Ne mrzimo Hrvate, već administratore

Konkretan napad na HDZ sajt izvršen je iz jednog beogradskog Internet kafea i to se uvek tako radi jer je nemoguće utvrditi identitet hakera - ponekad samo pripreme za napad uradimo od kuće, a poslednji udarac zadajemo iz kafea

Beogradski haker, na Internet forumima poznatiji kao Oreg ha'layla, preuzeo je u razgovoru za Glas odgovornost za upad na sajt HDZ-a, ali je odbacio navode hrvatskih medija da je on postavio sliku Milana Gurovića i Draže Mihailovića na sajt skijašice Janice Kostelić.

- To je uradio neko drugi. Upad na Janičin sajt bio je destruktivan akt, sa uvredljivim porukama, koji moji drugari i ja ne praktikujemo. Moj motiv, i motiv kolege s niknejmom Sab, nije ni politički, niti nacionalistički, niti smo želeli da vređamo hrvatsku državu. Ja ne mrzim Hrvate, imam među njima dosta prijatelja. Skinuli smo podatke s vesti sajta i ubacili naš tekst.

Ubacili smo i pesmu "Otadžbina" čisto da ostavimo neki trag. Da bude nešto naše. A motiv je bio da im pokažemo i dokažemo koliko im je veb administracija loša. Pratili smo hrvatske forume i to su pozdravljali i Hrvati. Kulturno smo uradili. Jer mi smo mogli da im obrišemo ceo sajt, a nismo. Cilj pravih hakera i jeste da napadom na sajt ukažu na propuste, a ne da unište tuđe - objašnjava ovaj momak, koji ima 21 godinu.

Napade na sajtove nikada ne radi s kućnog računara da ne bi bio provaljen.

- Konkretan napad na sajt HDZ-a izvršen je iz jednog beogradskog Internet kafea. To se uvek tako radi. Kroz Internet kafe dnevno prođe na stotine ljudi i nemoguće je utvrditi identitet hakera. Ponekad samo pripreme za napad uradimo od kuće, a poslednji udarac iz kafea - opisuje Oreg ha'layla.

Haker mora da zna osnovne principe funkcionisanja Interneta, ali i programiranje.

- Internet je zapravo gomila kompjutera koji rade nešto. Čovek mora da zna kako da pristupi i da komunicira s tim kompjuterom, da ga natera da radi ono što on hoće. Tvorci softvera uvek prave greške. Hakeri koriste te greške. Mi smo iskoristili propust administratora baze podataka sajta HDZ-a.

Nismo ni znali da ćemo napasti baš taj sajt. Napali smo server i nismo znali koji su sajtovi na njemu. Ispostavilo se da je stranica mladeži HDZ-a najposećeniji sajt i, jednostavno, hteli smo da im pokažemo da greše ako misle da su bezbedni. I kao što smo im napisali: Čovek koji je kod vas administrator mora pod hitno da dobije otkaz. Tako se i radi. Prvo napadneš server, preuzmeš kontrolu nad njim, odnosno dobiješ rut, kako se to kaže u našem žargonu.

Onda možeš da radiš šta god hoćeš. Da ga srušiš, ugasiš ili samo zameniš neku stranicu. Najteže je napadati server koji se redovno ažurira. Drugo, korišćenje adekvatnog softvera je najbolja zaštita. Postoje i sistemi praćenja pristupa sajtu, razni sistemi zaštite. Sve to prvo proverimo, nikad ne idemo glavom kroz zid - kaže beogradski haker.

On je i dosad vršio atake na sajtove. U vreme martovskih nemira na Kosovu, napadani su albanski sajtovi, a u vreme bombardovanja Jugoslavije svi sajtovi sa ekstenzijom gov. us.

- Većina hakerskih organizacija su klinci koji tek uče. Ima opet grupa koji sve rade iz političkih ubeđenja. Međutim, postoji razlika između destruktivaca i hakera. Haker nije kriminalac, nije zao, već mnogo doprinosi kompjuterskoj zajednici.

To što imamo Internet, to što se bezbednosne rupe brzo krpe - treba reći hvala hakerima. To nije sajber kriminal. Haker je osoba koja svoje znanje upotrebljava za korisne stvari. Ljudi ne znaju šta je haker pa kažu: Evo, srušili su sajt, hakerisali su. A to je uradio neki klinac koji nema pojma. Vi na Internetu možete naći tonu alata koji za vas sve odradi, a da vam nije potrebno znanje.

Skinete program, unesete mu adresu i nekoliko podataka i on sruši sajt. Ti koji ruše sajtove samo da bi se hvalili nisu hakeri - kaže sagovornik Glasa.

Kompjuterski kriminal jeste kažnjiv i u Srbiji, ali zbog sveukupnog stanja u zemlji, dodaje on, na to niko ne obraća pažnju.

- Ko će ovde da gleda da li je neki klinac srušio neki hrvatski sajt. Mi se ne bojimo jer, ponavljam, nismo uradili nikakvo zlo!

- Svaki server ima svoju IP adresu. Kao otisak prsta. Mi koristimo softver koji skenira taj IP i vidimo šta sve na tom kompjuteru radi. Primetimo rupe i iskoristimo rupe - opisuje Oreg ha'layla kako se upada na server.

Dole "vindouz"!

- Nijedan haker ne koristi na kućnom računaru operativni sistem "vindouz". Zato što ima zatvoren kod, ograničen je i ima sve ono za šta se hakeri ne zalažu. Koristimo operativne sisteme sa otvorenim kodom jer nam oni omogućavaju, najprostije rečeno, da pročitamo kako je određeni program napisan. Ja ne mogu da dozvolim da meni u "vindouzu" u pozadini radi gomila nekog špijunskog softvera, i kad vam nešto ne radi, morate da čekate da vam Majkrosoft napiše zakrpu - objašnjava haker.