EU: Za Kosovo bolji ohridski model

U dokumentu, koji razmatraju institucije i vlade članica EU, a u koji je imala uvida agencija Beta, naglašava se da će decentralizacija biti važan sastavni deo očuvanja interesa etničkih manjina na Kosovu, ali da decentralizacija mora biti u funkciji ekonomske održivosti Kosova, kao male teritorije sa malo stanovnika, i budućeg uključivanja u strukture EU.

Zato se ukazuje na "pouke" boljeg rešenja decentralizacije vlasti Ohridskim sporazumom u Makedoniji, uz očuvanje nadležnosti centralne vlade, nego preterano složene, skupe, etnički utemeljene državne strukture u Bosni.

Kosovski Srbi, ističe se, "imaju legitiman interes" da održe privilegovane odnose s Beogradom, a u sklopu rešavanja statusa Kosova se mora imati u vidu ono što je predmet njihove zabrinutosti na ekonomskom, kulturnom i bezbednosnom polju.

Međutim, predlog Beograda o srpskom entitetu s opštinama gde je većinsko srpsko stanovništvo, može dovesti do stvaranja "mreže srpskih enklava na Kosovu, sa slabom povezanošću s Prištinom, ali jakim (funkcionalnim i finansijskim) vezama s Beogradom".

Analitičari u EU su skloni da zaključe da bi predloženi srpski entitet u nekim segmentima doveo do uspostavljanja mreže srpskih opština kao "teritorijalnog produžetka Republike Srbije". To bi "podrilo" delovanje vlasti Kosova i bilo težak ekonomski teret za budući razvoj. A, "ukoliko bi opštine sa srpskom većinom uspostavile pravno nedovoljno jasnu zonu između Kosova i Srbije, domaći i strani investitori bi ih izbegavali i njihove privrede se ne bi razvijale".

Otud se i ukazuje da su, iako je sprovedena decentralizacija, u Makedoniji ovlašćenja centralne vlasti ostala bitno snažna i omogućavaju proces uključivanja te zemlje u strukture EU.

Dok u Bosni slabo ustrojstvo centralne vlasti, zbog "etnički" utemeljenih državnih institucija i prava na veto u ime "vitalnih interesa", ne omogućava neposrednu zastupljenost građana i "sledi jugoslovensku tradiciju, ali nije u skladu s modernom evropskom praksom". To strukturu vlasti u Bosni čini veoma slabom i koči reforme i sposobnost države da se pridruži EU.

Decentralizacijom ka EU

Cilj te nezvanične analize je razmatranje prevashodno ekonomske i budžetske održivosti Kosova.

Cilj decentralizacije, kako se kaže, mora biti deo sveopštih napora da se ostvari evropska perspektiva Kosova i uključenje u "unutrašnje tržište Evropske unije". A to znači da i rešenjem statusa Kosova mora da se izbegne stvaranje ustrojstva ili sistema "koji može biti politički privlačan, ali bi ekonomski bio neodrživ".

U "non-pejperu", nezvaničnom dokumentu EU, kaže se da su "potpuno sučeljeni stavovi" u predlozima kosovskih Albanca i srpske strane, ali da su "većinu područja decentralizacije koje su naveli kosovski Albanci pomenuli ili ih nisu osporili ni Srbi". Navedena je i opaska da "postoji opasnost da primena nekih delova predloga kosovskih Albanca može voditi do neodrživih sistema".

Analitičari EU kažu da su "razmimoilažanja" vidljiva, pre svega, kad je u pitanju predlog srpske strane da opštine imaju sudsku vlast i policiju, dok albanska strana nudi "realniji" stav da sudstvo bude "jednoobrazno i nezavisno", a policija da ima "ujedinjenu komandnu strukturu", mada bi opštine imale "svoju reč" u izboru šefova lokalnih policija. Neke opštine bi bile previše male da bi imale sopstvene sudove i policiju, a "izbor u opštinskim skupštinama bi povećao i opasnost za korupciju i upletenost u lokalnu mafiju".

U dokumentu se ocenjuje da "nije sprovodiv" ni srpski predlog o opštinskoj nadležnosti za socijalno i penziono osiguranje, isto kao i stav o "finansijskoj autonomiji".

Pored ostalog se kaže da srpski zahtev da opštine "upravljaju svojom imovinom" i rukovode privatizacijom mora biti uzet u obzir jer odražava zabrinutost da postojeće opštine nameravaju da prodaju imovinu kosovskih Srba u prelaznom razdoblju. Takođe se ukazuje na neodrživost i prevelike troškove potpuno dvojnog sistema upotrebe jezika i obrazovanja, isto kao i za na opštinski nivo spuštena rešenja na uslužnom i sektoru ekologije.

A za srpski predlog o kulturnoj autonomiji i specijalnim vezama sa Srbijom se navodi da bi "Srbi bili obrazovani kao stranci u sopstvenoj zemlji" i bili "nesposobni da učestvuju u ekonomskom i kulturnom životu izvan svojih enklava. To liči na recept za nezaposlenost i emigraciju". Zato se predlaže mahom integrisan školski sistem uz delimično učenje oba jezika.