SAD: Delimične sankcije Beogradu

Kako je na konferenciji za novinare rekao ambasador SAD u SCG Majkl Polt, to je direktna posledica nesaradnje Vlade Srbije s Haškim tribunalom. Biće povučeni savetnici iz ministarstava, a odluka će uticati i na pomoć reformama poreskog i ekonomskog sistema. Zaustavljena je i sva pomoć "Jatu", uključujući mogućnost direktnih letova za SAD. SAD, s druge strane, pojačavaju pomoć narodu.

Ove godine Sjedinjene Države zadržaće 10 miliona dolara pomoći namenjene Srbiji, pored još 29 miliona dolara koji su već zadržani za 2004. i 2005. godinu ranijom odlukom američkog Kongresa. "Bićemo primorani da iz ministarstava povučemo savetnike za tehnička pitanja. Smanjenje pomoći uticaće i na podršku poreskoj reformi, pristup Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, na politiku ekonomske reforme, koja je trebalo da privuče više stranih investitora i na zaustavljanje pomoći 'Jatu', a naročito mogućnosti da 'Jat' leti direktno za SAD. Zbog smanjenja pomoći neke naše američke kolege i njihove porodice biće zamoljene da napuste Srbiju i vrate se u SAD. Na žalost, sve to može imati negativan uticaj na poverenje međunarodnih investitora", rekao je Polt.

Ambasador SAD kaže da odluka o zamrzavanju pomoći SAD vrlo brzo može biti promenjena ako Vlada Srbije potpuno i bezuslovno ispuni sve obaveze i uhapsi sve optužene za ratne zločine i preda ih Haškom tribunalu. "Ne može biti pojedinačne ili delimične saradnje, potrebna je potpuna saradnja svih optuženih", rekao je Polt. Administracija SAD, rekao je on, veruje da je Ratko Mladić u Srbiji, a na vlastima Srbije je da ga lociraju i izruče Tribunalu.

Majkl Polt je rekao da će i pored te odluke biti povećana pomoć narodu Srbije koji je, kako je rekao, dovoljno propatio. "Nećemo prekidati nijedan program direktne pomoći narodu. Srpski narod je dovoljno propatio i nastavićemo da fokusiramo svoju pomoć tamo gde je ona potrebna. Podržaćemo narod, ekonomski razvoj zemlje i bolju budućnost za stanovništvo. Želimo da se pridružimo narodu Srbije i pozivamo Vladu da uradi ono što se traži da zemlju uvede u evroatlantsko društvo nacija, gde je Srbiji i Crnoj Gori i mesto", rekao je Polt.

SAD će obezbediti više kredita za preduzetništvo i za stvaranje novih radnih mesta i više pomoći za nevladine organizacije, demokratske programe i reforme na opštinskim nivoima. Tako će biti odobreno četiri milona dolara za privatno preduzetništvo, 31 milion za nova radna mesta i razvoj ekonomije, pet miliona za poboljšanje vladavine zakona i tri milona za procese za organizovan kriminal i ratne zločine. Biće obezbeđeno i dva milona za mlade kojima će biti omogućeno da studiraju u SAD, a pružanje pomoći nezavisnom novinarstvu i medijima će biti nastavljeno.

Stejt dipartment: Ništa bez Haga

Stejt department je prethodno saopštio da je pomoć Beogradu suspendovana. "U skladu sa odredbama zakona o pomoći inostranstvu za 2005, uskraćuje se finansijska pomoć Vladi Srbije posle 31. maja 2005. ako državni sekretar SAD ne utvrdi da je SCG preuzela korake u saradnji s Haškim tribunalom. Ti koraci uključuju omogućavanje rada istražilaca, uvid u dokumenta, predaju i prebacivanje optuženih ili pomoć u njihovom hapšenju i sve napore za hapšenje i izručenje Ratka Mladića”, saopštio je Stejt dipartment.

U saopštenju koje je potpisao portparol Stejt deparmenta Ričard Baučer navodi se da je u martu 2004. državni sekretar SAD Kolin Pauel odbio da potvrdi Kongresu da SCG sarađuje s Haškim tribunalom, što je rezultiralo izostankom značajnog dela pomoći SAD posle 31. marta 2004. “Od odluke državnog sekretara prošlog marta nije došlo do poboljšanja u saradnji SCG s Tribunalom. U skladu s njegovim prethodnim zaključcima i u svetlu nastavka nesaradnje, Pauel je odlučio da ne odobri 10 miliona dolara pomoći Srbiji za fiskalnu 2005. Ta suma je pridodata sumi od 16 miliona dolara, koja je zadržana iz budžeta za pomoć inostranstvu za 2004. Razmatramo alternativne načine da upotrebimo ta sredstva u skladu s ciljevima svoje politike” kaže se u saopštenju.

Vlada: Ispunjavamo i nastavićemo da ispunjavamo sve obaveze

Vlada: Mi saraðujemo

Vlada Srbije je saopštila da je iznenađena odlukom Stejt departmenta, navodeći da nikada nije vezivala dobijanje pomoći i ispunjavanje svojih međunarodnih obaveza.

Odluka američke administracije predstavlja korak koji teško doprinosi unapređenju demokratskih procesa i nastavku ekonomskih reformi u Srbiji, saoptila je Vlada Srbije. Vlada je, kako se navodi u saopštenju, svesna odgovornosti prema svojim građanima i svojih obaveza prema međunarodnoj zajednici, ali ispunjavanje tih obaveza nikada nije povezivala sa dobijanjem međunarodne pomoći.

Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus, smatra da odluka Vašingtona ima više politički, nego ekonomski karakter. Kako su agenciji Beta rekli iz Labusovog kabineta, on smatra da saradnja sa tribunalom predstavlja našu obavezu, od koje zavisi dalji proces pridruživanja Evropskoj uniji. Labus je istakao da je Evropska unija "strateški i politički prioritet".

Podsetimo, Vlada Srbije je do danas neprestano ponavljala da sarađuje s Haškim tribunalom, iako i dalje odbija da uhapsi i Hagu izruči četiri generala vojske i policije, optužena pre više od godinu dana. Prema izjavama zvaničnika, u toku su razgovori i pregovori o predajama optuženih, a premijer i ministri u Vladi Srbije često daju izjave o tome kako očekuju skore predaje haških optuženika.

Ekonomsko-politički analitičar Miroslav Prokopijević, za B92 kaže nije reš samo o gubitku 10 miliona dolara. "Reč je o povlačenju nekolicine programa, o nemogućnosti 'Jata' da leti i to je najava promene podrške, koja umesto Vladi, ide civilnom sektoru. To je jedna kompletna najava promene politike, gde se i u narednim koracima može, sasvim sigurno, očekivati glasanje Amerike protiv interesa Srbije u MMF-u i Svetskoj banci. Ne zaboravite da će posle ovakvog oglašavanja Amerike, doći i oglašavanje Evrospke unije, koje će sigurno biti mekše, ali na istom kursu promene raspoloženja."

Tadić: "Mere Vlade SAD odraziće se na građane Srbije"

Sa druge strane, predsedništvo Srbije i ministarstvo spoljnih poslova nisu zatečeni odlukom Vašingtona, jer, kako su saopštili, na to su upozoravali mesecima.

Predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je od Vlade Srbije da "izađe sa jasnim planom za hitno rešavanje problema nesaradnje sa Haškim tribunalom". "Najnovije mere Vlade SAD odraziće se na građane Srbije pre svega na budžetske korisnike i zato zahtevam od Vlade Srbije, koja je tvrdila da posledica nesaradnje neće biti, da hitnim merama spreči dalju međunarodnu izolaciju, ekonomsko propadanje zemlje i siromašenje građana", navodi se u saopštenju kabineta predsednika Srbije.

Ministar spoljnih poslova Vuk Drašković saopštio je da je odluka Stejt departmenta posledica nesprovođenja dogovorene politike i da nije neočekivana. "Nedopustivo je da naši parlamenti i vlade usvoje kao državni i nacionalni prioritet punu saradnju sa Haškim tribunalom, a zatim se ta politika opstruira zaštitom haških optuženika. Istovremeno oni koji ne sprovode utvrdjenu politiku sebe nazivaju patriotama, a one koji je sprovode etiketiraju kao izdajnike", naveo je Drašković.

Odluka Vašingtona nije iznenadila ni savetnika predesdnika Srbije Jovana Simića. On je gostujuću u emisiji Proces na TV B92 naveo da je predsednik na to upozoravao mesecima i da odluka Stejt departmenta pokazuje da je međunarodna zajednica rešila da pokaže Srbiji da nepostoji alternativa saradnji sa tribunalom. Simić je ocenio da je ovo samo početak i da će nesaradnja sa Hagom imati mnogo više posledica. "Nesaradnja Srbije će se definitivno odraziti na situaciju u Republici Srpskoj, to je i uvod u još jedno, po nas mnogo značajnije pitanje, pitanje rešavanja pitanja Kosova. Nažalost, Vlada niti ima smisla, niti osećaja i takvim postupcima Vlade došli smo u situaciju da smo na neki način pod sankcijama", kaže Simić.

Bivši ministar finansija Srbije Božidar Đelić ocenio je u da je suspenzija američke pomoći "stara, poznata priča" i istakao da je i najnovija odluka dokaz da odnosi Srbije i SAD-a "nisu dobri kao što se tvrdi".

Funkcioner Socijalističke partije Srbije Žarko Obradović ocenio je da suspenzija američke pomoći Srbiji predstavlja "nastavak politike pritisaka". Obradović je rekao da SAD primenjuje aršine "koji nisu utemeljeni i služe da održe stalni pritisak na Srbiju". On je prognozirao da će se pritisci nastaviti dokle god Haški tribunal ne bude završio sa radom.

Server: Odluka odraz frustracije američke vlade

Najnovija odluka o suspenziji američke pomoći  je odraz nezadovoljstva i frustracije američke vlade, kao i želja da se što pre i što jasnije predoči Beogradu da nesaradnja sa Haškim tribunalom neće biti tolerisana, izjavio je za Glas Amerike Danijel Server, direktor Balkanske inicijative Instituta za mir u Vašingtonu. 

Međutim, prema njegovim rečima, Beograd je izgleda odlučio da očuva bezbednosne strukture iz Miloševićevog vremena. “Lično smatram da su vlasti donele odluku da ne sarađuju sa Haškim tribunalom. Da postoji želja za saradnjom verujem da bi vlasti to mogle da pokažu izručenjem optuženika manjeg ranga, kojih ima u priličnom broju” rekao je Server. Najnovija odluka Vašingtona, inače, ne predstavlja promenu u američkoj politici, a uslovi za sertifikaciju se ne menjaju od 1996, kaže Danijel Server.

Server takođe, izražava bojazan da odluka o nesaradnji s Hagom, nagoveštava i promenu politike beogradskih vlasti prema Kosovu. “Iskreno rečeno, smatram da se Beograd kreće ka ispoljavanju sile na Kosovu i iskoristiće prvu priliku, odnosno prvi loš postupak Albanaca, da krene i ubaci svoje snage u severni deo Kosova. Mislim da to postaje sve jasnije. Nema nikoga ko je skoro bio u Beogradu, a da nije stekao utisak da to imaju na umu. Ukoliko Amerikanci i Evropljani ne preduzmu energične korake, bojim se da predstoji novi pokušaj nasilnog rešavanja situacije na Kosovu.  Plašim se da i u Beogradu i Prištini stvari naginju u tom pravcu” izjavio je za srpski servis Glasa Amerike, Danijel Server.