Spomen park stradanju Jevreja

Premijer Srbije Vojislav Koštunica otvorio je u Beogradu na Autokomandi Memorijalni park "Topovske šupe" na mestu gde se od avgusta do decembra 1941. godine, nalazio sabirni centar za Jevreje i Rome iz Beograda i Banata koji su odatle odvođeni na streljanje.

U Srbiji je tokom Drugog svetskog rata od 16.000 Jevreja ubijeno njih 14.500, a u Beogradu je od 12.000 Jevreja ubijeno njih 11.500.

Aleksandar Greber, Jevrejin iz Zrenjanina, seća se  kada su njegovog oca i rođake, doveli u sabirni centar ''Topovske šupe'': "Ovde su se nalazili do novembra meseca kada su u pojedinim grupama, u kamionima, odvođeni u Jajince i Jabuku. Moj otac je odveden upravo u Jabuku.Tamo su ih streljali."

Obeležavanje Dana sećanja na Holokaust

Na današnji dan 1945. godine sovjetska vojska je oslobodila koncetracioni logor Aušvic. GS UN je zato ovaj dan proglasila Danom holokausta.

Od ove godine, 27 januar, se po prvi put obeležava kao Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta. Oko šest miliona Jevreja stradalo je za vreme Drugog svetskog rata, dok je samo gasnim komorama ili zbog neljudskih uslova u logoru Aušvic je umrlo više od milion evropskih Jevreja, Roma, Poljaka, Rusa i  pripadnika drugih naroda. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Kofi Anan, je u svojoj video poruci povodom podsećanja na žrtve holokausta, rekao da genocid koji se dogodio ne sme da se zaboravi, da se tako nešto više nikad ne bi ponovilo: "Milioni Jevreja i pripadnici drugih nacija ubijeni su na najvarvarskiji način koji može da se zamisli. Mi ne smemo da zaboravimo te muškarce, žene i decu, i njihovu agoniju".

Nemački  Bundestag je povodom Medjunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, održao posebno zasedanje u spomen Jevrejima i ostalim žrtvama stradalim u nacističkom genocidu.

Prigodni skupovi održani su  i u više drugih nemačkih gradova. U samom koncentracionom logoru Aušvic, na pomenu žrtvama okupilo se dvestotinak preživelih logoraša. Kao i svake godine i na 61. godišnjicu upalili su sveće kod spomenika žrtvama logora i na grobovima 231 sovjetskog vojnika koji su poginuli prilikom oslobadjanja Aušvica.

Narasta svest o holokaustu

Istoričar Predrag Marković, kaže da se poslednjih decenija došlo do veće svesti svetske javnosti o holokaustu: "Nema te države na svetu sem Irana, koja ne priznaje strahotu holokausta. Čak se i zemlje u kojima je bio vrlo raširen antisemitizam, kao što je bila Poljska ili Hrvatska, vrlo energično se i na najvišem zvaničnom nivou izvinjavaju."

Mesić: Holokaust najveći zločin koji pamti civilizacija

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić izjavio je, povodom Medjunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, da je holokaust najveći zločin koji pamti ljudska civilizacija i da se više u čovečanstvu ne sme dogoditi.

Posle komemorativne akademije kojoj je prisustvovao u prostorijama Hrvatsko-izraelskog društva i Udruženja "Bet Israel" (Kuća Izraela), Mesić je novinarima rekao da je i kao hrvatski predsednik svojim dolaskom hteo da uputi poruku da se holokaust više ne smije dogoditi. "Ako budemo slali takvu poruku i ako mladi budu znali šta se zapravo dogodilo, a to je da su ljudi ubijani samo zato što su drukčiji, onda ćemo moći u ovoj udruženoj Evropi, za koju se zalažemo i u kojoj će biti tolerancija a rat će biti isključen, živeti u miru", rekao je Mesić.

U Hrvatskoj je do 1941. živelo oko 25.000 Jevreja, njih oko 23.000 bilo je registrovano u četrdesetak opština, a 2.000 bilo je asimilovano, rekao je na komemoraciji predsednik Jevrejske opštine Zagreb Ognjen Kraus. On je dodao da je ubijeno oko 21.000 Jevreja, a od nešto više od 11.000 zagrebačkih Jevreja preživelo ih je svega oko 3.000.

Mesić je rekao da nije zadovoljan edukacijom hrvatske mlade generacije o holokaustu, posebno zbog pojavljivanja netolerancije i nacističkih simbola medju mladima, ocenivši da bi autori školskih udžbenika koji pišu o tim dogadjajima trebalo da revidiraju ta poglavlja ili da ih pišu neki drugi autori. "Nije normalno da dečaci i devojčice od 15 ili 16 godina, pa čak i mladji, javno iskazuju podršku onim simbolima pod kojima su ubijani ljudi samo zato što su drukčiji", rekao je Mesić, izrazivši verovanje da u školama nema dovoljno znanja o tomu što se zaista dogodilo tokom holokausta, a koje je neophodno da se holokaust ne bi ponovio.