Univerziteti ipak zameraju

Rektor Univerziteta u Beogradu je naveo u saopštenju da je prvobitno i lično i kao član Skupštine Zajednice univerziteta Srbije pozdravio upućivanje vladinog predloga zakona u skupštinu, uveren da će njegovim usvajanjem biti stvoren pravni okvir za reformu univerziteta u skladu sa zahtevima Bolonjske deklaracije.

Na Skupštini Zajednice univerziteta ustanovljeno je, međutim, da su u predlog zakona ugrađena "četiri apsolutno neprihvatljiva rešenja bez ikakve konsultacije sa akademskom zajednicom", koja su suprotna predlozima univerziteta, naveo je Popović.

Prema navodima Popovića, broj nastavnika u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, potreban da bi se dobila dozvola za rad, iznosio je 60 odsto od ukupnog broja predmeta u Nacrtu zakona koji je pripremio Univerzitet, dok je u vladinom predlogu određeno 60 odsto od ukupnog broja nastavnika potrebnih za obavljanje nastave.

"Nije teško zaključiti da je ovaj drugi kriterijum veoma rastegljiv, jer podnosilac zahteva za dobijanje dozvole za rad može proceniti da mu je potreban sasvim mali broj nastavnika za obavljanje nastave", naveo je Popović. Popović je dodao da se time "suštinski omogućuje otvaranja 'fantomskih' fakulteta, sa personalom koji je u najvećoj meri samo honorarno angažovan".

Popović je ukazao i da je iz nacrta zakona izostavljena odredba po kojoj se fakultetska odeljenja izvan sedišta mogu osnivati samo u akreditacionom postupku koji se primenjuje i na same fakultete. "To znači da će i dalje biti moguće bez kontrole osnivati odeljenja po unutrašnjosti, na štetu kvaliteta nastave", ocenio je Popović.

Popović je ukazao i da je iz norme koja predviđa pod kojim uslovima nastavnik može da zaključi ugovor o radnom angažovanju na drugom fakultetu, odnosno univerzitetu, izostavljena napomena da stručni organ njegovog matičnog fakulteta, prilikom odlučivanja o odobrenju, može voditi računa o sprečavanju sukoba interesa.

Rektor je kao neprihvatljivo naveo i rešenje prema kojem će se fakulteti i univerziteti, koji imaju rešenje o ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti, smatrati akreditovanim do isteka roka od tri godine za akreditaciju i dobijanje dozvole za rad. "Ne mogu da razumem kako se fakultet koji je po važećim vrlo liberalnim propisima dobio samo rešenje o ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti, može smatrati akreditovanim, a da procedura akreditacije ne bude ni započeta", naveo je Popović.

Popović je naveo i da je Skupština Zajednice univerziteta Srbije, koju čine rektori svih državnih i privatnih univerziteta, obavestila ministra prosvete Slobodana Vuksanovića o tim "krupnim nedostacima" Predloga zakona.

Popović je izrazio očekivanje da će vlada izvršiti odgovarajuće izmene u što kraćem roku kako bi zakon mogao da bude usvojen u skupštini pre ministarske konferencije u Bergenu.