Potpisan protokol o Prevlaci

Ministri inostranih poslova Hrvatske i Jugoslavije Tonino Picula i Goran Svilanović potpisali su u utorak na graničnom prelazu Konfin na Prevlaci Protokol o privremenom režimu uz južnu granicu dve zemlje. Na taj način otklonjen je spor koji traje više od 10 godina. Prilikom potpisivanja Protokola, Svilanović i Picula su konstatovali da su Jugoslavija i Hrvatska pokazale da tako tešku situaciju rešavaju u prijateljskom duhu. "Verujem da će poverenje koje su dve Vlade uspele da izgrade ubrzo postati poverenje koje će deliti građani koji žive sa obe strane granice", istakao je savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanović. "Protokol koji smo potpisali, kao privremeno rešenje, koji čini život uz granicu mogućim i jeste dokaz odlučnosti dve Vlade da svoju geografsku pripadnost Evropi pokažu na delu i da prihvate vrednosti evropske zajednice naroda kojoj teže i kojoj će u najskorije vreme, nadam se, i formalno pripadati. Ono što smo se dogovorili će omogućiti ljudima sa ovih prostora da s ličnim kartama idu iz jedne u drugu opštinu, a sličan režim je uspostavljen i na vodi i ljudi će oći da budu bezbedni, na osnovu saradnje dva MUP-a", kaže Svilanović.

Jug Hrvatske tim sporazumom dobija pravu priliku da normalizuje život, poručio je Tonino Picula. Prema njegovim rečima, to je nova stranica u odnosima dve džave, ali i poruka međunarodnoj zajednici i pozivnica turistima i poslovnim ljudima da dođu na taj prostor. "Prevlaka prestaje da bude neuralgična tačka naših odnosa i postaje tačka saradnje. Protokol postaje poruka međunarodnoj zajednici i pozivnica turistima i poslovnim ljudima", kaže Picula.

Potpisanim protokolom predviđeno je da Jugoslavija obavlja jurisdikciju na kopnenom području severno od Konfina, a Hrvatska jugozapadno. U izjavi za Radio B92 Zoran Dragišić sa Fakulteta za civilnu odbranu ističe da je za SRJ bitniji bezbednostan nego vojni aspekt sporazuma. "Preveliki značaj se daje Prevlaci u vojnom smislu zbog kontrole Boko-kotorskog zaliva, a u savremenim uslovima to nema tako velik značaj zato štose fizička kontrola teritorije više ne vrši tako. Sporazum označav početak bolje saradnje dve države i ako se stvari budu kretale u pravcu daljeg poverenja to će za bezbednost značiti mnogo, bezbednost će biti povećana", kaže on.

Jugoslavija je preuzela obavezu da će na kopnu izvršiti potpunu demilitarizaciju u dubini od 3 kilometara, a Hrvatska 5 kilometara od Konfina. Iz režima demilitarizacije izuzima se put Poljice-Molunat i mesto Molunat. Dragišić objašnjava da demilitarizacija ne obuhvata policijske i Carinske službe. "To znači da ne postoji pristup vojnih snaga i da ne postoji mogućnost da na tom prostoru bude stacionirano teže naoružanje. Policijske stvari i carinske službe će funkcionisati normalno, na to neće uticati demilitarizacija Prevlake", kaže on.

Sporazumom je predviđeno da ratni brodovi neće izvoditi nikakve vežbe i da se neće zaustavljati, osim u slučaju kvara. Jugoslovenske podmornice kroz predviđeno područje će ploviti na površini uz istaknutu zastavu, a hrvatska ratna plovila neće ulaziti u taj prostor.

U prvim reakcijama, Bokelji su zadovoljni Protokolom, kaže za B92 novinar hercegnovskog radija "Busola" Nevenka Macan. "Prvi utisak je da je to povolčjno za nas, dobili smo ustupak na teritorijalnom planu, teritoriju koju do sada nismo imali, kontrolu ulaza u Boku, a prihod od naplate preleta aviona može biti i milion dolara", kaže ona. Nevenka Macan ističe da je Protokol bitan i za turizam u tom regionu jer će preko malograničnog prelaza stanovnici i turisti iz Crne Gore moći da prelaze u Hrvatsku i obrnuto.