromisa, odnosno da srpska strana potpiše bilo kakav oblik nezavisnosti Kosova. 

Šef Ekonomskog tima za Kosovo Nenad Popović najavio je za B92 da će se pregovori o ekonomskim pitanjima održati 31. maja. Popović je rekao i da će se Beograd na pregovorima založiti za zaštitu imovine Srbije, kao i da se pitanje imovine zasniva na univerzalnim pravima u svetu.

"U svakom slučaju mi ćemo da insistiramo da se prava Republike Srbije i njenih građana poštuju maksimalno. Pre svega, mi moramo da kažemo da je proces privatizacije koji sada teče, po našem mišljenju, nezakonit i to smo razgovarali sa Svetskom bankom. Razmišlja se o tome da se što pre sa strane UNMIK-a želi da se privatizuje Trepča i neka druga preduzeća. Naše mišljenje je da je to danas apsolutno neracionalno s ekonomske tačke gledišta i da su rizici za privatizaciju danas najviši na Kosovu i Metohiji", rekao je Popović.

U Beogradu je prethodno boravio izaslanik Evropske unije za pregovore o Kosovu Štefan Lene, koji je razgovarao sa ministrom spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vukom Draškovićem i šefom ekonomskog tima za pregovore o statusu Kosova Nenadom Popovićem.

Štefan Lene je u razgovoru sa Vukom Draškovićem rekao da je neophodan nastavak rešavanja praktičnih pitanja koja imaju univerzalan značaj, bez obzira na konačno rešenje pitanja statusa. Drašković je ukazao da je održiv razvoj Kosova jedino moguć zajedno sa Srbijom, na zajedničkom evropskom putu.

Osvrćući se na jučerašnji razgovor članova beogradskog tima sa Leneom, Nenad Popović kaže da je to bio pripremni sastanak za pregovore o ekonomiji 31. maja u Beču. Među temama koje će na tom sastanku biti na dnevnom redu, nalaze se pored državne, javne i lične imovine, još i privatizacija i imovina koja je pod upravom UNMIK-a.

 Razgovori u Beogradu prošli veoma dobro

Razgovori Albera Roana sa članovima srpskog pregovaračkog tima, prošli su veoma dobro u Beogradu, izjavila je agenciji Beta predstavnica kancelarije specijalnog izaslanika Hua Đijang.

"Razgovori su protekli veoma dobro. Pronađeno je više dodirnih tačaka. Roan danas odlazi u Prištinu, gde će videti šta tamo imaju da ponude", rekla je Hua Djijang.

"Status između dogovorenog i nametnutog"

Izaslanik UN za pregovore o Kosovu Marti Ahtisari izjavio je danas u Briselu da bi status pokrajine trebalo da bude utvrđen u sada postojećoj "sivoj zoni" između dve krajnosti, odnosno između "dogovorenog" i "nametnutog" rešenja.

Ahtisari je posle razgovora sa Savetom NATO i generalnim sekretarom Japom de Hop Sheferom istakao da, ako rešenje za status Kosova ne bude moglo da se nađe do 31. decembra 2006, "onda moramo da se pomirimo da živimo s tim".

Finski diplomata je najavio da će u junu biti okončani bečki i svi drugi razgovori o decentralizaciji i stvaranju bezbednih uslova za manjine, posebno Srbe, a onda će on podneti izveštaj Savetu bezbednosti UN. "Posle toga se nadamo da ćemo moći krenuti u pregovore o samom statusu", rekao je on.

Jap de Hop Shefer je posle razgovora s Ahtisarijem rekao da je još mnogo toga ostalo da se učini u sprovođenju standarda i decentralizaciji na Kosovu. Generalni sekretar NATO ponovio je da kosovski Srbi treba da uđu u institucije Kosova, kao i da je u telefonskom razgovoru s predsednikom Srbije Borisom Tadićem tražio da ih Beograd u tome ohrabri.

Beriša se založio za nezavisnost

Predsednik kosovske skupštine Kolj Beriša rekao je u razgovoru sa američkim izaslanikom za pregovore o statusu Kosova Frenkom Viznerom da pregovori ne mogu da se odvijaju unedogled, pozivajući Savet bezbednosti UN da prizna nezavisnost Kosova.

Prena navodima iz saopštenja pres službe predsednika kosovskog parlamenta, Beriša se sa Viznerom juče sastao u Vašingtonu, u sklopu višednevne posete SAD. "Pregovori o statusu Kosova ne mogu se odvijati unedogled i Savet bezbednosti treba, što je pre moguće, da donese posebnu rezoluciju o priznanju nezavisnosti Kosova", rekao je Beriša, dodajući da će "na taj način biti krunisan uspešno veliki posao koji radi posrednička ekipa na čelu sa Martijem Ahtisarijem".

Beriša je Vizneru preneo da je u procesu pregovora "uloga SAD od odlučujućeg karaktera i Kosovo na ovom planu očekuje nastavak pune podrške od strane američke vlade".

Prema navodima službe za medije Skupštine Kosova, američki izaslanik za pregovore o statusu Kosova Frenk Vizner se tokom susreta sa Berišom usredsredio na tri pitanja. Prvo na "konstruktivnost albanske strane u pregovorima", koja prema Vizneru treba da bude pokazana do kraja pregovora.

Zatim, potrebno je da institucije Kosova i lideri preduzimaju dalje mere na obnovi zajedničkog života i poverenja među različitim nacionalnim zajednicama na Kosovu i posebno da omoguće što veću slobodu kretanja kosovskih Srba. I treće, da se i dalje angažuju na ostvarivanju standarda koje je međunarodna zajednica zacrtala na Kosovu.

Saljihaj: Paralelne strukture integrisati

Kosovski ministar pravde Jonuz Saljihaj izjavio je u severnoj Kosovskoj Mitrovici da se srpske paralelne strukture moraju integrisati u pravosudni sistem. Saljihaj je prvi i najviši zvaničnik iz Prištine koji je posetio severni deo Kosovske Mitrovice sa kosovskim registarskim tablicama "KS" na automobilu i u pratnji Kosovske policijske službe, piše prištinski dnevnik "Koha ditore".

List navodi da je Saljihaj u utorak u srpskom delu Mitrovice proveo dva sata u razgovoru s predstavnicima tamošnjih sudova i informisao se o tome šta ih brine, "posebno zvaničnike severnih sudova koji rade u veoma teškim uslovima". "Verujem u teritorijalnu celovitost Mitrovice, teritorijalni integritet Kosova se brani u Mitrovici i s tim u vezi pravosudni organi i sudovi uradili su odličan posao jer se nisu povukli iz ovog dela grada", rekao je ministar.