SCG počela izlaganje odbrane

Sudskom veću se, u ime Srbije i Crne Gore, najpre obratio glavni agent Radoslav Stojanović i govorio o potrebi pomirenja i vansudskog rešavanja spora. Stojanović je u uvodnom izlaganju najavio da će njegov pravni tim pokazati da genocida u BiH nije bilo i da je "tužilac izneo mnoge netačne optužbe".

Ukazujući da se ovaj proces tiče uspostavljanja odgovornosti države za genocid, Stojanović je rekao da namera odbrane nije da poriče zločine koji su se dogodili tokom rata u BiH, već da dokaže da se oni ne mogu pripisati SCG. Današnja SCG veoma se razlikuje od Miloševićeve SRJ, iako nosi teško breme iz tog perioda, rekao je glavni zastupnik SCG, a kao dokaz raskida sa prošlošću naveo je odluku demokratske vlasti u Srbiji da uhapsi i izruči Slobodana Miloševića.

Tokom rata u BiH počinjeni su teški zločini, muslimanski narod je pretrpeo najstrašnije stvari i imao žrtve u ratu sa Srbima, Hrvatima i čak u međusobnim sukobima u Zapadnoj Bosni, rekao je Stojanović i podsetio da se za te zločine sudi pojedincima pred Međunarodnim krivičnim sudom i nacionalnim sudovima.

Potom je kozastupnik SCG Saša Obradović dokazivao da su podaci o broju žrtava zločina u BiH koje je sudu dostavila bosanska strana preterani i zasnovani na nepouzdanim izvorima i podacima. Istovremeno, Obradović je izrazio kajanje vlade i naroda SCG zbog svih žrtava rata u BiH.

Navodeći da u tužbi BiH za genocid protiv SCG, podnetoj 1993, stoji da je u bosanskom ratu ubijeno 100.000 Muslimana, Obradović je tome suprotstavio novi nalaz šefa sarajevskog dokumentacionog centra Mirsada Tokače da je stradalo oko 93.000 ljudi, od kojih su 53.000 bili civili.

"Ukupno je najverovatnije stradalo oko 100.000 ljudi. Od njih su 24.216 bili Srbi. Ko je njih ubio? Možda Srbi u BiH očekuju taj odgovor od bosanskih zastupnika, koji bi i njih trebalo ovde da zastupaju", rekao je Obradović.

Po mišljenju zastupnika SCG, BiH i dalje insistira na preteranom broju žrtava, zato što nije uspela da direktno dokaže da je u bosanskom ratu počinjen genocid nad nesrbima, te "genocidnu nameru" nastoji da izvede indirektno, preko velikog broja žrtava. "Zločini su počinjeni, ali su brojevi žrtava na desetine puta manji nego što je vlada BiH tvrdila pred Međunarodnim sudom pravde. Takve lažne tvrdnje su brojne u tužbi BiH", rekao je Obradović.

Obradović je kazao da su optužbe iz bosanske tužbe netačne i neodržive i da su često u supotnosti sa dokazima Haškog tribunala na čijim dokumentima BH tim bazira tužbu, kao ne primer činjenica da nema dokaza da je general Momčilo Perišić učestovovao u operacijama oko Srebrenice.

Obradović je tvrdio da su, iako dobronamerni, komisije i izvestioci UN samo uzimali izjave od svedoka koji su tvrdili da su zločine videli, ali da te izjave nisu podvrgavali pravno valjanim i neophodnim proverama.

Na kraju prvog dana kontraargumenata SCG pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, profesor Tibor Varadi osporavao je nadležnost tog suda da odlučuje po tužbi za genocid koju je 1993. BiH podnela protiv SCG. Varadi je rekao da je sud nenadležan zato što u vreme podnošenja tužbe tadašnja SRJ nije bila članica UN, niti međunarodne konvencije o genocidu, što je nužan uslov za nadležnost.

U BiH se dogodila velika tragedija i počinjeni su teški zločini, ali su to bili "etnički sukobi", a da za zlodela mora biti utvrđena krivica pojedinaca koji su ih počinili, kazao je Varadi

Tvrdnji iz tužbe BiH da je Republika Srpska zasnovana na zločinima i genocidu, Varadi je suprotstavio argument da je taj entitet kao deo BiH ustanovljen mirovnim sporazumom u Dejtonu. On je rekao i da se Skupština RS oštro usprotivila tužbi BiH, navodeći da je ona usmerena i protiv RS i protiv Dejtonskog sporazuma.

"Tim SCG napravio grešku"

Bosanskohercegovačka javnost je vrlo suzdržano ispratila prvi dan iznošenja dokaza pravnih zastupnika Srbije i Crne Gore, ali se ipak može primetiti izvesno iznenađenje jednim od pravaca izlaganja argumenata. Ako je bilo prirodno očekivati da će tim iz Beograda i dalje insistirati na pitanju nadležnosti suda i pokušajima vansudskog rešenja, onda je svakako čudan odnos tima Srbije i Crne Gore prema zločinima. Umesto dokazivanja da Srbija i Crna Gora nije bila umešana u zločine, pravni tim je krenuo putem minimiziranja tih zločina, što za javnost predstavlja, kako se moze čuti, još jedan dokaz pokušaja skrivanja zločina, a ne uloge beogradskog režima u njihovom izvršavanju.

Pravni stručnjaci, međutim, smatraju da je to prvi pogrešan korak ekspertnog tima Srbije i Crne Gore i da zapravo pokušavaju pobiti činjenice dokazane na haškom Sudu za ratne zločine, koji će, to je sasvim izvesno, imati veliku težinu u procesu pred Sudom pravde.  Pravni ekspert Ćazim Sadiković smatra da je reč o uskom tumačenju pojma genocida i da je licitiranje s brojem ubijenih uopšteno, neprimereno i neadekivatno tumačenje konvencije o genocidu. Sud pravde, kako kaže, neće podleći takvim tumačenjima i pritiscima. Nisu retka mišljenja da će pravni zastupnici Beograda ovakvim načinom izlaganja sami sebi dati mnogo teži zadatak i značajno smanjiti sopstveni manevarski prostor.

Ni u Republici Srpskoj nema značajnijih komentara. U tom entitetu i dalje se sve nade polažu u pokušaj osporavanja nadležnosti Suda pravde za ovaj slučaj, jer je onaj drugi očekivani pravac beogradskog tima, nastojanje da se slučaj reši vansudskom nagodbom, daleko od realnosti.

Inače, BiH je najavila da neće podneti odštetni zahtev pred sudom i saglasna je sa ocenama da to pitanje treba rešiti diplomatskim pregovorima dve strane, ali tek pošto sudije Međunarodnog suda presude da je Beograd odgovoran za genocid u BiH. U izlaganju tužbe koje je počelo 27. februara, pravnici su detaljno obrazlagali zašto smatraju da je Jugoslavija, odnosno vlasti u Beogradu, odgovorna za genocid, ali su naglasili da to ne znači i kolektivnu krivicu Srba.