Šef UNMIK-a: Ne verujte medijima

Raseljeni su s nepoverenjem reagovali na izjave šefa UNMIK-a, koji ih je pozvao da se vrate u svoje domove i da ne veruju mnogo srpskim medijima. "Dozvolite mi da kažem vrlo jasno i određeno da ono što vi čujete u srpskim medijima vrlo često nije uopšte tačno. U utorak smo imali slučaj da su vlasti i mediji u Srbiji naveliko pričali o prebijanju jednog starijeg bračnog para u Crkolezu".

"Bilo je tvrdnji da je reč o etnički motivisanom zločinu, u kome su učestvovali Albanci. Mogu da vam kažem da to nije istina. Ono što se tamo desilo mnogo je bliže vašima", rekao je Jesen-Petersen, na šta su prisutni vrlo burno reagovali.

Jesen-Petersen je, povodom incidenta u selu Crkolez, pozvao vlasti u Beogradu da ne daju nikakve izjave o bezbednosnim prilikama na Kosovu, jer je istraga još u toku. "Prema svim rezultatima istrage i svemu što imamo do sada, nema nikakvih dokaza koji bi ukazivali da Albanci imaju bilo kakve veze sa tim slučajem. Istraga je u toku", rekao je on.

Ovaj primer je Soren Jesen-Petersen ponovio i na konferenciji za novinare, a potpredsednik Koordinacionog centra, Mića Marković, je prokomentarisao rečenicu da zvanične vlasti u Beogradu često dezinformišu javnost: "Imam objašnjenje da je čovek u tom momentu bio isprovociran, iznerviran reakcijama i da je zato tako reagovao".

Član Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju zadužen za povratak raseljenih Vladimir Cucić nije se složio sa ocenom bezbednosnog stanja koju je izneo Jesen-Petersen, kao ni sa njegovom izjavom u vezi sa napadom na Vučiće. "Slažem se da ne treba prejudicirati rezultate istrage u Crkolezu, ali podatke i pretpostavke oko tog slučaja izneli su mediji, a ne Vlada Srbije", rekao je Cucić.

"Neodgovornost medija je postojala i kada je štampa na albanskom jeziku na Kosovu i Metohiji nekorektnim izveštavanjem bukvalno izazvala nasilje 17. marta 2004. godine", kazao je on u bujanovačkom Pres-centru, gde je Jesen-Petersen održao konferenciju za novinare. Nakon ovoga, šef UNMIK-a se sastao sa predsednikom SO Bujanovac, Nagipom Arifijem.

Pitanje povratka raseljenih osoba je najvažniji problem Kosova, koji zajedno moraju rešavati UNMIK, međunarodna zajednica i Vlada Srbije, ocenio je šef Misije UN-a na Kosovu Soren Jesen-Petersen na završetku posete Bujanovcu.

"Neke raseljene osobe su bile veoma gnevne i ja ih razumem, jer je sramota svih nas da se ni posle šest godina od završetka sukoba još nisu vratili svojim kućama i da žive u takvim uslovima", rekao je Jesen-Petersen. Administrator Kosova je najavio da će se UNMIK sa jednakom pažnjom baviti rešavanjem pitanja koja se najviše tiču povratnika – imovinskih problema i bezbednosti.

Jesen-Petersen je potvrdio da na Kosovu ima raseljenih Albanaca koji su 1999. godine napustili opštine Preševo i Bujanovac. "Ima raseljenih Albanaca, manji broj živi u nekoliko kolektivnih centara, dok je većina smeštena kod prijatelja", rekao je šef UNMIK-a, ali nije precizirao njihov broj niti gde se ti kolektivni centri nalaze. Cucić je rekao da njemu nije poznato da na Kosovu postoje ikakvi izbeglički kampovi za raseljene Albance iz Bujanovca i Preševa.

Jesen Petersen: Beograd shvatio

Šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen razgovarao je u utorak s premijerom Kosova Bajramom Kosumijem.

Petersen je posle susreta izjavio da je Beograd shvatio da samo dijalog s kosovskim vlastima o konačnom statusu doprinosi pozitivnim procesima u Pokrajini. Petersen je obavestio Kosumija o ishodu dvodnevnih razgovora koje je imao u Beogradu.

"Dobro je što je Beograd shvatio činjenicu da će rasprava o statusu Kosova možda početi ove godine. Takođe, drago mi je što sam primetio njihovu spremnost na dijalog. Očekuje se nastavak razgovora o nestalima, povratku raseljenih i o problemima u snabdevanju strujom. U Beogradu smo razgovarali i o mogućem dijalogu o drugim pitanjima", rekao je Petersen.

Šef UNMIK-a kaže da je tražio od Beograda da ohrabri kosovske Srbe da zauzmu svoja mesta u Skupštini Kosova i radnim grupama za decentralizaciju vlasti na Kosovu i da je srpskim zvaničnicima stavio do znanja da će decentralizacija biti vođena iz Prištine i kosovskih institucija, a da Beograd može učestvovati kroz savetodavnu ulogu za kosovske Srbe.

Bajram Kosumi je izjavio da je Vlada spremna da nastavi dijalog s Beogradom, ali samo o tehničkim pitanjima.

"Kosovski Srbi razočarani"

Predstavnik Srpske liste za Kosovo i Metohiju Gojko Savić ocenio je da su rezultati razgovora Jesena Petersena i zvaničnika u Beogradu razočarali kosovske Srbe.

"I dalje su na dnevnom redu opšta mesta, šef UNMIK-a će u izveštaju navesti da je 'odradio posetu', da je Tadić ponovo prihvatio punu saradnju i učešće Srba u institucijama, a da Koštunica nije rekao ništa. I upravo to premijerovo neizjašnjavanje nas sve vraća na početnu poziciju", rekao je Savić.

"Stav Beograda bez značaja"

Savetnik predsednika SAD Brus Džekson izjavio je da Srbija, kao i sve druge evropske zemlje, ima pravo da iznese mišljenje, ali nema pravo veta u odlučivanju o statusu Kosova.

"Neprihvatanje nezavisnosti Kosova je stav za koji srpski političari verovatno smatraju da treba da ga iznesu, ali on nema nikakvog značaja za to pitanje. Treba da povučemo odlučujući potez u pravcu nezavisnosti Kosova i članstva u Evropskoj uniji tokom naredne decenije", rekao je Džekson za jednu privatnu grčku televiziju.

Predsednik Kosova Ibrahim Rugova se u istoj emisiji saglasio sa ocenom da Beograd ne može da odlučuje o Kosovu jer je to pravo izgubio 1999. "Za Kosovo je nastupilo novo doba, druga realnost. Nezavisnost je preduslov da postanemo Evropljani", rekao je Rugova i ocenio da će nezavisnost Kosova doneti stabilnost ovom delu Evrope.

"Dijalog pomaže 'Standardima'"

U utorak je u Beogradu održana konferencija "Uticaj građanskog dijaloga na standarde i evropske integracije", koju su organizovali Humanitarno-dobrotvorno društvo "Majka Tereza" i Centar za regionalizaciju iz Novog Sada, uz podršku OEBS-a.

Predstavnik "Majke Tereze" Zef Šalja rekao je da projekat o dijalogu građanskog društva ima poseban značaj i da je u njega uključeno oko 130 nevladinih organizacija koje povremeno daju doprinos ostvarivanju dijaloga. "Dijalog treba da bude primer kako građansko društvo može pozitivno da utiče", rekao je Šalja.

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizaciju rekao je da je cilj takvih konferencija da pokrenu novine u ponašanju u građanskom dijalogu.

Johan de Velde, direktor Odseka za demokratizaciju pri Misiji OEBS-a na Kosovu, kaže da bi dijalog trebalo da počne za dobrobit Kosova i njegovih građana i za ostvarivanje standarda koje traži međunarodna zajednica.