Šešelj: Striktno po konvencijama...

Šešelj, koji je i sam optužen pred Haškim tribunalom za ratne zločine, potvrdio je danas da je njegova Srpska radikalna stranka 1991. godine slala dobrovoljce na ratište u Hrvatskoj, ali da su oni bili u sastavu JNA, negirajući pri tom da su oni činili zločine nad civilima.

Šešelj je izjavio da su dobrovoljci iz njegove partije bili "među najdisciplinovanijima i najhrabrijima", a da su pojedinci koji bi se ponašali nezakonito bili kažnjavani i isključivani iz SRS. "Dobrovoljci SRS su bili su vojnici JNA. Nikakve razlike između dobrovoljaca i redovnih vojnika nije bilo", rekao je Šešelj, naglašavajući da je to bilo u skladu s tadašnjim zakonima.

On je posvedočio da je SRS dobrovoljce slala na zahtev visokih oficira JNA, koja je imala problema sa mobilizacijom, a na pitanje sudije Ijena Bonomija koliko je dobrovoljaca SRS uputila na ratište, svedok je odgovorio: "Mi smo iz propagandnih razloga govorili o 30.000 dobrovoljaca, a u stvari bilo ih 10.000." Šešelj je rekao i da su ti dobrovoljci bili upućivani u "sabirni centar u Bubanj Potoku" i da je njihov raspored po jedinicama određivao Generalštab JNA. "Pre odlaska, ja sam im držao političke govore, govorio da se bore viteški, kako da se odnose prema zarobljenicima, ženama, deci... Oni su striktno dobijali instrukcije da se ponašaju u skladu sa Ženevskim konvencijama", kazao je lider SRS.

Na pitanje Miloševića da li je politički vrh Srbije tada imao ikakav uticaj na JNA, Šešelj je odgovorio negativno, rekavši da je vojska bila u nadležnosti Savezne vlade "Hrvata Anta Markovića". Šešelj je naznačio da su njegovi dobrovoljci učestvovali u borbama za Vukovar u jesen 1991. godine "u sastavu Prve gardijske brigade JNA", odnosno u jedinici lokalne teritorijalne odbrane "Leva supoderica" pod komandom Milana Lančužanina zvanog Kameni.

Podsećamo, Lančužaninu i drugim pripadnicima "Leve supoderice" se trenutno sudi pred Okružnim sudom u Beogradu po optužbi koja ih tereti za streljanje više od 200 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara, u novembru 1991. godine.

Lider radikala je potvrdio i da su dobrovoljci SRS avionima slani u zapadnu Slavoniju gde su ratovali u sastavu TO kojom je, kako je rekao, komandovao Milan Trbojević, aktivni oficir JNA. Šešelj je naveo da su dobrovoljci SRS učestvovali u sukobu sa hrvatskom policijom u Borovu Selu u maju 1991. godine kojim je započeo rat u Hrvatskoj. On je tvrdio da su hrvatski policajci i plaćenici došli autobusima u selo i "otvorili vatru čim su izašli iz autobusa", a da su njegovi ljudi zatim uzvratili paljbu i ubili 30 napadača. "Hrvati su priznali samo 15 ubijenih, ostali su bili Kurdi kod kojih su nadjene stare novčanice iz doba Nezavisne Države Hrvatske i Hitlerove rajhsmarke", kazao je Šešelj.

Na Miloševićevu sugestiju, svedok je tvrdio da su paravojne formacije u Srbiji tada formirale druge opozicione stranke predvođene Srpskim pokretom obnove Vuka Draškovića, odnosno da je Drašković formirao paravojnu organizaciju "Srpska garda".

Šešelj je rekaso i da je Demokratska stranka bila "pod rukovodstvom Zorana Đinđića duboko kriminalizovana organizacija. Đinđić se povezao s mafijom i pokušao da je stavi pod svoju kontrolu, ali je ona njega kontrolisala, što se pokazalo i time što ga je likvidirala", kazao je lider radikala i dodao da niko na srpskoj političkoj sceni nije bio bliži s Radovanom Karadžićem od Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice. Šešelj je zatim rekao da DS nije imala unutrašnje sposobnosti da formira paravojne jedinice, da je struktura njihove stranke mlitava, "kao ovaj njihov Boris Tadić, a Zoran Đinđić je Ljubišu Savića 'Mauzera' postavio za predsednika DS za Republiku Srpsku i Savić je bio na čelu bande pljačkaša i istakao se u progonu muslimanskog stanovništva".

"Ko je Vuk Drašković", pitao je Milošević Šešelja.

"On je osnovao 'Srpsku gardu' u leto 1990. godine a njen smisao su bio pripreme za unutrašnuje obračune u Srbiji koje je on priželjkivao i podsticao, a firma je bila zaštita interesa srpskog naroda. Ta garda je bila po svemu paravojna organizacija i nelegalna po našim zakonima, ali su vlasti u odnosu na Draškovića bile blage. Nikad nije odgovarao jer je vlast verovatno bila suviše slaba da ga goni, a on je predstavljao sve veću opasnost otkako se povezao sa američkim ambasadorom u Beogradu Vorenom Cimermanom", odgovorio je svedok.

Po njegovoj oceni "od 9. marta 1991. pa nadalje, Drašković nikad nije napuštao opciju nasilnog preuzimanja vlasti, dok je "Srpska garda" korisćena u političke svrhe pre svega u Beogradu i to celo leto 1991. godine. "Ne mogu za celu srpsku gardu da kažem da je pljačkaška jer su se neki pripadnici istakli u borbama, ali je njihovo rukovodstvo bilo potpuno kriminalno. Draškovićevi poslanici u Skupštini Srbije neprekidno su insistirali da se Srpska garda proglasi državnom vojskom. Drašković je bio političar opozicije sve do 1998. godine kada je ušao u saveznu vladu", rekao je Šešelj. "Srpsku gardu" činilu su, po njegovim rečima, najčešće najopasniji kriminalci iz beogradskog podzemlja, trgovci drogom provalnici, ucenjivači, pljačkaši...

Svedok je, na Miloševićev zahtev, citirao nekoliko tekstova Vuka Draškovića iz "Srpske reči" tvrdeći da je reč o čisto ratnohuškačkim tekstovima u kojima neke od navoda ni on , "kao osvedočeni srpski nacionalista ne bi rekao".

Za Draškoivića, Šešelj je dodao da je "bio je disident iz ranijeg komunističkog poerioda i jedan je od istaknutih opozicionih lidera u Srbiji koji je povremeno dolazio na vlast, a bio je u koaliciji s Miloševićevom partijom dok je sad u koaliciji sa partijama prozapadne organizacije, i u oba slučaja bio je ministar inostranih poslova.

Šešelj je odbacio navod da je Željko Ražnatović "Arkan" bio pod kontrolom MUP Srbije niti Miloševićevom kontrolom već je, kako je rekao, bio pod kontrolom saveznog MUP.

Da li je SRS bila jedina opoziciona partija koja striktno držala zakona kada je formirala dobrovoljačke jedinice", pitao je Milošević, a svedok odgovorio potvrdno. "Ja nisam nimao nikakve komande nad svojim dobrovoljcima, ali sam im skretao pažnju kako da se na bojištu ponašaju u pogledu morala i ratnog prava", dodao je on.

Za Srebrenicu kriva francuska obaveštajna služba

Vojislav Šešelj je izneo tvrdnju i da je zločin u Srebrenici 1995. godine počinio Deseti diverzantski odred VRS.

Za taj odred Šešelj je rekao da je bila plaćenička paravojna formacija francuske obaveštajne službe pod komandom Milorada Pelemisa i Jugoslava - Dominika Petrušića.

Šešelj je u sudnici ispričao da je bivša, Miloševićeva vlast 1999. godine pokrenula postupak protiv pripadnika te jedinice, između ostalog i zbog učešća u srebreničkom zločinu, ali da je, posle 5. oktobra, nova vlast oslobodila osumnjičene:"Ne može da opstane ta tvrdnja, a ja sam svedok i učesnik u tome da su se vlasti Srbije i Jugoslavije iz petnih žila trudile da taj zločin što efikasnije raskrinkaju, da saznaju imena svih izvršilaca i sve ono što je nama bilo dostupno u vezi krivičnog gonjenja, da bude procesuirano. Mi smo smatrali da je to naša i pravna i politička i moralna obaveza, a prozapadne političke partije su još pre puštanja i promene vlasti ismevale naše javno saopštene stavove ko je kriv za događaje u Srebrenici i šta se tamo dešavalo. Ismevali su da smo izmislili tu grupu Pauk, a onda su ih odmah sve pustili bez procesuiranja iz zatvora".