Odloženo izjašnjavanje zbog aviona

Poslanici Skupštine SCG nisu se danas izjasnili o sporazumu izmedju državne zajednice i NATO o tranzitnim aranžamnima za podršku mirovnim operacijama. Razlog za odlaganje jeste to što je isteklo radno vreme skupštine, a naredno zasedanje zakazali su za sledeći petak. Prema poslovniku, skupština radi do 19 časova, a poslanici ukoliko žele da produže rad moraju da glasaju.

Na inicijativu predsednika skupštine Zorana Šamija većina poslanika iz Srbije se izjasnila za to da skupština nastavi rad, ali je poslanik SDP-a iz Crne Gore Borislav Banović rekao da poslanici iz Crne Gore "generalno nisu protiv nastavka sednice ali nisu u mogućnosti da produže rad jer neki od njih moraju večeras da se vrate za Crnu Goru jer imaju rezervisane avionske karte".

Tokom današnje rasprave, poslanik Demokratske stranke Srbije u Skupštini SCG Milorad Todorović kazao je da će ta stranka podržati Sporazum o tranzitu NATO-trupa kroz SCG, ali da ne misli da će posle ratifikacije sporazuma, NATO bolje da brani Srbe na Kosovu.

"Ako NATO to nije mogao da uradi sa 47.000 vojnika, ne znam kako bi to mogao sa uradi time što ima slobodan prolaz kroz Srbiju", rekao je novinarima u Skupštini SCG Todorović, koji je i potpredsednik Koordinacionog centra za KiM.

Poslanik crnogorske Demokratske partije socijalista Igor Lukšić rekao je da će ta partija takođe podržati sporazum, ocenjujući da je sporazum čisto tehničko pitanje. "Ako smo za evroatlantske integracije, onda je jedan od preduslova da sarađujemo po svim pitanjima", rekao je on.

U SPO-u se nadaju da će Sporazum biti ratifikovan i da će to biti jedna od prvih tema oko koje će zajednički jezik naći demokratski orijentisane stranke na vlasti i opozicioni DS. Iako su koalicioni partneri SPO, pre svega iz DSS-a, kritikovali lidera stranke Vuka Draškovića zbog potpisivanja tog sporazuma, Vlajko Senić iz SPO-a kaže da je uveren da će poslanici iz demokratski orijentisanih stranaka nastaviti putem evroatlantskih integracija.

"Sada svaka stranka u Srbiji mora na delu da pokaže da li je orijentisana za Srbiju budućnosti ili za Srbiju prošlosti. SPO je apsolutno siguiran da će i DSS i G17 plus glasati onako kako su uvek glasali kada su bile kritične situacije i onako kako su obećali biračima tokom predizborne kampanje, dakle za Sporazum", kaže on.

Zoran Anđelković iz SPS-a kaže da ta stranka neće glasati za Sporazum jer je on urađen kao tajna večera, bez učešća javnosti i parlamentarnih partija. "Najsporniji je način na koji se došlo do sporazuma, ali i uopšte, kada je reč o statusu NATO-a na ovim prostorima, SPS ima jasan stav, da se o poziciji NATO na našim prostorima, odnosno pridruživanju Srbije NATO-u, moraju izjasniti građani na referendumu", kaže on.

Drašković: Povoljan trenutak

Ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković izjavio je da usvajanje sporazuma o tranzitu NATO-trupa nije neposredan uslov za pristupanje Partnerstvu za mir, ali je uslov za potpisivanje SOFA sporazuma, koji jeste uslov za članstvo u Partnerstvu za mir.

Obrazlažući razloge za potpisivanje sporazuma, Drašković je u Skupštini SCG rekao da se tim sporazumom van snage stavljaju neuređene odbredbe iz Rezolucije 1244 SB UN i Kumanovskog sporazuma, koje se odnose na kretanje snaga NATO-a. Novim sporazumom SCG se stavlja u partnerski odnos sa Alijansom, rekao je Drašković. Prema njegovim rečima, sličan sporazum treba potpisati i sa Euforom - međunarodnim snagama u BiH.

Drašković je rekao da je sada povoljan trenutak za  potpisivanje sporazuma sa NATO-om, jer u procesu  pregovora o budućem statusu Kosova SCG stavlja u partnerski odnos sa međunarodnom zajednicom, dok se albanska strana u poslednje vreme prema međunarodnoj administraciji postavlja neprijateljski: "Šta će misliti ljudi u Štrpcu, u Gračanici, u Dečanima? Hoće li se osećati srećnim što nemaju nikakvu zaštitu jer je parlament glasao protiv toga da trupe NATO-pakta intervenišu i spreče najavljeno nasilje nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji?", pita Drašković.

Ministar je uveren da će, ukoliko sporazum bude ratifikovan, "odmah po otklanjanju haške prepreke", SCG već naredne sedmice biti primljena u Partnerstvo za mir.

Među kritikama koje su iznošene u prilog neprihvatanja sporazuma jesu i one koje se tiču naknade učinjenih troškova tokom tranzita snaga NATO-a, ali i imuniteta koji uživaju.

Ambasador SCG u NATO-u Branislav Milinković kaže da će vojne snage Severnoatlanskog pakta usluge ipak plaćati: "Usluge koje NATO bude tražio i dobio, kao što su upotreba vode, struje i određene popravke, zaista će biti i naplaćene i ta cena će biti tržišna. Druge dileme se odnosile na imunitet, ali ovde se radi o funkcionalnom imunitetu, što znači da personal NATO-a ima imunitet samo da obavi tranzit."

Šta sadrži sporazum

Sporazum su 18. jula u Beogradu potpisali ministar inostranih poslova SCG Vuk Drašković i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer. Sporazum, koji je izazvao oštre reakcije pojedinih stranaka, ali i ministarstava Srbije i državne zajednice, jedina je tačka dnevnog reda.

Savet ministara je posle sednice održane u utorak zatražio da se sporazum o kopnenim linijama komunikacije NATO-trupa kroz Srbiju i Crnu Goru razmatra po hitnom postupku.

Sporazum, inače, omogućuje snagama NATO-a da sa pratećom opremom kroz SCG prolaze bez naknade, ali će državna zajednica moći da naplati po "najnižoj ceni" izvesne usluge, koje NATO bude smatrao potrebnim.

Vlasti u SCG bile bi obaveštene o načinima transporta NATO snaga, a ruta bi bila projektovana u dogovoru sa Beogradom, međutim, Alijansa nema obavezu da dostavlja spisak inventara ili rutinsku carinsku dokumentaciju o osoblju i opremi koji prolazi preko teritorije SCG.

NATO ne zahteva da bude izuzet od plaćanja "razumnih cena" za tražene i pružene usluge, ali se neće dozvoliti ometanje tranzita usled pregovora o plaćanju takvih usluga.

Za eventualnu štetu prilikom tranzita, osoblje NATO neće odgovarati pred domaćim sudovima jer uživa imunitet, i isključivo podleže pravnoj nadležnosti svojih nacionalnih elemenata u pogledu krivičnih ili disciplinskih mera koje eventualno počine u SCG.

Po završetku ove sednice, poslanici bi trebali da nastave sednicu koja je prekinuta u subotu 22. oktobra zbog nedostatka kvoruma, a na kojoj je sledeća tačka dnevnog reda zakon o zamrzavanju imovine haškim optuženicima.