Tri godine od ubistva Đinđića

Članovi porodice ubijenog premijera, supruga Ružica, majka Mila i sestra Gordana položili su vence u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. I predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić, članovi kabineta Zorana Đinđića, funkcioneri te stranke i hiljade građana odali su poštu polaganjem cveća i paljenjem sveća.

Bivši premijer Srbije Zoran Živković i članovi njegovog i Đinđićevog kabineta položili su venac na spomen ploču na zgradi Vlade Srbije na mestu gde je ubijen Đinđić.

Živković je nakon polaganja venca izjavio novinarima da se Srbija tri godine posle ubistva Zorana Đinđića nalazi tamo gde je bila tri godine pre njegovog dolaska na vlast 2001. godine. "Problemi koji se danas nalaze pred Srbijom su isti kao pre tri-četiri godine, a nema nikoga ko pokazuje da želi da ih rešava na adekvatan način", rekao je Živković.

Potpredsednik u vladi Zorana Živkovića, Čedomir Jovanović, odvojeno je, u pratnji nekoliko desetina građana, položio sveće na mesto gde je ubijen Zoran Đinđić. Jovanović je novinarima rekao da je uveren da tri godine posle Đinđićeve smrti u Srbiji ima dovoljno snage da se krene putem koji je zaustavljen njegovim ubistvom. Dodao je da se nada da će se sudski proces optuženima za ubistvo Đinđića završiti prvostepenom presudom i ocenio da je Specijalni sud "pod velikim pritiskom".

I predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica položio je venac na spomen ploču i mesto gde je pre tri godine ubijen Zoran Đinđić. Polaganju venca Vlade Srbije prisustvovali su i članovi kabineta Vojislava Koštunice. Na vencu piše "Dr Zoranu Đinđiću - Vlada Srbije".

O protekle tri godine posle ubistva premijera Srbije opširnije možete pročitati u Specijalu B92.

"Pozitivna budućnost Srbije"

Ružica Ðinðiæ na pomenu pokojnom mužu (Fonet)

Supruga ubijenog srpskog premijera Zorana Đinđića Ružica Đinđić izjavila je da veruje u pozitivnu budućnost Srbije i da je uverena da će preživeti ideje njenog supruga o evropeizaciji i demokratizaciji Srbije. "To je ono na šta je Zoran mislio kada je govorio o budućnosti", rekla je ona u intervjuu austrijskoj novinskoj agenciji APA.

Ona je dodala da je "Zoranov pozitivan duh i dalje prisutan u Demokratskoj stranci" i da "samo pominjanje njegovog imena izaziva erupciju emocija". "Čini se kao da ponovo oživljavaju njegove ideje i duh onoga što je zastupao. To mi uvek daje novu snagu i uverenje da ćemo uspeti da očuvamo nešto od ideja koje nam je ostavio Zoran", istakla je Ružica Đinđić.

Dodala je da ne želi da se bavi dnevnom politikom i da iz porodičnih razloga nije želela da prihvati mesto potpredsednika DS. APA podseća da je ona ipak politički aktivna i da je od smrt svog supruga prisustvovala kampanjama DS-a.

Ružica Đinđić je najavila da će i dalje aktivno da se angažuje za DS. "Za vreme studija interesovala sam se za politiku, ali nisu mogli oba partnera u jednoj porodici da se bave politikom. Pošto sam mislila da moj muž to bolje zna, ja sam mu prepustila tu oblast", rekla je.

Ona je dodala da ne prisustvuje suđenju optuženima za ubistvo svog supruga, jer ne želi da utiče na suđenje, ali da redovno dobija informacije o njegovom toku. "Nisam u sudnici prisutna, jer verujem da bi to samo smetalo, a ja to ne želim", rekla je Ružica Đinđić i dodala da se suđenje ne sme zloupotrebiti u političke svrhe. Najavila je da se neće javno izjašnjavati o suđenju sve dok ono ne bude završeno.

"Izuzetna vremena za izuzetne ljude"

Kao premijer (Fonet)

O tome koliko je Zoran Đinđić uspeo da promeni Srbiju za B92 govore Gordana Matković, najuspešniji ministar u njegovoj vladi, Sonja Liht, direktorka Fonda za političku izuzetnost, Ivan Vejvoda, koji je bio Đinđićev savetnik za evropske integracije, i Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa.

Gordana Matković: Izuzetna vremena traže izuzetne ljude. Mislim da je Srbija bila srećna što je imala Zorana za prvog premijera jer to zaista jesu bila izuzetno teška vremena, koja su tražila brzinu u odlučivanju i neku širinu, koju je Zoran imao, zahvaljujući svom  velikom obrazovanju i hrabrosti.

Sonja Liht: Zoran Đinđić je čovek ogromne energije i vizije. Svi su navikli da govore o njemu kao o pragmatičnom političaru, on jeste bio pragmatičan, ali je bio, pre svega, čovek koji je imao jednu opredeljenost za praktično i za praksu.

Zoran Đinđić: Ja sam 5. oktobra bio za to da se otpuste sve sudije, da se otpuste svi novinari RTS-a... Nije tajna da ja nisam bio u većini i nije tajna da sam ja retko kad u ovoj zemlji bio u većini. I nemojte da me krivite. To je dame i gospodo, bio legalizam.

Ivan Vejvoda: Đinđić je uneo energiju i snagu, razumevajući realnost sveta u kome smo bili, gde je Srbija veoma zakasnela, gde je bila razrušena zemlja, gde su ustanove bile zapostavljene i gde je trebalo na jedan veoma energičan način da se suoči sa tom zakasnelošću.

Miljenko Dereta: Ja mislim da nismo svesni do koje mere je Zoran Đinđić promenio Srbiju. On je shvatio da građane treba poštovati, što mi se čini da mnoge političke partije i učesnici u vlasti danas ne čine. On je prepoznao potencijal građana, da u svojim raznovrsnim interesima imaju potencijal da sami rešavaju svoje probleme, imaju želju da to rade i video u tome, ako tako mogu da kažem, svoj interes.

Zoran Đinđić: Ima jedna indijanska izreka koja kaže: "Što je veći protivnik, to je veća pobeda." Ne bi bilo izazovno biti u Vladi Švajcarske ili Norveške, mada je verovatno sasvim pristojno i simpatično biti tamo, ali ovo je zemlja u kojoj se postavljaju temelji jednog novog društva i zato je to uzbudljivo i zato to podiže adrenalin ljudi i omogućava izuzetne talase energije.

Gordana Matković: Zoran je bio i ostao na određeni način kontraverzna ličnost, i očigledno je da je Srbija oko pitanja njegove uloge i njegovih doprinosa podeljena, i da će ostati podeljena. Ja verujem da su mladi u njemu prepoznali nekog ko je ne samo imaoliderske kvalitete, već i ono što je za mladost primamljivo, a to je velika energija i veliki optimizam, i verovanje da stvari mogu da se promene, da mogu se pomere planine...

Zoran Đinđić: Sve je moguće ako ono čime jedna zemlja raspolaže, a to su ljudi, na pravi način motivišete stvaite u funkciju zajedničkih ciljeva. Nema nemoguće misije ako ljudi koji u njoj učestvuju imaju čvrstu volju da je ostvare.

Obeležavanje u Novom Sadu

Premijer Koštunica polaže venac (Fonet)

Neki od Novosađana koji su došli na centralni gradski Trg rekli su nam da je Đinđićevim ubistvom privremeno zaustavljen put Srbije ka Evropi, ali da on mora biti nastavljen.

Članovi novosadskog odbora Demokratske stranke obeležili su godišnjicu ubistva Zorana Đinđića okupljanjem na centralnom Trgu Slobode u Novom Sadu. Predvođeni potpredsednicima stranke Dušanom Petrovićem i Draganom Šutanovcem, stotinak aktivista DS-a je građanima delilo kompakt diskove i brošure sa odlomcima govora pokojnog premijera.

"U trenutku kada je poginuo bili smo ispred svih država koje su sada kandidati za članstvo u EU. Danas, na žalost, nije tako, ali sam siguran da ćemo vrlo brzo biti u prilici da vodimo politiku sa onakvom energijom, vizijom i pravcem koji je imala Vlada Srbije dok je Zoran bio živ", rekao je Petrović novinarima.

On je dodao da je Đinđić organizovao građane Srbije da bez prolivene krvi sruše poslednji diktatorski režim u Evropi i posle toga najsposobniju vladu koju je Srbija imala. Petrović je posebno istakao da je najbitnije Đinđićevo nasleđe "ubeđenje i spoznaja da smo mi narod koji je sposoban da sudbinu uzme u svoje ruke".

Gradski odbor Liberalno-demokratske partije obeležio je trogodišnjicu od ubistva u prostorijama te stranke u Novom Sadu. Pedesetak članova i simpatizera LDP-a je pogledalo film "Ako Srbija stane", koji sadrži delove govora Zorana Đinđića iz kampanje "Srbija na dobrom putu" iz 2002. godine.

I opštinski odbor DS U Kikindi obeležio je tri godine od ubistva premijera Srbije i predsednika stranke Zorana Đinđića.  Tokom prepodneva u pravoslavnoj crkvi Svetog Nikole održan je parastos u pomen na Đinđića.  Omladinci DS na štandu u centru grada postavili su štand na kojem su delili CD "Ako Srbija stane" i drugi materijal koji podeća na pokojnog premijera i lidera DS-a.

I u Kragujevcu

Paljenjem sveća u Sabornoj crkvi i polaganjem venaca na spomen ploču ubijenog premijera Zorana Đinđića, Gradski odbor Demokratske stranke u Kragujevcu obeležio je trogodišnjicu njegove smrti.

Predsednik Okružnog odbora DS-a Dragutin Radosavljević rekao je da je "Đinđić bio najveći reformator koji se pojavio nakon sto godina" i da je želeo da uvede Srbiju i Crnu Goru u porodicu evropskih zemalja, zbog čega je i ubijen. On žali zbog toga što je sadašnja vlast "uspela da povrati Miloševićev režim", i ocenio da se Srbija sada nalazi u periodu pre 2000. godine.

Demokratska omladina DS u centru grada je delila nalepnice i letke sa delovima govora Zorana Đinđića kao i postere ubijenog premijera. Obeležavanju trogodišnjice ubistva Zorana Đinđića prisustvovalo je stotinak Kragujevčana.

Na ulazu u Vladu

Posle atentata u dvorištu vlade (Fonet)

Zoran Đinđić je bio prvi demokratski premijer Srbije. Njegova vlada izabrana je 21. januara 2001, posle demokratskih promena iz oktobra 2000. i dolaska na vlast DOS-a. U ekspozeu koji je podneo poslanicima Narodne skupštine Srbije naveo je da je u Srbija u prethodnih 10 godina bila prepuštena "na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama unutar zemlje i međunarodnim interesima spolja, ali da je to vreme prošlo 5. oktobra".

"Srbija je uzela svoju sudbinu u svoje ruke, a današnji dan u simboličnom smislu razumemo kao 6. oktobar, kao početak sprovođenja nacionalnog konsenzusa za korenite promene", rekao je tada Đinđić.

Na Đinđića je izvršen atentat u dvorištu zgrade vlade. Pogođen je sa dva metka, u stomak i leđa iz snajperske puške. Optužnica protiv 44 osobe, koje se terete za njegovo ubistvo, podignuta je 21. avgusta 2003. Za njegovo ubistvo optuženi su Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović, kao i Dušan Spasojević Šiptar, Mile Luković Kum, kao i drugi pripadnici Zemunskog klana. Prvooptuženi bivši komandant rasformirane Jedinice za specijalne operacije Legija, nakon 14 meseci bekstva, predao se beogradskoj policiji u maju 2004. godine. Bivši zamenik komandanta JSO-a Zvezdan Jovanović optužen je da je pucao i ubio premijera. Suđenje je u toku.

Vlada Srbije je posle vanredne sednice, koja je započela minutom ćutanja, saopštila da je predsednik Vlade preminuo i da su na osnovu Ustava Srbije stvoreni uslovi da se proglasi vanredno stanje, što je vršilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić i učinila. "Atentat na Zorana Đinđića predstavlja pokušaj Zemunskog klana da započetu borbu protiv organizovanog kriminala zaustavi, a oni pojedinačno izbegnu hapšenja", navodilo se u saopštenjima Vlade Srbije.

Demokratska stranka Srbije, jedan od najvećih političkih protivnika Zorana Đinđića i DS, osudila je ubistvo premijera Srbije, ali se usprotivila uvođenju vanrednog stanja i predložila formiranje prelazne koncentracione vlade, što nije bilo prihvaćeno.

Iz EU i Saveta Evrope ocenjeno je da se zločin dogodio u kritičnom trenutku za Srbiju i Crnu Goru, kao i da za cilj ima zaustavljanje procesa ekonomskih i političkih reformi i borbe protiv organizovanog kriminala.

Život

Zoran Đinđić rođen je 1. avgusta 1950. godine u Bosanskom Šamcu. Studije filozofije je započeo u Beogradu, ali je bio uhapšen i osuđen na godinu dana zatvora, zajedno sa grupom studenata iz Zagreba i Ljubljane, koji su se suprotstavljali autoritarnom režimu.

Po završetku studija, u zemlji nije mogao da dobije posao, pa je otišao u Nemačku, gde je doktorirao na Univerzitetu u Konstanci, a u Jugoslaviju se vraća tek posle 12 godina i pada Berlinskog zida.

U Demokratskoj stranci bio je od 1989. godine, kao jedan od njenih osnivača i njen najuticajniji predsednik. Posle pobede opozicije na lokalnim izborima 1997. i nakon sukoba sa Miloševićevim režimom, postao je prvi gradonačelnik Beograda, koji nije bio član Komunističke partije.

Tokom 2000. godine bio je glavni strateg i organizator kampanje opozicije, koja se, 5.oktobra, završila odlaskom Miloševića s vlasti. U januaru 2001. godine postao je prvi srpski premijer koji iza sebe nema komunističku prošlost.

Đinđić je napisao knjige "Subjektivnost i nasilje", "Jesen dijalektike", "Jugoslavija kao nedovršena država". Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa "Theoria", glasila Filozofskog društva Srbije. Zajedno sa Dunjom Melčić preveo je kapitalno delo nemačkog filozofa Edmunda Huserla "Kriza evropskih nauka".

Američki nedeljnik Tajm u septembru 1999. godine uvrstio je Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma. Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. u oblasti politike.

Dobitnik je nagrade Fondacije "Polak" u 2002. godini za doprinos razvoju demokratije u Srbiji. Nagrada se dodeljuje svake godine za doprinos sprovođenju demokratskih i ekonomskih reformi u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Nagrada mu je uručena u Pragu u avgustu 2002.

Posthumno ga je nagradila Fondacija za međunarodno razumevanje i ljudska prava Univerziteta "Fridrih Šiler" u Jeni, 2004. godine.

Na drugu godišnjicu smrti, 12. marta 2005. predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović posthumno je odlikovao Zorana Đinđića Ordenom Nemanje prvog stepena.

Sa suprugom Ružicom, koja je pravnik, ima dvoje dece.

Svečana akademija

Svečana akademija povodom trogodišnjice ubistva bivšeg premijera Srbije Zorana Đinđića održana je u Beogradu u prisustvu članova porodice, saradnika, članova Demokratske stranke, i Đinđićevih poštovalaca.

Na akademiji pod nazivom "Videćemo se u budućnosti" u Sava centru prikazan je kratki dokumentarni film o Đinđićevom političkom radu, a posetioci su dobili primerak magazina "Status" posvećenog ubijenom premijeru i DVD sa snimkom njegovog poslednjeg medijskog nastupa pred ubistvo.

Glumci Svetozar Cvetković, Anita Mančić, Gordan Kičić i Aleksandra Janković čitali su delove Đinđićevih političkih govora.

Svečanoj akademiji su, osim članova porodice Đinđić, prisustvovali i predsednik Srbije i lider DS Boris Tadić, članovi Đinđićeve vlade i predstavnici diplomatskog kora.

Od predstavnika vladajuće koalicije u Srbiji akademiji su prisustvovali potpredsednik vlade Miroljub Labus, ministri Mlađan Dinkić, Tomica Milosavljević, Ivana Dulić-Marković, šef SCG diplomatije Vuk Drašković, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić i drugi.