Kandidatura Čekua nepirihvatljiva

Šef kancelarije za saradnju sa medijima Vlade Srbije Srđan Đurić rekao je da je Tužilaštvo za ratne zločine protiv Čekua podiglo optužnicu za počinjene ratne zločine i dodao da u Evropi, a ni u svetu ne postoji predsednik vlade koji je optužen da je počinilac ratnih zločina.

"Protiv Agima Čekua tužilaštvo za ratne zločine podiglo je optužnicu za počinjene ratne zločine i za njim je raspisana međunarodna poternica. Danas u Evropi, a verovatno ni u celom svetu, ne postoji ni jedan predsednik vlade koji je optužen da je počnilac ratnih zločina. Za vladu u Srbiji je u potpunosti neprihvatljivo da čovek kome bi moralo da se sudi zbog ratnih zločina bude izbran ili može da bude izbran na bilo koju političku funkciju. Odgovorni predstavnici međunarodne zajednice koji su zaduženi za Kosovo i Metohiju imaju obavezu da štite elementarne civilizacijske norme i spreče da se izborom Agima Čekua izvrgnu ruglu vrednosti na kojima je zasnovano demokratsko društvo", kazao je Đurić za B92.

Čeku će napustiti KZK

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu predložio Agima Čekua za premijera Kosova.

Agim Čeku je prethodno izjavio da će prihvatiti kandidaturu i da će, ako postane premijer, napustiti Kosovski zaštitini korpus jer Ustavni okvir ne dozvoljava da komandant tog korpusa bude politički angažovan. Sejdiju je imenovao Čekua na osnovu sporazuma o koaliciji Demokratskog saveza Kosova i Alijanse za budućnost Kosova, prema kom mesto premijera pripada Alijansi. Sejdiu je od Čekua tražio i da formira Vladu na osnovu tog sporazuma.

Agim Čeku je već pre zvaničnog predloga saopštio da će prihvatiti kandidaturu za premijera. "Napustiću Kosovski zaštitni korpus ako postanem premijer, ali ne želim da uđem u političku partiju i politiku ako se to ne desi. Ako postanem premijer, pridržavaću se važećih demokratskih propisa i tada postoji šansa da uđem u politiku", rekao je on.

Da bi Vlada bila izabrana neophodno je da dobije podršku Skupštine Kosova, a prema Ustavnom okviru, za izbor Vlade je neophodna prosta većina od 61 poslanika u Skupštini Kosova. U slučaju da premijer ne dobije potreban broj glasova, predsednik Kosova je obavezan da posle konsultacija s političkim partijama u roku od 10 dana predloži novog kandidata za premijera. 

Agim Čeku javnosti je postao poznat kao načelnik Glavnog štaba Oslobodilačke vojske Kosova, a Srbija je za njim raspisala međunarodnu poternicu zbog optužbe za genocid nad srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji. Na osnovu te poternice uhapšen je u Budimpešti pre tačno dve godine, ali je posle samo nekoliko sati pušten. Jedino objašnjenje koje su dale vlasti Mađarske jeste da je Čekua Ambasada Hrvatske identifikovala kao državljanina Hrvatske, a ne Srbije i Crne Gore, iako državljanstvo ne igra nikakvu ulogu kada je reč o Interpolovim poternicama.

Reakcije

Novinar nedeljnika Vreme Dejan Anastasijević za B92 navodi da je neobična činjenica da je Čeku optužen za genocid jer, prema mišljenju poznavalaca međunarodnog prava, na Kosovu nije bilo genocida. "Podsetio bih da su međunarodne poternice na osnovu kod nas optuženih Albanaca postojale i ranije, i protiv Hašima Tačija i protiv čitavog niza drugih ljudi, ali kad god bi neko pokušao da te poternice sprovede, to jest da po njima postupi, ti ljudi su puštani. Stoga ne verujem da postojanje te optužnice ili poternice može nešto bitno da promeni. Mislim da će biti kao u slučaju Hašima Tačija, čitava ta stvar će polako potonuti", kaže Anastasijević.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Srbija ne bira predsednika kosovske vlade, ali da u ovom regionu nije dobro da "bivši ratnici" postaju politički lideri. "Srbija ne bira ovog trenutka ko će biti premijer Kosova i Metohije, već to biraju nadležne institucije, a preko njih građani Kosova i Metohije", rekao je Tadić na konferenciji za novinare posle susreta sa šefom nemačke diplomatije Frank-Valterom Štajnmajerom. On je izrazio nadu da, kakav god bio izbor kosovskih institucija, to "neće dovesti do destabilizacije čitavog regiona i ugrožavanja srpske etničke zajednice na Kosovu i Metohiji".

Ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković, komentarišući predlog da Čeku postane premijer, kaže da je to koga će nadležni organi Kosova izabrati za premijera, a koga za predsednika Skupštine, u isključivoj nadležnosti ljudi na Kosovu.

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izjavio je da Srbija ne treba da pregovara s ratnim zločincima kao što je Agim Čeku. "U pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije nema tog Srbina koji ima o čemu da razgovara s ratnim zločincima, a to ne treba da čine ni predsednik Srbije Boris Tadić, ni premijer Vojislav Koštunica. Spreman sam da im odobrim da se razgovara sa Albancima, vojnicima i političarima, samo ne sa zločincima. Čeku, Tači i Haradinaj su ratni zločinci, s njima nema pregovora", kaže Nikolić.

Predsednica Koordinacionog centra Sanda Rašković Ivić kaže za B92 da je izbor Čekua znak da je albanska strana izgubila živce i da je krenula u radikalizaciju. "Može da se radi o radikalizaciji albanske političke scene ili o obračunu klanova. I jedno i drugo je loša poruka u vreme kad treba da se dogovaramo o nečemu i kad stvari treba da proisteknu iz kompromisa, a ne iz zastrašivanja. Svaka radikalizacija je zastrašivanje", kaže ona.

Član beogradskog tima za pregovore o statusu Kosova Goran Bogdanović kaže da promene u Prištini predstavljaju forsiranje radikalnih opcija kosovskih Albanaca. Bogdanović za B92 kaže da izbor Čekua navodi na zaključak da Albanci odustaju od kompromisa u pregovorima. "Smatramo da je to još jedna provokacija prema Srbima i naravno da s takvim čovekom retko ko može da sedne i razgovara kad se ima u vidu činjenica za šta je sve optužen", kaže on. 

Lider kosovske partije ORA Veton Suroi izjavio je da je promena u vrhu prištinske vlasti trebalo da dođe ranije. "Temeljne promene u institucijama Kosova trebalo je da se dogode možda pre godinu dana. Na žalost, toliko je vremena trebalo da se zaključi kako se rad Skupštine parališe zbog zloupotreba i da imamo neefikasnu Vladu", rekao je Suroi.

Prištinski analitičar Baton Hadžiju pozdravlja kandidaturu Čekua i za B92 ocenjuje da je Kosumi smenjen jer nije sposoban da obavlja tako važnu funkciju. "Premijer u ostavci nije dovoljno radio na ispunjavanju standarda i nije imao snage da se obračuna s korupcijom, koje je u Vladi bilo mnogo. Čeku je najpopularniji čovek Kosova. On je u ovom momentu pravi čovek. Po meni, on je jedini konsenzualan predsednik Vlade koji može da utiče na proces. Šta Beograd misli o tome? Mislim da se ne možemo vratiti u prošlost, jer Čeku nije onaj koji je napravio ijednu grešku na Kosovu u manjinskim pravima. Što se tiče prošlosti i što se tiče rata u Hrvatskoj, ne mislim da mi na Kosovu treba da se o tome birnemo. Neka o tome razmišlja sud", kaže on. Hadžiju kaže i da je budućnost Kosova međunarodni projekat, i da zbog toga izbor Čekua neće uticati na pregovore o statusu. Konačnu odluku o budućem statusu će doneti međunarodna zajednica, a Srbi i Albanaci učestvuju u pregovorima samo da bi se očuvala stabilnost regiona, posle donošenja te odluke, smatra on.

Novinar Milivoje Mihajlović kaže za B92 da je Čeku logičan izbor Ramuša Haradinaja, lidera Alijanse za budućnost Kosova i bivšeg premijera, s obzirom na nesuglasice koje je imao s dosadašnjim premijerom Kosumijem. Mihajlović dodaje da bi Srbima trebalo da bude svejedno što je baš Čeku predložen za premijera jer od njega neće imati ni štete ni koristi. "To može da se tumači i kao približavanje Haradinaja Tačiju s obzirom na to da je Čeku vrlo ugledan i kod Tačija i kod sledbenika Tačijeve Demokratske partije. Čeku je dobar izbor za Albance zato što ima kontrolu nad Kosovskim zaštitnim korpusom, vojnom formacijom koja broji više od 5.000 ljudi i jedina je vojna formacija Albanaca na Kosovu. Pred pregovore o statusu Kosova to bi značilo približavanje dve na neki način suprotstavljene ali radikalne opcije. Može se tumačiti da je Čeku istovremeno izbor i međunarodne administracije, bez koje se ništa u ovom trenutku ne radi u takozvanom albanskom korpusu jer je Čeku bio dobar sagovornik za Zapad. Jedini problem koji se može javiti oko izbora Čekua jeste taj što je on bio angažovan u hrvatskoj vojsci za vreme vojnih akcija protiv Srba u RSK", kaže on.

Forum za bezbednost i demokratiju navodi da kandidatura Čekua ne bi smela da u Srbiji isprovocira reakcije koje bi vodile slabljenju međunarodnih pozicija pregovaračkog tima Beograda i postignutog jedinstva oko daljih pregovora. U saopštenju se kaže da je kandidatura Čekua jednim delom i motivisana željom da se isprovocira reakcija Beograda i srpske strane i oteža ili sasvim prekine njeno učešće u pregovorima o budućnosti Kosova i Metohije. Ta nevladina organizacija smatra i da su sposobnosti Čekua da kontroliše i zauzda najekstremnije albanske nacionaliste poznate i potvrđene i u martovskim događajima 2004.

U Evropskoj uniji očekuju da dolazak Čekua na položaj premijera Kosova neće imati nepovoljnih posledica za proces rešavanja statusa Kosova, ispunjavanje standarda i sprovođenje evropske perspektive Pokrajine. Kristina Nađi, portparolka evropskog komesara za proširenje Olija Rena, kaže da je Evropska komisija primila na znanje odluku Sejdijua, a da se na ostavku Kosumija gleda kao na deo normalnog političkog procesa u bilo kojoj zemlji.

Janša: Potrebni pregovarači s legitimitetom

Predsednik Evropske komisije Žoze Mauel Barozo, koji se nalazi u poseti Sloveniji, na novinarskoj konferenciji nije želeo da odgovori na pitanje B92 kako komentariše mogućnost da Agim Čeku postane novi premijer Kosova. Njegov domaćin, premijer Slovenije Janez Janša, je rekao da Kosovo ima svoje institucije i Parlament koji je demokratski bio izabran i ima prava, kao i svi ostali parlamenti, da bira predsednika Vlade.

Janša je dodao da načelno smatra da je u ovom trenutku, kada se radi o vrlo ozbiljnim pregovorima, od kojih zavisi i budućnost velikog dela regije, a ne samo SCG i Kosova, važno da pregovaraju oni koji iza sebe imaju veliku ili legitimnu podršku stanovništva, tako da u vreme kada su pred odlukama o sklapanju nekog kompromisa taj kompromis mogu legitimno da sklope i tako doprinesu odlukama koje će trajati. "Slovenija je zainteresovana za mir i stabilnost u regiji i zbog toga bi bilo dobro da i na srpskoj i na kosovskoj strani pregovaraju ljudi koji imaju legitimitet i da su sposobni da na osnovu nje sklope kompromise koji bi doveli do trajnog rešenja", rekao je premijer Slovenije.

Ko je Agim Čeku?

Agim Čeku je rođen 1960. godine u selu Čuška kod Peći. Završio je dve godine na beogradskoj Vojnoj akademiji i školovanje nastavio na Vojnoj akademiji u Zadru.

U Školi rezervnih oficira JNA bio je komandir voda od 1984. do 1990. godine, a potom je godinu dana komandovao vodom artiljeraca na Vojnoj akademiji u Zadru. Kada je počeo rat na prostorima bivše Jugoslavije, u oktobru 1991. priključio se Zboru narodne garde i dobio komandu nad artiljerijskom jedinicom u Zadru, a potom je postao zamenik komandanta borbene divizije. U februaru 1992. povereno mu je komandovanje Masleničkom borbenom divizijom, a potom i antitenkovskom divizijom i garnizonom u Gospiću.

Kao pripadnik hrvatske vojske Čeku je od prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana odlikovan devet puta, za ispoljenu "hrabrost u borbi protiv jugoslovenskih snaga". Prema pisanju "Glasa javnosti" od 12. oktobra 1999. Čeku se u Hrvatskoj istakao u komandovanju operacijom "Spaljena zemlja", odnosno u napadima na Medak, Čitluk i Počitelj septembra 1993. u kojima su uništena sva srpska sela na tom području. Čeku je tada zapovedao artiljerijom 9. gardijske brigade "Vukovi" i to pod komandom generala Mirka Norca. Nakon toga je unapređen u čin generala, a potom prošao kroz obuku koju su, među izabranim hrvatskim oficirima i vojnicima, izvodili instruktori američke armije.

U februaru 1999. brigadni general Agim Čeku je dao ostavku u hrvatskoj vojsci i došao na Kosovo gde se priključio OVK. Za novog komandanta OVK postavljen je 14. maja 1999, zamenivši Sulejmana Selimija, zvanog Sultan, koji je na to mesto bio postavljen po političkoj liniji i nije imao nikakvo vojno obrazovanje.

Kada se OVK pod pritiskom KFOR-a transformisala u Kosovski zaštitni korpus, Čeku je imenovan za vrhovnog komandanta tih snaga. Pravosudni organi Srbije raspisali su pre četiri godine međunarodnu poternicu za Agimom Čekuom, optuživši ga za genocid nad Srbima počinjen za vreme sukoba pre i po dolasku KFOR-a na Kosovo.

U optužnici koju je srpsko pravosuđe podiglo protiv njega, Čekuu se kao komandantu bivše Oslobodilačke vojske Kosova, na osnovu komandne odgovornosti, na teret stavlja ubistvo 669 Srba i 18 pripadnika drugih nacionalnih manjina, 518 teških povreda i ranjavanja i 584 otmice.

Na osnovu nalaza istražnih organa, javni tužilac je Agimu Čekuu i sadašnjem predsedniku Demokratske partije Kosova Hašimu Taćiju u odsustvu odredio pritvor, a savezna policija u Beogradu je 2002. godine za Čekuom preko Interpola raspisala poternicu. Proces protiv Čekua i Tačija koji je 2000. godine pokrenuo Okružni sud u Prištini, izmešten u Nišu, preuzelo je Veće za ratne zločine okružnog suda u Beogradu.

Na osnovu potrage srpskog pravosuđa Čeku je dva puta hapšen. Prvi put u oktobru 2003. godine na aerodromu u Ljubljani, a drugi put na aerodromu u Budimpešti, u februaru 2004. godine. Slovenačka policija je tada oslobodila Agima Čekua na osnovu dopisa šefa UNMIK-a Harija Holkerija, koji je naveo da UNMIK ne priznaje nadležnost Okružnog suda u Prištini, izmeštenog u Niš, po čijem je nalogu podignuta optužnica. U drugom slučaju mađarska pogranična policija oslobodila je Čekua iz pritvora kao građanina Hrvatske.

Čeku je oženjen i ima dva sina, koji žive u Hrvatskoj.