Đorđević spreman za domaće sudove

Haški optuženik Vlastimir Đorđević izrazio je spremnost da se pojavi i odgovara pred bilo kojim domaćim sudom.

U pismu dugom deset gusto kucanih strana, koje je iz Rusije poslao "Nedeljnom telegrafu", penzionisani general policije Đorđević je naveo da je iz zemlje pobegao nakon 5. oktobra 2000. godine jer je, prema njegovim rečima, tadašnja vlast želela da ga uhapsi i ucenama iznudi njegovo svedočenje protiv Slobodana Miloševića u Hagu.

U svom pismu "Nedeljnom telegrafu", u kojem detaljno opisuje svoje aktivnosti na mestu načelnika Javne bezbednosti MUP-a Srbije od januara 1997. do kraja 2000. godine, Đorđević negira svoju povezanost sa čelnim ljudima tadašnje vlasti, bivšim predsednikom Miloševićem i Jugoslovenskom levicom, uticajnom partijom Miloševićeve supruge Mirjane Marković.

Prema njegovim rečima, policijske i vojne snage angažovane su na Kosovu i Metohiji nakon značajnog pogoršanja bezbednosti u toj pokrajini, ilegalnog unošenja velike količine oružja i tek nakon što su oružane formacije albanskih pobunjenika zauzele više od trećine teritorije. Đorđević je naveo da je, nakon brojnih ubistava policajaca i civila svih nacionalnosti, sinhronizovanom akcijom od juna do septembra neutralisana aktivnost ekstremista u pokrajini i naveo brojne primere u kojima se policija i vojska prema civilima ophodila u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima.

On je potvrdio da je dolazilo do prekoračenja ovlašćenja policajaca, ubistva i pljačke civila, ali je dodao da su tih policajci hapšeni i da je protiv njih vođen sudski postupak. Haški optuženik je demantovao da je imao saznanja o civilnim žrtvama na Kosovu i odlučno demantovao da je učestvovao u asanaciji bojišta.

Đorđević je dodao da je tadašnji ministar policije Vlajko Stojiljković bio jedina veza između MUP-a i Slobodana Miloševića i da je mnoge odluke donosio bez znanja kolegijuma ministarastva, uključujući smene i postavljenja istaknutih funkcionera policije. Penzionisani general policije u svom pismu tvrdi da je sprečio velike sukobe i prolivanje krvi na ulicama Beograda za vreme i nakon građanskih protesta 5. oktobra 2000. godine naredbom da se ni po koju cenu ne upotrebljava oružje protiv demonstranata.

On je dodao da nijednog trenutka nije bio u dogovoru sa bilo kojim liderom tadašnje opozicije i da je odluku doneo bez ikakvog obećanja i protivusluge, želeći da spreči zloupotrebu policije u političke svrhe. Zbog toga što nije sprečio ulazak demonstranata u zgradu Skupštine SRJ i televizije, tadašnji ministar policije Stojiljković ga je proglasio izdajnikom i odlučio da ga smeni, ali je ipak penzionisan jer je imao 38 godina radnog staža.

Sutradan, 6. oktobra, dobio je informaciju da je vrh JUL-a odlučio da naloži njegovu likvidaciju, nakon čega je počeo da koristi pratnju pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice policije. "Netačni su navodi o bilo kakvim dogovorima sa Haškim tribunalom ui našim vlastima da svedočim i izbegnem odgovornost, i da me radi toga drži BIA ili Surčinski klan, da sam pobegao sa torbom punom para, da sam kupio stan, da imam veze sa članovima porodice Milošević u Moskvi, našom ili ruskom mafijom", završava svoje pismo penzionisani general policije Vlastimir Đorđević.