Smrt mladosti na Dan mladosti

Predstavnici građanskih antiratnih stranka i nevladinih organizacija iz Srbije, posetili su juče Tuzlu i odali počast nastradalima u masakru tinejdžera. Prosek godina nastradalih od jedne jedine granate koja je pre deset godina pala na omiljeno mesto za okupljanje mladih je oko 23, dok je najmlađa žrtva imala samo tri godine.

Dana 25. maja 1995. godine, na Dan mladosti, koji se u Bosni i danas neformalno slavi, veliki broj mladih Tuzlaka izašao je u šetnju gradskom štraftom, kao i svake večeri kada je lepo vreme. Na mestu zvanom Kapija, sa zvučnika je, kao i obično, treštala muzika. Kapija je bila glavno mesto za okupljanje mladih, pošto kafići tokom rata nisu radili.

U pet do devet, kada je gužva ispred Kapije bila najveća, bez ikakvog prethodnog upozorenja, na sredinu malog trga ispred Kapije pala je granata, jedna jedina koja je tog dana pala na grad. Rasprskavajući projektil namenjen uništenju ljudi, precizno je ispaljen sa, kako tvrde Tuzlaci, položaja Vojske Republike Srpske na Ozrenu. Od detonacije poginula je 71 mlada osoba. Spasavanje preživelih trajalo je celu noć, a delovi raskomadanih ljudskih tela uklanjani su sa mesta tragedije narednih nekoliko dana. Sahrana ubijenih morala je narednih dana da bude organizovana u četiri sata ujutro, kako bi se izbegli napadi na pogrebne povorke.

Bez zvaničnika Srbije

Na desetogodišnjicu masakra Tuzlu je posetila delegacija stranaka i nevladinih organizacija iz Srbije. Predstavnike Socijaldemokratske unije, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Građanskog saveza Srbije primio je prvi čovek Tuzle Jasmin Imamović, provevši sa gostima iz Srbije gotovo ceo radni dan.

"Nama su u poseti prijatelji mira. Ne radi se o onima koji su trenutnio na vlasti", rekao je Imamović, podsećajući da su oni koji su sada posetili Tuzlu, govorili protiv rata i u vreme njegovog trajanja.

Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, rekao je da je nemoguće graditi dobrosusedske odnose sve dok odgovorni za zličine, pa i onaj tuzlanski, ne budu kažnjeni. On je skrenuo pažnju da su i ovaj put Tuzlu posetili samo oni koji su i tokom rata bili protiv rata i nacionalizma. "To je potez u skladu sa našim ubeđenjima i to godinama činimo. Iako mi nismo krivci za ovo što se dogodilo, mi osećamo odgovornost. Nadamo se da će neko bar pokušati da uradi isto u godinama koje dolaze, neko od odgovornih, i da će neko poželeti da se javno izvini".

Delegacija iz Srbije položila je vence na groblje na kome su, u posebnom delu, jedna pored druge sahranjene gotovo sve žrvte masakra - Bošnjaci, Hrvati i Srbi - zajedno, onako kako su u Tuzli i živeli, čak i tokom rata.

Za ovaj čin očigledno namernog ubistva tuzlanske omladine do danas niko nije odgovarao.

Tolerancija tokom celog rata

Tuzla je jedan od retkih gradova Bosne i Hercegovine koja je tokom celog rata sačuvala multietničku strukturu. Na vlasti su sve vreme rata bile reformske i multietničke snage - reformisti Anta Markovića kasnije prerasli u socijaldemokrate. Pristustvo tri nacionalističke stranke, SDS, SDA i HDZ, u Tuzli gotovo da je simbolično.

Gradonačelnik Jasmin Imamović kaže da je u vreme njegovog mandata u Tuzli otkriven spomenik Martinu Luteru Kingu, čijih se ideja pridržavaju Tuzlaci. "Mi se pridržavamo ideje da se priotiv zla možeš boriti jedino dobrim, protiv netolerancije tolerancijom, protiv fašizma antifašizmom, protiv mržnje ljubavlju", rekao je Imamović za B92.

"I Srbi su branili Tuzlu"

Miša Božiæ (B92)

Predsednik Srpskog građanskog vijeća Tuzle Miša Božić kaže da je u tom gradu krajem osamdesetih bilo oko 20.000 Srba, a da je nakon početka rata u gradu ostalo oko 8.000, dok se ostatak iselio najvećim delom tokom povlačenja jedinica JNA. Preostali Srbi su se u ogromnom broju priključili jedinicama Armije Bosne i Hercegovine, koje su branile grad od Vojske Republike Srpske. "Mi smo krenuli da branimo Tuzlu. Oko 4.200 Srba priključilo se Armiji BiH, Prvoj tuzlanskoj brigadi", kaže Božić. Broj Srba u oružanim formacijama BiH u Tuzli do kraja rata narastao na 6.000.

Međutim, sve vreme rata, ratna propaganda zvanične Srbije i Republike Srpske, tvrdila je da u Tuzli nema Srba, a da su oni koji su ostali klani i da su njihova tela plutala Jalom, rečicom koja protiče kroz grad i koja je toliko plitka da njom, kako kaže Božić, "ni pile ne bi moglo da pluta".

Božić je posebno pozdravio to što je na desetogodišnjicu masakra Tuzlu posetila delegacija Srbije. "Ja sam zbog toga danas ponosan što sam Srbin", rekao je on.

"SPC napustila Srbe"

Hram SCP u Tuzli

Miša Božić kaže da tuzlanski Srbi posebno zameraju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, zato što je episkop Kačavenda napustio grad još na početku rata, zbog čega 8.000 pravoslavnih Srba tokom godinama nije moglo da upražnjava svoje verske obrede. "Nismo imali sveštenika ni za rođenja, ni za venčanja, ni za sahrane", kaže Božić. Kada su pravoslavni Tuzlaci pronašli sveštenika koji je bio spreman da bude u gradu, episkom Kačavenda ga je odmah raspopio, tvrdi Božić.

Tokom rata, jedna od granata Vojske RS pogodila je kupolu hrama Srpske pravoslavne crkve u Tuzli. Prema priči Božića, tadašnji gradonačelnik, socijaldemokrata Selim Bešlagić, naložio je da se da se popravci oštećenja crkve prida najveći prioritet, što je i bilo učinjeno. Čak ni nakon masakra kod kapije 1995, nikave odmazde nije bilo.