Počeo rat protiv Iraka

Kopnena ofanziva snaga SAD i Velike Britanije na Irak počela je u četvrtak uveče. Marinci iz američkih invazionih snaga prešli su iz Kuvajta u Irak i kako javlja BBC ušli su u jugoistočni pogranični grad Um Kasar. Ovaj grad je blizu Basrei, najvećeg iračkog centra na jugu.

Snažne detonacije i paljba iz protivavionskog orudja odjekuju Bagdadom. Agencija Asošijejted pres precizira da se tragovi protivvazdušne odbrane i bljeskovi eksplozija mogu videti na periferiji grada. Eksplozije su dolazile sa zapadne strane reke Tigra, gde se nalaze najmanje dve od brojnih palata iračkog predsednika Sadama Huseina, kao i sedište njegove obaveštajne službe. 

Američki vojni zvaničnici potvrdili su da je drugi talas raketnih napada bio usmeren na uporišta Republikanske garde, elitne iračke jedinice najbliže predsedniku Sadamu Huseinu. Vojni zvaničnik koji je zatražio anonimnost upozorio je da prvi pokreti Amerikanaca unutar iračke teritorije i istovremeni raketni udari na Bagdad ne predstavljaju glavni napad na Irak.

Američke vojne snage izvele su prve napade na Irak u četvrtak ujutro oko pola četiri po našem vremenu. Komandant američkog nosača aviona "Konstelejšn" Beri Kostelo izjavio je da su avioni pod njegovom komandom tokom noći izveli 24 misije bombardovanja Iraka. U odvojenim napadima na strateške mete u blizini Bagdada, lansirano je više od 40 Tomahavka, rekao je Kostelo.

Američki ministar odbrane Donald Ramsfeld izjavio je da SAD imaju indicije da je Irak zapalio svoja tri ili četiri naftna nalazišta na jugu zemlje, dok je Irački ministar za naftu Amir Muhamed Rašid demantovao ove tvrdnje. Ramsfeld je poručio iračkoj vojsci da ne izvršava eventualna naređenja o upotrebi hemijskog ili biološkog oružja i zatražio od civila da ostanu kod svojih kuća.

Kako je saopštila iračka vlada, u prvom udaru pogođene su zgrade državne radio-televizije i carine, koje su već evakuisane, kao i jedna privatna kuća u predgrađu Bagdada. Crveni krst je potvrdio da je u tim napadima poginuo jedan civil i da ih je 14 ranjeno.

Američki predsednik Džordž Buš poručio je naciji da je u toku početna faza intenzivne kampanje protiv režima Sadama Huseina, ali je naglasio da će ta akcija možda trajati duže nego što se očekivalo i da će biti teška: "Ovo je početna faza onog što će biti intenzivna kampanja protiv režima Sadama Huseina. On je postavio svoju vojsku u oblasti gde žive civili i time počinio zločin prema sopstvenom narodu. Želim da svi Amerikanci znaju da će saveznička koalicija učiniti sve da sačuva živote civila. Možda će ta akcija biti teška i trajati duže. Iskazaćemo puno uvažavanje vere ljudi u Iraku i prema njihovoj civilizaciji i tradiciji. U sve smo se nevoljno upustili, ali s jasnim razlogom, režim u Iraku ugrožava mir oružjem za masovno uništenje. Mi ćemo našom vojskom ukloniti te pretnje, odlučni smo da primenimo silu, to će biti odlučna kampanja koja će se završiti pobedom. Uklonićemo tu pretnju i nastaviti da radimo u miru. Branićemo svoju zemlju i pobedićemo", rekao je Buš.

Tri sata po završetku prvog talasa napada na Irak, narodu se obratio predsednik Sadam Husein, mada američki analitičari nisu sigurni da li se radi o unapred snimljenoj poruci ili se irački vođa svom narodu obratio uživo: “Naša zemlja, principi i sveta mesta moraju biti branjeni. Irački narode i svi vi koji nas podržavate, slava vama i našoj državi. Ovi dani su u božjim rukama, verujemo u boga, a svi neprijatelji boga biće pobeđeni. Irački narode, ti ćeš biti pobednik, slobodno izvucite svoje mačeve, mi smo nacija koja predstavlja civilizaciju i veru i pobedićemo osvajače. Oni će biti pobeđeni, kao i svi zli ljudi, pobediće ih oni koji vole ljudskost, čovečanstvo i mir. Irak će pobediti", rekao je on.

U Azerbejdžan su stigle i prve izbeglice - stotinak iračkih gradjana. Rusija, Kina, Francuska, Nemačka i veliki broj drugih evropskih i svetskih zemalja osudio je početak napada na Irak ističući da je kriza mogla biti rešena mirnim putem i da je trebalo dozvoliti da se završi proces pred Savetom bezbednosti. To je u svom današnjem govoru istakao i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan koji je pozvao na veću ujedinjenost sveta u budućnosti.

Cene nafte su u četvrtak ujutro pale za više od jednog dolara po barelu zato što trgovci očekuju brzu američku pobedu uz mali poremećaj isporuka nafte iz regiona Bliskog istoka. Organizacija izvoznica nafte obećala je da će nadoknaditi bilo kakav nedostatak isporuka sa Bliskog istoka, a Medjunarodna agencija za energiju smatra da za sada nema razloga da njene članice, industrijski najrazvijenije zemlje sveta, posegnu u strateške rezerve.

Nemačka je izrazila žaljenje i preneraženost što nisu uspeli njeni zajednički napori s Francuskom i Rusijom za sprečavanje rata u Iraku i ponovo ponudila pomoć u saniranju humanitarne krize. Izražava se nada da će rat biti završen brzo i da će zaraćene strane učiniti sve da budu izbegnute civilne žrtve, pre svega "uzdržavajući se od upotrebe oružja za masovno uništavanje". Nemačka vlada je još naglasila da Ujedinjene nacije i Savet bezbednosti moraju da igraju ključnu ulogu u ponovnom uspostavljanju mira u Iraku. Rusija je izrazila nadu da će broj žrtava biti minimalan. Nemačka je izrazila žaljenje i preneraženost što nisu uspeli njeni zajednički napori s Francuskom i Rusijom za sprečavanje rata u Iraku i ponovo ponudila pomoć u saniranju humanitarne krize. Izražava se nada da će rat biti završen brzo i da će zaraćene strane učiniti sve da budu izbegnute civilne žrtve, pre svega "uzdržavajući se od upotrebe oružja za masovno uništavanje". Nemačka vlada je još naglasila da Ujedinjene nacije i Savet bezbednosti moraju da igraju ključnu ulogu u ponovnom uspostavljanju mira u Iraku. Rusija je izrazila nadu da će broj žrtava biti minimalan.

Iran, država koju je Džordž Buš, uz Irak i Svernu Koreju, svrstao među zemlje koje predstavljaju "osovinu zla", osudio je napad na Irak kao "neopravdan i nelegitiman". Ministar inostranih poslova Irana ponovio je, međutim, da ta zemlja ostaje neutralna.

Međunarodni komitet Crvenog krsta apelovao je na strane u sukobu da "striktno poštuju pravila i principe međunarodnog humanitarnog prava". U saopštenju objavljenom u Ženevi, MKCK je izrazio "veliku zabrinutost zbog humanitarnih posledica sukoba u Iraku, posebno zbog dejstva vojnih operacija na civilno stanovništvo". MKCK precizira da ima "čvrstu nameru da proširi svoje delovanje u skladu sa svojim mandatom" u regionu, svaki put kada to bude neophodno, i "računa na to da će mu strane u sukobu olakšati pristup svim osobama kojima su potrebne pomoć i zaštita".