Godišnjica NATO intervencije na SRJ

Vazdušni napadi počeli su oko 19.30, a tadašnja vlast, na čelu sa Slobodanom Miloševićem, proglasila je ratno stanje. Bombardovanje je završeno 9. juna potpisivanjem Kumanovskog sporazuma i usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Tim aktima bilo je predviđeno povlačenje Vojske Jugoslavije sa Kosova, gde su zatim raspoređene međunarodne vojne trupe. U bombardovanju su teško oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture. Prema različitim procenama, poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi.

Majka jednog od stradalih radnika RTS-a Žanka Stojanović kaže da su proteklih sedam godina za nju bile godine tuge, bola i jada . "Nisam ja ovde sama. Ovde je sa nama jako veliki broj majki. Naš bol traje, mi ne možemo, mi idemo sa groblja na groblje. naravno, ne možemo da zaboravimo mi, a naravno i da podsetimo ovaj naš srpski narod, koji veliča one koji su pobili našu decu, a mi se sa tim ne možemo pomiriti", kaže Žanka Stojanović.  

Iako je od bombardovanja proteklo 7 godina posledice su još uvek vidljive. Među onima u glavnom gradu svakako se ističe zgrada Generalštaba Vojske Jugoslavije koja se nalazi na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine.

Portparol ministarstva odbrane Petar Bošković kaže za B92 da su pregovori o načinu kako će se rešiti problem porušenih vojnih zgrada u toku. "Primera radi stara zgrada Generalštaba preko puta Vlade će biti rekonstruisana na taj način, znači njena fasada u saradnji sa gradskom skupštinom, tako što će se ustupiti deo vojnog muzeja i još jedna zgrada vojno penzionog fonda za rekonstrukciju te zgrade. Zgrade takozvanog Generalštaba B starog su u planu za otuđenje,a to znači tri načina, to znači iznajmljivanje, zamena ili prodaja", objašnjava Bošković.

Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović kaže da je grad spreman da pomogne da ti objekti profunkcionišu. Bogdanović navodi da tu postoji problem u institucijama koje raspolažu tom imovinom. "Oni nisu realni u procenama koliko mogu finansijski da realizuju dobro tako dobre lokacije. Ali, znate investitor koji bi došao mora to da poruši, mora da utvrdi da li ima projektila, mora da investira i mi smo imali sa vojskom neke sastanke skoro. Znači, što se nas tiče spremni smo da uradimo sve da to što pre se sanira i da se pusti u funkciju. Na žalost nijedna od tih lokacija nije nadležnost direktno gradske uprave", kaže Bogdanović.

Na 43 lokacije u Srbiji bez Kosova još se nalaze projektili iz vremena NATO-bombardovanja. Većina lokacija je na krajenjem jugu Srbije, ali se i u Beogradu nalaze dve neeksplodirane bombe - na Zvezdari i u Barajevu, rečeno je Beti u Ministarstvu odbrane. Zaostalim projektilima, kako navode, nisu direktno ugroženi ljudi. Za uklanjanje jedne bombe potrebno je oko 100.000 evra i mesec dana angažovanja stručnjaka.

Sedma godišnjica obeležena je u Nišu polaganjem venaca na spomen obeležje žrtvama bombardovanja. Vence su na spomenik i spomen kapelu ispred niške tvrđave položili gradonačelnik Niša Smiljko Kostić i predstavnici grada i gradskih opština, kao i predstavnici udruženja boraca i porodica žrtava. Za 78 dana rata Niš je bio 55 puta bombardovan, a na taj grad je bačeno više od 300 projektila i 16 kontejnera sa više od tri hiljade kasetnih bombi. Tokom bombardovanja u Nišu je poginulo 55 vojnika, policajaca i civila.

Srbi iz centralnog Kosova obeležili su u Gračanici, paljenjem sveća ispred spomenika srpskim vojnicima, sedmu godišnjicu bombardovanja. Obeležavanje je počelo u 11 sati oglašavanjem sirena, a u to vreme u centru Gračanice pojavili su se samo predstavnici Kosovskog okruga, koji su zajedno sa stotinak građana zapalili sveće. Nasuprot malom broju Srba, u zakazano vreme obeležavanja početka NATO-bombardovanja SRJ primećen je veći broj pripadnika Kosovske policijske službe i Kfora.