Ebart: Nije bilo medijske zavere protiv Đinđića

Istraživanje Medijske dokumentacije "Ebart" o tekstovima napisanim o pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću od vremena kada je postao predsednik Vlade do dana kada je ubijen, nesporno je pokazalo da nema govora o postojanju medijske zavere koja bi bila uperena protiv Đinđića, zaključak je autora ovog istraživanja. Ono je obuhvatilo tekstove u najuticajnijim dnevnim i nedeljnim novinama, a analize pokazuju da je 10 odsto imalo negativan stav prema premijeru, manje od 3 odsto pozitivan, dok su ostali tekstovi bili neutralni.

Direktor "Ebarta" Velimir Ćurguz Kazimir ukazuje na postojanje određene neprofesionalnosti sa kojom se inače suočava novinarska profesija, a kao primer navodi da je veliki broj tekstova o Đinđiću potpisan sa NN i uglavnom objavljen u "Nacionalu". On je kao biser besmislenosti naveo naslov teksta u istom listu koji glasi – "Posle posete premijera Zorana Đinđića, pijani direktor zgazio dete". Govoreći, međutim o tome koji je stvarni uticaj negativnih tekstova o premijeru Đinđiću, Ćurguz-Kazimir kaže: "Mislim da su mnogi od tih tekstova veoma doprineli niskoj popularnosti Zorana Đinđića. Znači, ja ne govorim o linču, o pripremi na ubistvo, ja govorim o raspoloženju javnog mnjenja. I to je određeni uticaj. Svaki uticaj znači određenu odgovornost. Da li je to uvek bilo odgovorno, na mestu, trebalo bi ići od teksta do teksta, mislim da je to nemoguć zadatak".

Direktor "Ebart dokumentacije" nije želeo da komentariše navode nekih političara o velikom broju, neki su čak govorili o 7 hiljada negativnih tekstova, koji su prethodili i stvarali klimu za Đinđićevo ubistvo. Ministra kulture i informisanja Branislava Lečića, čije je ministarstvo naručio istraživanje dokumentacije "Ebart", u četvrtak smo pitali da li misli da je bila prejaka njegova ocena iz marta meseca da je stvarana atmosfera linča u medijima koja je doprinela da se povuče oroz na Zorana Đinđića: "Mogu te reči biti izgovorene u emotivnom naboju, u trenutku kad gubite i prijatelja i vođu, reformatora, ali suština ostaje, a to je da jedan čovek koji je na sebe preuzeo odgovornost za sve nas nije dobio podršku javnog mnjenja, znači nije odbio podršku pre svega novinara koji kreiraju javno mnjenje. Mislim da nije teško shvatiti da mediji treba da imaju odgovornost za kreiranje društvenog kapaciteta, energetskog i mentalnog, za budućnost.