Napolitano novi predsednik Italije

Za Napolitana je glasalo 543 poslanika. Predsednika biraju poslanici oba doma parlamenta i predstavnici 20 regija Italije - ukupno 1.009 birača. Za izbor je bilo neophodno da osvoji apsolutnu većinu ili 505 glasova. Napolitano je izabran posle četvrtog kruga glasanja u italijanskom parlamentu, kada je - po Ustavu - dovoljna prosta većina.

Odlazeći šef vlade i lider desnice Silvio Berluskoni izrazio je nezadovoljstvo rezultatom glasanja. "Levica sada ima sve institucionalne funkcije", rekao je Berluskoni. On je ipak čestitao Napolitanu i izrazio nadu da će nepristrasno obavljati svoju funkciju.

Sa druge strane, budući šef vlade i lider Unije levice Romano Prodi rekao je da je zadovoljan izborom. "Većina je ostala ujedinjena. Žao mi je što koalicija desnice nije shvatila da će Napolitano biti predsednik svih Italijana", rekao je Prodi. On je, takođe, najavio da bi Napolitano trebalo da stupi na dužnost u utorak uveče ili u sredu.

Napolitano, jedanaesti predsednik Italije, prvi je predsednik koji dolazi iz redova Komunističke partije Italije, stranke koja je, uz demohrišćane, dominirala italijanskom političkom scenom tokom dvadesetog veka, ali uvek je bila u opoziciji.

Biografija Đorđa Napolitana

Novoizabrani italijanski predsednik Đorđo Napolitano, jedanaesti predsednik na čelu Italije posle Drugog svetskog rata, prvi je bivši komunista na toj funkciji.

Napolitano (80) je bio kandidat koalicije levice centra Romana Prodija, a jedna od prvih stvari koju će imati da obavi kao šef države, jeste upravo dodeljivanje mandata Prodiju za formiranje nove vlade.

Novoizabrani predsednik, koji je doživotni senator, do sada je obavljao i funkcije predsednika Predstavničkog doma Parlamenta i ministra unutrašnjih poslova.

Kako navodi Ansa, pragmatičan političar koji naginje socijaldemokratama, zalagao se za transformaciju Komunističke partije u današnju Demokratsku levicu 1991. Zalagao se za dijalog sa italijanskim i evropskim socijalistima i za evropske integracije.
Rođen je u Napulju, gde je studirao prava, jedan od retkih pristalica Italijanske komunisitčke partije koji je u vreme hladnog rata uživao simpatije akademskih krugova u SAD.

Borio se protiv nacista i fašista u Drugom svetskom ratu. Krajem rata učlanio se u Partiju i izabran je za poslanika. Kao stručnjak za međunarodne odnose, posebno za evropska pitanja, smatran je "ministrom inostranih poslova" svoje stranke.
U vreme vlade Romana Prodija od 1996. do 1998. obavljao je funkciju ministra unutrašnjih poslova. U to vreme bio je prvi bivši komunista na čelu tog ministarstva, mestu koje je tradicionalno pripadalo demohrišćanima.

Iako je Berluskonijeva koalicija odbila da glasa za Napolitana, mnoge pristalice odlazećeg premijera pozitivno su govorile o njegovoj političkoj karijeri i karakteru.

Autor je knjige "Od Komunističke partije Italije do evropskog socijalizma. Politička autobiografija".