Čemu sve služi civilno služenje

Nevladina organizacija Mreža mirovne politike optužila je smederevsku fabriku, ali rukovodstvo te fabrike odbacuje optužbe. Vojnici na civilnom služenju vojnog roka jeftina su radna snaga, plaćena 375 dinara mesečno, navela je Mreža mirovne politike i zatražila da reaguju Ministarstvo odbrane i nadležne institucije.

Generalni direktor fabrike "Milan Blagojević" Slobodan Perišić rekao je agenciji Beta da je fabrici, posebno u punoj sezoni, lakše bez vojnika na civilnom služenju, te da je poslovodstvo samo udovoljilo molbi Ministarstva odbrane da primi koliko može vojnika.

Prema njegovim rečima, 7. septembra došlo je u fabriku 29 civila na služenje vojnog roka, ali ih na posao "dolazi jedva 17" i to neredovno.

Perišić je naveo da se jednog dana poslovođi javio samo jedan od 29 vojnika, koliko ih je zavedeno da služe vojni rok u toj fabrici. "Nekolicina tih vojnika vrši pritisak na Vojni odsek i medije, ali mi nemamo ni banju ni bolnicu niti mesta u kancelarijama da ih uposlimo" rekao je Perišić.

On je istakao da će vojnici u zimskom periodu, što je za fabriku mrtva sezona, moći da rade na računarima, ako su za to obučeni, a da sada, "zdravi i pravi", ne mogu da dobiju lakši posao od brisanja prašine sa šporeta i delova koji se u njih ugrađuju ili prebacivanja delova iz korpe u korpu. Na takvim mestima rade devojke i nema nikakve opasnosti po zdravlje radnika, naveo je Perišić, dodajući da vojnici mogu da odu ako žele i ako se Ministarstvo odbrane sa tim složi.

Generalni direktor fabrike "Milan Blagojević" objasnio je da vojnici nisu u radnom odnosu u toj fabrici i da dobijaju 375 dinara, što su vojničke mesečne prinadležnosti. On je dodao da vojnici nemaju topli obrok i plaćen prevoz zato što nisu u radnom odnosu, ali da poslovodstvo ima dobru volju da im to izdejstvuje. "Vojnicima je odmah rečeno da neće moći, kao što su nameravali, da na posao dođu na sat ili dva i potom odu u kafić", rekao je Perišić.

Mreža mirovne politike navela je da je ta fabrika na spisku organizacija i ustanova u kojima je moguće civilno služenje vojnog roka, kao preduzeće za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida. To joj, međutim, prema navodima te organizacije, ne daje pravo da civilne obveznike angažuje na delatnostima koji joj donose profit, posebno jer je reč o akcionarskom društvu, a ne instituciji od državnog značaja.

Prema Uredbi o vršenju vojne obaveze, regruti koji žele da civilno služe vojsku, upućuju se u zdravstvene, opšte spasilačke organizacije, organizacije za rehabilitaciju invalida i druge organizacije i ustanove koje se bave delatnošću od opšteg interesa i koje se finansiraju iz budžeta. Njih određuje ministar odbrane, po pravilu u mestu prebivališta regruta.

Ugovorom Ministarstva odbrane i organizacije, odnosno ustanove određene za civilno služenje vojnog roka, uređuju se međusobna prava i obaveze u odnosu na vojnike koji vojni rok služe u civilnoj službi i toj organizaciji, odnosno ustanovi, prediđeno je Uredbom. Prema Uredbi, organizacija ili ustanova za civilno služenje vojnog roka refundira Ministarstvu odbrane troškove primanja vojnika.

Civilno na univerzitetu

Kancelarija za razvoj civilne službe na Univerzitetu u Beogradu biće otvorena u ponedeljak na Filozofskom fakultetu.

Od 1. septembra oko 200 akademaca počelo je civilno da služi vojsku u 36 ustanova Univerziteta u Beogradu, a planirano je da vojnici uđu i u samu zgradu Rektorata. Vojnici su uglavnom raspoređeni u bibliotekama, računarskim učionicama i administraciji, prenosi Glas javnosti.

Univerzitet u Beogradu pokrenuo je akciju da se evidentira broj studenata sa hendikepom na svim fakultetima, kako bi svakom od njih studenti na civilnom služenju vojnog roka pružili personalnu pomoć na fakulteti i u nastavi.