Srbija i po obrazovanju na dnu

Funkcionalno znanje koje učenici u Srbiji ponesu iz škola na najnižem je nivou u Evropi, pokazalo je istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, koje je obuhvatilo procenu znanja petnaestogodišnjaka iz 40 zemalja sveta. Od svih zemalja na evropskom kontinentu, ispod Srbije na ovoj listi nalazi se jedino Turska.

Ispitivanje ne podrazumeva faktografska znanja, već funkcionalna, koja pomažu snalaženju u svakodnevnom životu i nastavku školovanja. Petnaestogodišnjaci iz Srbije zaostaju čak i za vršnjacima iz zemalja u regionu i onih u tranziciji.

Tokom ispitivanja su procenjivana dostignuća učenika u matematici, prirodnim naukama, oblasti razumevanja pročitanih tekstova i u interdisciplinarnoj oblasti rešavanja problema. Pokazani rezultati učenika u svim oblastima jesu ispod međunarodnog proseka. Dragica Pavlović–Babić, nacionalni koordinator PISA projekta, upozorila je, gostujući u Kažiprstu Radija B92, da ovi rezultati pokazuju koliko ovdašnje škole osposobljavaju učenike da se snalaze u svakodnevnom životu: "Uglavnom nas, na svim nivoima školovanja, školuju opštim, teorijskim znanjima, dobijamo neka generalizovana znanja koja su prilično udaljena od prakse. Ne opremaju nas za izazove koji nas očekuju u životu, niti za ono možda najvažnije, kada se zaposlimo", kaže ona.

Pomoćnik ministra prosvete u prethodnoj Vladi, Tinde Kovač-Cerović, smatra da ovi rezultati nisu iznenađujući i da kao zemlja moramo ozbiljno razmisliti šta treba uraditi. Ona objašnjava u čemu se razlikuje naše školstvo u donosu na razvijene zemlje: "Naše škole su usmerene na gradivo, a ne na samo učenje, a u razvijenijim zemljama se odavno više ne usmerava školstvo na gradivo, već na proces učenja. Učenje je jedna složena stvar i ako nastavnici ne znaju kako deca uče i kako mogu da uče i šta je bitno što će nositi sa sobom i kako će dalje da razmišljaju, onda se to neće ni desiti".

Kovač-Cerović kaže da ovi rezultati znače da znanje, koje je stečeno kod nas, ne zadovoljava evropske kriterijume i da ljudi neće znati ono što se traži od njih u modernoj ekonomiji.

Pokazalo se da one zemlje koje se dobro plasiraju na PISA-i imaju jako dobro razvijen sistem obrazovanja i stručnog usavršavanja nastavnika. Oni imaju fleksibilne programe, koje same škole prilagođavaju potrebama dece, što znači da oni nisu dirigovani za celu zemlju i nisu potpuno jedinstveni, nego su samo očekivani rezultati zajednički.

Transformacija obrazovnog sistema ne može se uraditi brzo, a efekti se vide tek nakon 20 godina, kada sva deca prođu kroz taj sistem. U Ministarstvu prosvete još nemaju komentar na rezultate ovog istraživanja, jer, kako kažu, nisu imali prilike da ih vide u celosti

Najbolje rezultate, po drugi put u okviru PISA projekta, ostvaruju finski učenici.