Čović zatražio podatke o uvozu i izvozu šećera

Potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Odbora za privredu i finansije Nebojša Čović uputio je Upravi carina Srbije zahtev da od carinske službe Crne Gore zatraži podatke o prometu šećera preko luke Bar. Takođe, republička Uprava carina bi trebalo da te podatke traži i od UNMIK carine i od susednih zemalja. Čović je zatražio i podatke o uvozu šećera iz Nemačke i Austrije i izvozu na teritoriju Italije i Grčke.

Direktor republičke Uprave carina Vladan Begović izjavio je za Radio B92 da će odgovoriti na Čovićev zahtev i pokušati da pribavi podatke o prometu šećera: "Javnost treba da zna da smo mi poslali uzorke EU od poslednjeg roda, jesenjeg, svih šećerana koje su imale proizvodnju. Carinici su bili u situaciji da ne mogu organoleptički da prepoznaju robu, da nemamo para za uzorke, pri tome imaju i izjavu izvoznika i proizvođača. Prošle godine smo tražili uparivanje svih podataka na svim graničnim prelazima sa Makedonijom, Crnom Gorom i Republikom Srpskom. Ništa od toga nism dobili, ali to ne znači da ne možemo da pokušamo ponovo".

Novinar nedeljnika "Vreme" Dimitrije Boarov ukazao je u emisiji "Peščanik" Radija B92 na raskorak između carinskih stopa između Srbije i Crne Gore, kao i veliki uvoz šećera u Crnoj Gori: "Kada pogledate da je Crna Gora uvezla 80.000 tona šećera, usudio bih se da kažem - deset puta više od svoje potrošnje, i da u toj Crnoj Gori 21 šleper, kao što pišu naše novine, se carini sa 150 evra, a u Srbiji se taj isti kamion carini sa 5.000 evra, onda ta priča o harmonizaciji carinskih sistema dobija nov rakurs".

Iznoseći podatke o količini uvezenog šećera u Crnu Goru koje je Uprava carina Srbije imala do 1. aprila na osnovu povezanosti informacionog sistema sa crnogorskom carinom, Vladan Begović kaže: "Na bazi te povezanosti smo izvukli, što ne mora da bude definitivan podatak, da je za dve godine uvezeno najmanje 74.000 tona šećera, pretpostavljam samo preko luke Bar. Problem sa Crnom Gorom je da smo mi u zajednici, ali imamo potpuno različite sisteme, nejedinstveno tržište, a kod šećera je ta razlika drastična, jer je kod njih stopa 1% i ne naplaćuje se preleman, odnosno poljoprivredna dažbina, a kod nas je stopa 20% uz naplatu ili 8 ili, u poslednje vreme, 10%, od kada je Vlada povećala taj preleman".

Begović je još kao problem naveo robu u tranzitu. "Tim povodom smo od Crne Gore pre 6 meseci tražili određene podatke, ali nam odgovor nije stigao, mada verujem da se istraga o pojedinim slučajevima vodi", rekao je za B92 direktor republičke uprave carina: "To je slučaj kad su šleperi, prijavljeni na Kelebiji, išli za Podgoricu ili Cetinje. Mi smo ih puštali na osnovu našeg nadzorničkog dokumenta, oni su prolazili Brodarevo, potvrđivali su da im je roba stigla, a prema izjavi vozača šećer je istovaren kod nas. Tamo su plaćali tih 1%, a ovom šećeru se gubio trag, što predstavlja gubitak za nas. Ja se nadam da će ta istraga da da rezultate i da će se pokazati da je i deo tog šećera ponovo vraćen u EU".

Novinar nedeljnika "Vreme" Dimitrije Boarov upozorava da će ukoliko se suspenzija slobodnog izvoza šećera u zemlje EU ne ukine za 3 meseca, najveću štetu imati seljaci i radnici. On procenjuje da se radi o sudbini oko 100 hiljada ljudi, naglašavajući istovremeno da je izvršna vlast trebalo da vodi računa o tome da se privilegije EU ne zloupotrebljaju: "Na talonu su interesi jednog širokog kruga seljaka koji su ovog puta zasejali oko 100.000 hektara pod repom. Još ako osim suše se nastavi ta suspenzija, oni će nastradati, nastradaće radnici šećerana, nastradaće budžet, a oni ljudi koji su se učlanili u udruženje onih koji uvek prolaze najbolje, možda iduće godine neće imati profit od 100 miliona, imaće 5 miliona, ali i sa 5 miliona se može preživeti".