Dokazi o žrtvovanju radnika RTS-a

U knjizi beogradskog izdavača Dan grafa tvrdi se da je akcija izvedena uz saučesništvo Vojske Jugoslavije i rukovodilaca Radio-televizije Srbije, s ciljem sticanja odlučujuće prednost iu propagandnom ratu protiv međunarodne zajednice, a zabeležene su i reči sagovornika dan uoči napada da će žrtve biti zanemarljive u odnosu na propagandnu korist.

"Iz dokumenata i pouzdanih svedočenja nesumnjivo sledi da su NATO i komandant snaga NATO-a u Evropi, general Vesli Klark, na vreme obavestili Miloševića o nameri da bombarduju RTS", rekao je autor knjige "Tišina u Aberdarevoj" Zoran Janić. "Neposredni Miloševićevi pomagači bili su funkcioneri RTS-a, koji su se u noći napada krili blizu zgrade državne televizije, da bi se odmah posle eksplozije pojavili na licu mesta i snimili prilog koji je, kako se Milošević nadao, trebalo da zada presudan udarac u propagandnom ratu protiv Zapada", navodi on.

Od rukovodilaca RTS-a, za napad su, sem jedinog osuđenog, direktora Dragoljuba Milanovića, unapred znali barem još i njegov pomoćnik Jovan Ristić, sekretar Televizije Dušan Jakovljević i urednici Milorad Komrakov, Tatjana Lenard i Dušan Vojvodić, koji je neposredno pred napad izveo iz zgrade kćerku Nataliju Sinanović, tvrdi autor "Tišine u Aberdarevoj". "Vojska ne samo da je imala transkript presretnutog razgovora pilota aviona koji je krenuo u akciju iz baze u Avijanu, nego je, kako se kasnije ispostavilo, o napadu znala čitava tri dana ranije. Postoji i svedok, osoba iz pratnje Marka Miloševića, i njena izjava pod punim imenom i prezimenom, da je prisustvovala razgovoru general-majora Aleksandra Bakočevića i Miloševićevog sina u požarevačkom kafiću Roleks dan uoči napada. Složili su se da će žrtve biti zanemarljive u odnosu na propagandnu korist", rekao je autor.

Prema njegovim rečima, Savezno ministarstvo odbrane, koje je u ratnim uslovima bilo nadležno za RTS, dopustilo je Milanoviću i njegovim pomoćnicima da ignorišu izričitu naredbu Savezne vlade o evakuaciji državne televizije na rezervno mesto rada, u studije u Košutnjaku. Istu tu stvar Milanoviću je dopustio i tadašnji ministar informisanja Srbije Aleksandar Vučić, navodi se u knjizi.