Cenzus u odnosu na broj izašlih birača

Za većinu stranaka koje će se 28. decembra naći na glasačkom listiću, najveći uspeh biće dostizanje cenzusa od 5 odsto, neophodnih za ulazak u parlament. Cenzus se prema Zakonu računa u odnosu na broj izašlih birača, a ne važećih glasačkih listića. Tako, na primer, ako na izbore izađe 4 miliona glasača, onda bi cenzus bio 200 hiljada. U slučaju kada bi se cenzus računao na osnovu važećih listića, kao u Crnoj Gori, onda bi uz pretpostavku da je broj nevažećih listića bio 3 posto, cenzus bio manji za 6 hiljada glasova, objašnjava Zoran Lučić iz Cesida. On ukazuja da se zato u računanju cenzusa po važećem zakonu Srbije može pojaviti problem: "Ako bi se tako nešto dogodilo, a do sada se nije nikada, dakle da probije cenzus u odnosu na broj važećih a ne probije cenzus u odnosu na odziv birača, onda bi birači koji nisu iskazali svoje mišljenje, čiji su glasovi nevažeći, bitno uticali na rezultate izbore zato što onaj ko probije cenzus osvaja najmanje 12 mesta u parlamentu. Dakle, moglo bi se dogoditi da nevažeći glasački listići bitno utiču na rezultat što je OEBS iskazao kao problem. U Crnoj Gori su prihvatili da se cenzus računa u odnosu na broj važećih glasačkih listića".Lučić kaže da u ovom slučaju možemo reći da se radi o manjkavosti, s obzirom na to da je i OEBS ukazao na problem u računanju cenzusa u odnosu na broj izašlih glasača. Govoreći o tome da li, ako ostvare takozvani niži cenzus u odnosu na broj važećih listića, male stranke imaju pravo da pravdu zatraže na sudu, Lučić kaže: "Mogu da traže pravdu pred sudom, međutim, mislim da je tu zakon sasvim jasan. U zakonu jasno piše da se cenzus računa u odnosu na odziv birača."

Prema rezultatima istraživanja javnog mnenja, veći broj partija koje učestvuju na predstojećim izborima imaće problem sa prelaženjem petoprocentnog cenzusa. Medju tim stranakama su, izmedju ostalih, Srpski pokret obnove, Socijalistička partija Srbije, Otpor i stranke koje zastupaju interese nacionalnih manjina. Medjutim, socijalisti, SPO i Otpor ne slažu se sa takvim procenama i ne gaje bilo kakvu sumnju da će bez problema ući u poslaničke klupe.

Srdjan Milivojević iz Otpora kaže za Radio B92 da će ta partija osvojiti mnogo više glasova, nego što zahteva izborni cenzus: “Nas ovog trenutka ne intersuju neke hipotetičke pretpostavke šta bi bilo kad bi bilo. Mi smo apsolutno uvereni da osvajamo mnogo više od cenzusa, da ćemo osvojiti više od dvadesetak mandata u parlamentu i to je ono čime smo trenutno zaokupljeni. Spremni smo da pomognemo svakoj drugoj maloj stranci koja ne bude uspela da pređe cenzus, a bude narušena izborna procedura, da dođe do ostvarenja prave”, kazao je Milivojević.

Ni SPS ne sumnja uspeh na izborima. Funkcioner te partije Zoran Andjelković rekao je da cenzus od 5 posto predstavlja “evropski standard” i daje mogućnost Srbiji da “stabilizuje svoju političku kartu”. Za Andjelkovića nije sporna ni odredba prema kojoj se cenzus odredjuje na osnovu broja izašlih gradjana, a ne broja važećih glasačkih listića: “Podrazumeva se da je broj izašlih oni koji su glasali. Naravno, izborna volja pojedinca birača i kada uzme glasački listić i precrta sve izborne liste, jednostavno smatra da ni jedna politička grupacija, partija koja se kandidovala ne zadovoljava njegove interese i on je time takođe izrazio svoju izbornu volju”, rekao je Anđelković.

Pitanje ulaska u parlament se ne postavlja za SPO i Novu Srbiju, kaže za Radio B92 Vlajko Senić iz Srpskog pokreta obnove. “Nama, kao koaliciji, cenzus od 5 posto nije visok”, kaže Senić: “Mi smo se, u toku predizborne kampanje, i uopšte u periodu pre izbora, zalagali da se donese zakon po kome bi cenzus bio tri odsto, zbog toga što bi to omogućilo ulazak u parlament strankama nacionalnih manjina. Inače, kod nas, cenzus se računa na osnovu birača koji su izašli, a ne na osnovu broja važećih birača, ali suštinski to nije neka velika razlika. Radi se o 0,2 posto u odnosu na celokupan rezultat, tako da to može da znači nekim strankama koje se bi na izborima imale od 4,7 do 4,9 posto, pa bi to eventualno moglo da im znači da uđu u parlament”, kazao je Senić. 

Koliko god optimistička bila očekivanja anketiranih partija, ostaje činjenica da je cenzus od 5 odsto i na izborima 2000. godine pojedine partije ostavio van parlamenta. Tako je na izborima pre tri godine prošao SPO,  jer mu je za ulazak u parlament nedostajalo nešto više od jednog procenta, dok je Stranka srpskog jedinstva osvojila 13 mandata zahvaljujući tome što je prešla cenzus za nešto više od pola procenta.