Ljajić: Poboljšanje saradnje sa Hagom

Rasim Ljajić najavljuje skora nova izručenja Haškom tribunalu.

Savet bezbednosti UN raspravljaće u utorak o izveštajima predsednika Haškog tribunala Teodora Merona i glavne tužiteljke Karle del Ponte o stepenu saradnje bivših jugoslovenskih republika. Kako je ranije najavljivano iz Tribunala, oni će Savetu predočiti da je SCG praktično prekinula saradnju sa tim sudom posle parlamentarnih izbora u decembru.

Ministar za ljudska i manjinska prava SCG i član Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom, Rasim Ljajić, za B92 kaže da će iz Sveta bezbednosti Beogradu u utorak verovatno biti upućeno upozorenje, posle čega će se očekivati konknretni potezi. Ljajić, međutim, kaže i da ocena da nema saradnje sa Hagom - ne stoji. “Mi smo u ponedeljak, na sednici Saveta ministara, devet svedoka oslobodili obaveze čuvanja državne i vojne tajne. Saradnja postoji u domenu oslobađanja svedoka, saradnja postoji u domenu dostave određenih dokumenata koje potražuje Tribunal. Činjenica je da smo imali prekid saradnje kada su u pitanju izručenja, iz prostog razloga što smo imali seriju izbornih ciklusa, ali nakon održanih predsedničkih izbora nesumnjivo je da će se saradnja nastaviti, i to saradnja koja podrazumeva i izručenja optuženih, što predstavlja izvršavanje naših, preuzetih međunarodnih obaveza”, rekao je Ljajić.

Rasim Ljajić nije mogao da kaže kada bi prvi optuženi mogli da budu isporučeni u Hag, ali je rekao: "Ono što je sigurno je da postoji apsolutna saglasnost svih glavnih političkih aktera u zemlji, posebno iz redova demokratskog bloka, da je neophodno da nastavimo saradnju i da uklonimo glavnu prepreku koja stoji ovoj zemlji na putu ka evropskim integracijama. Glavni razlog što zemlja neće biti primljena u Partnerstvo za mir na Istambulskom samitu jeste upravo problem koji imamo sa Haškim tribunalom, i mi, naprosto, tu prepreku moramo na ovaj način da uklonimo".

Potpredsednik Vlade Srbije, Miroljub Labus, kaže da je njegova stranka G17 plus učinila sve da zemlja dobie stabilne političke uslove i da se izabere predsednik države, ali da sada treba doneti i neke važne odluke: "Jedna od tih važnih odluka jeste da konačno skinemo sa dnevnog reda pitanje saradnje sa Hagom i sada je na partijama, na vladi, ali i na ovim ljudima koji su izabrani u komisiju da oforme komisiju i počnu da primenjuju zakon."

Govoreći o komisiji, odnosno Nacionalnom savetu za saradnju sa Hagom, Labus je rekao i da će se, tek posle izbora predsednika tog tela, ubrzati saradnja sa Hagom. Prema njegovim rečima, na čelo Saveta treba da dođe šef doplimatije SCG, Vuk Drašković.

U izjavi za B92, Vuk Drašković, kaže da nema razloga da on bude predsednik Nacionalnog saveta, s obzirom na to da Hag ne traži ambasadore, već generale vojske i policije, pa bi na čelu Saveta trebalo da se nađe i njihov resorni ministar – Prvoslav Davinić: "Činjenica da to ministar vojni izgleda odbija, a republički ministri policije i pravde nisu ni određeni za članove saveta, jasno ukazuje na to gde su prepreke, ko koči i ko hoće svoje obaveze da svali na šefa diplomatije. Neka me zaborave."

Miroljub Labus i Vuk Drašković različito misle i o tome šta je najpreče u saradnji sa Hagom. "Mnogo važnije pitanje jeste šta da se radi sa dokumentima koje potražuje Hag, koje potražuju oni koji se brane u Hagu, kakav će biti tretman tih dokumenata, jer neka od tih dokumenata zaista imaju veliki značaj za nacionalnu bezbednost i mi moramo na odgovarajući način da se odnosimo prema njima", kaže Labus. "A koji su to dokumenti koji su iznad najvećeg nacionalnog interesa da se ukloni kolektivna optužnica protivu celog srpskog naroda zbog zločina koje su činili pojedinci?", pita se Drašković.

Savetnik premijera Vojislava Koštunice za saradnju sa Haškim tribunalom, Aleksandar Simić, nije direktno odgovorio na naše pitanje o tome da li u Vladi zaista postoji konsenzus o isporučivanju optuženih Haškom tribunalu, ali je rekao da veruje da će Vlada svest koju je do imala o svojim međunarodnim obavezama, sada početi i da realizuje u praksi: "Posle uspešno završenih predsedničkih izbora situacija je takva da institucije ustavnog poretka u Srbiji postoje i samim tim će se postići odgovarajuća politička saglasnost da se u smislu ispunjavanja zahteva nešto efikasnije ostvari nego što je do sada bilo."