Solidarnost u odbrani od poplava

Zbog opasnosti da nasipi na toj reci, stari i po 100 godina, ne izdrže i dalje se duž obale postavljaju džakovi s peskom. Na ostalim rekama u toku su pripreme za otklanjanje posledica poplava, pre svega kako bi se sprečile eventualne zaraze. Ono što će građani za mesec dana svakako osetiti biće najezde komaraca.

Vodostaj Tise kod Novog Kneževca i Sente je u porastu i danas je bio za 12 odnosno 10 centimetara veći u odnosu na prethodni dan. Čekajući vrh poplavnog talasa koji bi trebalo da stigne između petka i subote, meštani duž obala Tise dodatno ojačavaju nasipe, izveštava dopisnik B92 Miroslav Zadrepko.

Vodostaj Tise na većem delu toka kroz našu zemlju i dalje je u porastu, izuzev kod Titela gde je u opadanju. U Novom Sadu i dalje se pune džakovi s peskom koji se transportuju na najugroženija područja. U poslednjih desetak dana na zaštitnim bedemima na Tisi je postavljeno oko 150.000 džakova. Vrh talasa na Tisi se očekuje u toku sutrašnjeg dana.

Najuogroženija su i dalje područja s bačke strane od Žabaljskog mosta do Mošorina, zbog dotrajalosti nasipa. Tisa već duže vreme na većem delu toka kroz raste i svakim danom dostiže nove rekordne visine vodostaja. Upravo zbog dužine trajanja visokog vodostaja se strahuje da li će nasipi izdržait: "To niko ne moze sa sigurnošću prognozirati, da li će izdržati ili ne", kaže direktor JVP "Vode Vojvodine" Branislav Radanović.

Pošto rizik od popuštanja nasipa još uvek postoji u Novom Sadu se i dalje pune džakovi s peskom. Oko četiri stotine vojnika na civilnom služenju, đaka škole unutrašnjih poslova i pripadnika žandarmerije juče je napunilo oko trideset hiljada vreća, a očekuje se da i danas bude napunjeno isto toliko. Džakovi s peskom se kamionima prevoze do Žabaljskog mosta, a nakon toga se baržama i pontonima Tisom prevoze na bedeme. Tamo ih meštani ugroženih naselja i vojnici i dalje slažu na bedeme i zatvaraju ispuste i procurenja koja se povremeno pojavljuju.
U Beogradu gde se reke povlače teku pripreme za otklanjane posledica od poplava. Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović je optimista. On ne očekuje da će se posle povlačenja vode pojaviti zaraze i poziva građane da poštuju preporuke nadležnih: "Mi ne očekujemo zaraze, mi očekujemo neke posledice i želimo da ih preduhitrimo. Najopasnija stvar je naravno korišćenje za piće vode iz bunara u nekim delovima koji su bili poplavljeni i kod povlačenja vode korišćenje tog zemljišta za proizvodnju eventualno hrane ali tu ćemo vrlo striktno uraditi kontrolu zajedno sa ministarstvom poljoprivrede“.   

Dr Snežana Dejanović, specijalista higijene na Institutu Batut navodi koje su to konkretne mere koje građani treba da preduzmu za sanaciju objekata i terena od poplava: "Najpre je potrebno izvršiti mehaničko čišćenje znači otklanjanje onih vidiljivh nečistoća, blata, čvrstog otpada, eventualno leševa uginulih životinja i slično, a zatim sprovesti jednu sistemsku dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju. Sve te mere sprečavaju odnosno smanjuju broj i uzročnika i prenosioca mogućih zaraznih bolesti, zbog toga su one bitne kako bi  stanovnici mogli bezbedno da se vrate u svoje domove i nastave svakodnevni život“.

Ono što će Beograđani uskoro osetiti jesu komarci. Gradonačelnik predviđa da će ih ove godine biti više nego ikada: "Ove godine će borba protiv komaraca biti ozbiljnija nego ikad jer ćemo zbog ovakvih poplava imati jednu vrlo značajnu najezdu komaraca“.

Bogdanović kaže da će se ovog proleća komarci uništavati više puta i iz vazduha i sa zemlje.

U Beogradu normalizacija saobraćaja biće tek posle uskršnjih praznika kada će za saobraćaj ponovo biti otvoren Donjogradski bulevar ispod Kalemegdana.

Šef gradskog štaba za odbranu od poplava Srđan Jovanović kaže da treba sačekati da Dunava padne za još 10 do 15 cm kako teški kamioni koji prolaze blizu obale ne bi oštetili nasip od džakova.

Zajednička borba Mađarske, Rumunije i SCG

Ministri spoljnih poslova Mađarske, Rumunije i Srbije i Crne Gore Ferenc Šomođi, Mihai Razvan i Vuk Drašković saglasili su se da je neophodno da se zajednički bore s poplavama. Drašković i Šomođi su saopštili da je dogovoreno da eksperti iz sve tri zemlje izrade akcioni plan. Mađarska je od EU već tražila pomoć u otklanjanju posledica poplava.

"Mađarski zahtev se odnosio i na Srbiju i na Rumuniju, mi to snažno podržavamo i sigurni smo da će EU u okviru svojih mogućnosti maksimalno pomoći, kako narodu koji je pogođen poplavama, tako i projekte trajne odbrane i zaštite od katastrofa", kaže Drašković.

"Mislim da je interes sve tri države da se u cilju otklanjanja šteta oslanjaju na finansijska sredstva Evropske unije. Istovremeno, urgirao sam da u okviru EU bude ubrzan proces čiji bi rezultat bila direktiva koja bi brinula i o tome da države zajedno sarađuju već pri pojavi alarmantnih situacija i da zajedno odlučuju koji je najbolji pristup u slučaju opasnosti", kaže Šomođi.

U Rumuniji je evakuisano oko 7.000 osoba, najviše iz najugroženijih naselja na Dunavu, a to su Rast, Negoi i Bistec, na jugu zemlje. Trenutno, najkritičnija situacija je u naselju Bistrec, gde se radilo cele noći na pukotini na brani, koja može da se otvori u svakom trenutku i da Dunav pokrije sve što mu stoji na putu.