"Radioaktivnost se ne može spaliti"

On podseća da je pre 4 godine Komisije za jonizujuća zračenja utvrdila da nema realnih pokazatelja da je u RTB Boru bilo takvih aktivnosti. Tvrdnje da je u RTB Boru pre 15-tak godina uništavan radiokativni otpad su više nego besmislene, kaže Miroslav Nikčević, direktor Uprave za zaštitu životne sredine.

On navodi da su takve priče više puta preko medija uznemiravale javnost i podseća na izveštaj Komisije koja je 2002. ispitivala da li je 1989. u Boru bilo uništavanja opasnog otpada: "Sama priča je besmislena u startu zato što radioaktivni otpad ne može da se uništi spaljivanjem, znači neko ko bi došao na takvu ideju od jednog problema bi narpavio još veći, a teško je poverovati da je neko to svesno i namerno mogao da radi. S obzirom da se ta priča više puta već pojavljivala u medijima, poslednji put 2002. kada je tadašnje Ministarstvo zdravlja i zaštite životne sredine formiralo Komisiju koja je ispitala te navode i zaključila da nema realnih pokazatelja da je u RTB Bor prerađivan radioaktivni otpad“.    

Međutim, taj izveštaj nije uzeo u obzir nalaze nekadašnjih stručnjaka iz Vinče Nade Ajdačić i Miljenka Martića, pošto ih je svojevremeno SANU osporila utvrdivši da su puni propusta. Inženjer borske topinice Božidar Bogdanović za B92 kaže da ta Komisija nije ipsitivala ni uzorke Borske reke: "Tog dana kada je uzorkovan materijal bio je jako hladan zimski dan išli smo samo na ona mesta u topionici, a nismo mogli da odemo do Borske reke u kojoj upućeni ljudi kažu da ima više radioaktivnog otpada nego u skladištu neke nuklearne elektrane. Tog dana kada su oni došli na uzorkovanje stigao mi je faks gospodina Aleksića iz Novog Sada, predsednika ekološkog pokreta Jugoslavije, da ne prihvatim uzorkovanje jer će u toj ekipi biti isti ljudi koji su svojevremno iz Vinče isterali Nadu Ajdačić i gospodina Martića, prikrili njihove rezultate i dan danas daju izveštaje da nije bilo prerade radiaktvinog otpada. U tom momentu ja sam verovao Srđi Popoviću, tada savetniku premijera za ekologiju jer je 5. oktobar bio relativno skoro."  

Miroslav Nikčević ne vidi zašto bi se ceo slučaj još jednom ispitivao jer mnogo košta, pre svega poreske obveznike, a uz to su relevantni ljudi, kojima veruje, već utvrdili da je sve u redu: "Na žalost, vrlo je popularno, ako neko hoće da stekne svojih pet minuta slave, da izjavi da se u obližnjem rudniku ili obližnjem mesu neko deponuje neki radioaktivni otpad, i uvek redovno uz to ide priča o tome kako u tim selima u okolini su ljudi iznenada počeli naglo da oboljevaju od raka i da umiru i tako dalje. I to je sada jedan krug koji je vrlo teško zatvoriti i mi se trudimo da apsolutno sve dokumente dostavimo javnosti i mi nemamo šta da krijemo."  

Juče je generalni direktor RTB Bor Borivoje Stojadinović izjavio da se nuklearni otpad topi samo u glavama novinara B92. Pozivajući se na izveštaj komisije iz 2001, urađen po nalogu Ministarstva zdravlja Srbije, upravo zbog teme koja je i tada bila otvorena, Stojadinović je oštro demantovao priču da je u topionici bakra prerađivan nuklearni otpad. Stojadinović kaže da se iz izveštaja vidi da su merenja pokazala da nema nikakvih tragova površinske kontaminacije, a da je od veštačkih radionukleida nađen samo cezijum 137, koji potiče od černobilske katastrofe.

"Nuklearni otpad nikada nije topljen u Boru. Nikada nikakve debele pare nisu došle u Bor po tom osnovu jer nije bilo ni posla po tom osnovu. Da ne pričam o tome da nismo topili ni Šiptare, niti je ikada Šainović bio generalni direktor RTB Bor. Međutim, hoću da saopštim i jednu ekskluzivnu vest, a to je da se nuklearni otpad i dalje topi, ali u glavama novinara B92, i to s ciljem da se zagusti čorba u porcesu privatizacije RTB Bor", kaže Stojadinović.

"Zataškavanje je uspelo"

Potvrdu nekih navoda do kojih je došao B92, vezanih za 1989. i pitanja pojedinih delegata u tadašnjoj Skupštini Srbije dao je i Boško Ničić, sadašnji predsednik opštine Zaječar, koji je kaže da je bio jedan od onih koji su govorili o povećanoj radioaktivnosti u Timočkoj krajini.

"Znam da je u to vreme najviše oko toga bila upoznata gospođa Ajdačić, koja je prilično stradala zbog svoje borbe i insistiranja na tome da to što je u zemlji nađeno nije prirodnog porekla, već veštačkog, da postoji negde gde je vršeno topljenje nečega što je izazvalo radioaktivnost. Međutim, uspelo se u tome da se priča zataška, da se stručni akteri te priče, koji su mogli dati pouzdane dokaze, ućutkaju", kaže Ničić.

Neki od sagovornika B92 kažu da je u to vreme postavljeno pitanje vezano za misteriozne tovare koji su plovili Dunavom. Ti podaci biće jedna od narednih tema B92.