Koliko vrede priznanje i pokajanje?

Deronjić, bivši nastavnik književnosti i predsednik Kriznog štaba u opštini Bratunac, u dogovoru sa Tužilaštvom priznao je, u septembru 2003. godine, krivicu za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi. On je prihvatio odgovornost za napad na selo Glogova, 8. maja 1992. godine, kada je to selo uništeno, a u njemu ubijeno 60 Muslimana.

Sudsko veće osudilo ga je na 10 godina zatvora, što je visina kazne koju je predložio tužilac.

Odbrana, koja je predlagala da Deronjiću bude izrečena zatvorska kazna do šest godina, smatra da je izrečena kazna previsoka. Tokom rasprave u žalbenom postupku Deronjićev branilac Slobodan Cvijetić rekao je da je prvostepeno veće pogrešilo prilikom odlučivanja o težini krivice optuženog odnosno da je u razmatranje uzelo i dokaze koji se nisu nalazili u optužnici, sporazumu o priznanju krivice i pregledu činjenica navedenih uz taj sporazum.

Deronjić i njegovi branioci ne spore da je on priznao da je 8. maja izdao naredbu da se izvrši napad na selo Glogova, ali osporavaju zaključak sudskog veća da je Deronjić učestvovao u izradi plana da se u tom selu ubiju civili. Deronjić negira da je ikada izdao takvu naredbu, kaže da nije bio prisutan kada su se ona dogodila kao i da je za ubistva saznao mnogo kasnije.

Govoreći o Deronjiću branilac je rekao da je reč o čoveku koji je prihvatio krivicu kao i saradnju sa Tužilaštvom i koji je pristao da svedoči, u procesima koji se vode protiv drugih optuženika (Slobodana Miloševića, Momčila Krajišnika, Vidoja Blagojevića i Dragana Jokića kao i u žalbenom postupku u slučaju Radislava Krstića). Zaista, iako je priznao krivicu samo za zločin u Glogovi, Miroslav Deronjić bio je dragocen svedok haškog tužilaštva u pokušajima rekonstrukcije događaja u Srebrenici iz 1995. godine.

U izjavama Tužilaštvu, Deronjić je potvrđivao navode o postojanju plana da se u Srebrenici izvrši zločin nad Muslimanima. Potvrđujući da je reč o planu političkog i vojnog vrha Republike Srpske Deronjić je govorio i o prisustvu Crvenih beretki u Bratuncu i okolini u julu 1995. godine, a tvrdio je da je 9. jula na Palama video i Jovicu Stanišića, tadašnjeg šefa DB-a Srbije.

Po oceni branioca Cvijetića upravo na razgovoru sa Deronjićem u pritvoru u Hagu Komisija Vlade RS bazirala je izveštaj o zločinu u Srebrenici.

Zbog svega toga, smatra odbrana, konačna kazna koja će biti izrečena Deronjiću trebalo bi da u većoj meri pomogne "procesu njegove rehabilitacije i resocijalizacije", a da u manjoj meri bude odmazda kako, po mišljenju branioca, ona sada izgleda.

Iako je su Odbrana i Tužilaštvo radili zajedno na priznanju krivice, Tužilaštvo u potpunosti podržava odluku prvostepenog veća da Deronjića osudi na deset godina zatvora.

Žalbenom veću, kojim predsedava sudija Teodor Meron, obratio se i Deronjić. On je rekao da ne može da prihvati navode iz presude da je planirao i naredio ubistvo civila. "Ne želim da dovedem u sumnju navode iz priznanja krivice, ali između konstatcije da sam mogao da predvidim šta će se dogoditi i tvrdnje da sam želio da se to dogodi ne može se staviti znak jednakosti", rekao je Deronjić.

Potom je ponovio da se odlučio da govori iako nije lako govoriti, naročito kada je istina neprijatna" ali da je "u samooptuživanju došao do krajnjih granica" i da bi sve preko onoga što je priznao bio "mazohizam".

Podsećamo, u izdvojenom mišljenju predsedavajućeg prvostepenog veća, nemačkog sudije Volfganga Šomburga, navedeno je da, bez obzira na Deronjićevu saradnju sa Tužilaštvom, za zločin koji je priznao mora biti oštro kažnjen. Sudija Šomburg je smatrao da bi primerena kazna za Deronjića bila 20 godina zatvora.